Kakve su potrebe za kalcijumom kod dece? Energetske i nutritivne potrebe deteta zavise od brojnih faktora. Ali je adekvatna, odnosno optimalno balansirana ishrana, od ključne je važnosti za pravilan rast i razvoj deteta.
Za pravilan rast i razvoj deteta
Roditelji, od trenutka uvođenja većine namirnica u ishranu deteta, imaju veoma važnu ulogu.
- Da ponude detetu raznovrstan izbor namirnica;
- Da uvedu raspored obroka;
- Da u toku obroka obezbede odgovarajuće okruženje koje podstiče apetit;
- Da prepoznaju i reaguju u slučaju pojave problema sa ishranom. Kao što je ekstremna selektivnost u izboru jela, loš apetit, strah od neke hrane, odbijanje hrane, intolerancija na određene namirnice.
Potrebe za kalcijumom kod dece
Kalcijum je mineral koji ima izuzetno važnu ulogu u organizmu,a najvažnija je uloga u formiranju čvrstih kostiju i zuba. Naučno je dokazano da je nedovoljan unos kalcijuma odgovoran za razvoj rahitisa kod dece. Posebno kod one dece koje su na vrlo restriktivnim režimima ishrane (npr. vegeterijanska i makrobiotička ishrana).
Ne postoje pouzdani podaci o minimalnom unosu kalcijuma neophodnom da se spreči razvoj rahitisa kod dece. Ali je poznato je da je adekvatan unos kalcijuma u detinjstvu od ključnog značaja za formiranje maksimalne koštane gustine. Samim tim od ključnog značaja za smanjenje rizika od fraktura u adolescenciji i razvoja osteoporoze u poznom životnom dobu. Zbog toga je poznavanje dijetarnih izvora kalcijuma prvi korak ka zadovoljavanju dnevnih potreba za kalcijumom.
Sastav svežeg sira se razlikuje od mleka, 100 grama sadrži 140 mg kalijuma. Mladi sir sadrži nutritivne komponente mleka ali i probiotičke komponente, korisne za zdravlje.
Dnevne potrebe za kalcijumom i najbolji izvori
Najvažniji dijetarni izvori kalcijuma u većini zapadnih zemalja jesu mlečni proizvodi. Odnosno, mleko, jogurt, a naročito tvrdi sirevi (30 g tvrdog sira po sadržaju kalcijuma odgovara količini od 250 ml mleka).
Da bi se zadovoljile dnevne potrebe za kalcijumom, neophodan je unos od 2-3 porcije mlečnih proizvoda dnevno. Svakako, u zavisnosti od uzrasta, pri čemu pod porcijom podrazumevamo 1 šolju jogurta, mleka ili 30 g sira.
Pored mlečnih proizvoda, dobri izvori kalcijuma su konzervirana riba sa kostima (npr. sardine). Takođe i zeleno lisnato povrće, susam, bademi, soja. Naime, povrće sadrži kalcijum koji ima visoku biološku raspoloživost (izuzetak je spanać zbog prisustva oksalata koji ometaju njegovu apsorpciju). Međutim, u znatnoj manjoj količini u odnosu na mlečne proizvode. Zato ga je, u cilju zadovoljenja dnevnih potreba kalcijumom, potrebno unositi u značajno većoj količini. Takođe, i određeni fortifikovani proizvodi (fortifikovana biljna mleka) mogu biti značajni izvori kalcijuma.
Kada se kalcijum suplementira kod dece?
Mlečni proizvodi jesu najznačajniji izvor kalcijuma u pedijatrijskoj populaciji. Veliki problem predstavljajaju alergije na mleko, ali i intolerancija na laktozu. Tada se svakako moraju uzeti u razmatranje, pored potenciranja u ishrani drugih dobrih dijetarnih izvora kalcijuma, i primena dodataka ishrani sa kalcijumom.
Uzimajući u obzir sve veći porast alergija na mleko kod dece, suplementacija kalcijumom će dobijati sve više na značaju kao neodvojivi deo dijetarnih intervencije kod ove pedijatrijske grupe. U suštini, i dalje ne postoje zvanične preporuke o suplementaciji kalcijumom u pedijatrjskoj populaciji, zbog čega ovu odluku treba doneti u dogovoru sa pedijatrom i na osnovu podataka o načinu ishrane deteta i zastupljenosti mlečnih proizvoda u svakodnevnoj ishrani deteta.
Ono što je važno naglasiti jeste da suplementi moraju biti usklađeni sa dečijim uzrastom u pogledu sadržaja aktivnih i pomoćnih komponenti. Takođe i prema farmaceutskom obliku (za decu ispod 3 godine prihvatljivi su dodaci ishrani samo u obliku rastvora ili praškova) što je u Srbiji regulisano aktuelnom zakonskom regulativom.
Pedijatar i roditelj procenjuju
Još jedan veoma važan zadatak roditelja jeste da procene u kojoj meri ishrana nije dovoljno raznovrsna. Ali i količinski adekvatna. To je u stvari trenutak kada se, najčešće u dogovoru sa pedijatrom, razmišlja i odlučuje o potrebi za uvođenjem odgovarajućih dijetetskih suplemenata. Upotreba dijetetskih suplemenata u pedijatrijskoj populaciji se jedino i smatra opravdanom kada se proceni od strane pedijatra i roditelja da hranom nije moguće uneti sve neophodne nutrijente u dnevno potrebnim količinama.
