Optimalni rast deteta je jedan od najpouzdanijih pokazatelja dobrog zdravstvenog stanja deteta, odgovarajuće ishrane i povoljnog psihoemocionalnog okruženja. Kako izračunati očekivanu visinu deteta?
Genetski činioci utiču na rast deteta?
Nasledni činioci, uključujući i etničku pripadnost, uslovljavaju velike razlike u visini zdrave dece istog uzrasta i pola, a takođe i velike razlike početka polnog sazrevanja. Uticaj genetskih faktora postaje dominantan posle druge godine života; od tog uzrasta prati se pozitivna korelacija između visine deteta i srednje visine roditelja. Zdravo dete od treće/četvrte godine do puberteta sledi određenu krivu rastenja koja je u skladu sa visinom roditelja.
Visina je urođena osobina na koju utiču brojni faktori, tako da nij e lako da se predvidi genetski potencijal za svaku osobu. Ipak, postoji jaka statistička korelacija između visine roditelja i visine njihove dece- genetski potencijal za rast.
CILJNA VISINA je očekivana visina koju će osoba dostići po završetku rasta. Izračunava se na osnovu pola deteta i visine roditelja.
DEČACI = majčina vIsina(cm) + očeva visina(cm) + 6,5 2
DEVOJČICE = majčina visina(cm) + očeva visina(cm) -6,5
2
Ishrana je važna za rast dece
Rast zavisi od dostupnosti nutritivnih materija neophodnih za energetske i gradivne potrebe. Naročito je značajan unos proteina, posebno esencijalnih masnih kiselina, a za rast su neophodni i vitamini (posebno A i D) i neki mikronutrijenti. Negativni uticaj nedovoljne ili neodgovarajuće ishrane posebno je izražen u periodima brzog rasta, odnosno tokom prenatalnog rastenja i u periodu odojčeta.
Na rast utiču hormoni endokrinih žlezda?
Da, na rastenje utiču i hormoni endokrinih žlezda. Neposredni uticaj na rast tkiva imaju hormon rasta, tiroksin, insulin, kortizol i polni hormoni, dok su brojni drugi hormoni važni za obezbeđivanje energije i metaboličke ravnoteže. Ključnu ulogu u održavanju normalne brzine rasta tokom celog detinjstva i puberteta ima hormon rasta, a u pubertetu i polni hormoni. Danas su poznati i brojni tkivni faktori rasta.
Hronične bolesti utiču na rast dece
Deca sa hroničnim bolestima niža su od svojih vršnjaka (bubrežne bolesti, bolesti srca, organa za varenje, krvi, metabolizma, imunodeficijencije, autoimmune i mnoge druge). Oštećenje rasta zavisi od dužine trajanja bolesti, vremena pojave i od prirode oboljenja.
Deca leti brže rastu?
Za proces rastenja tipična je neujednačenost u brzini rasta, a uticaj godišnjih doba može se zapaziti kod 30% dece. Najveća brzina rasta u visinu zapaža se u proleće, a u težioni u jesenjem i zimskom periodu. Zato je potrebno da interval između dva merenja bude najmanje šest meseci, a optimalno je godinu dana, da bi se izbegle sezonske varijacije.
Šta još utiče na rast deteta?
Na rast deteta utiče i niz uzajamno povezanih faktora sredine u kojoj dete živi, higijenske i psihosocijalne prilike, kao i učestalost oboljevanja deteta.
Trend ubrzanja rasta i razvoja
U mnogim zemljama, i u našoj, od sredine prošlog veka uočeno je da postoji stalni trend povećanja visine stanovništva za 1cm za deset godina. Najveći broj naučnika smatra da se radi o povoljnim uslovima sredine- ishrana, vakcinacija, primena preventivnih mera i dr. Takođe postoji i sekularni trend sve ranijeg početka puberteta.
Uprkos brojnim saznanjima savremene nauke, postoje brojne praznine u poznavanju međusobnog uticaja genetskih, nutritivnih i endokrinih faktora. Još uvek nema objašnjenja za relativno velike razlike u visini zdrave dece istog uzrasta i pola, kao i odraslih osoba.
