Danas je suplementacija postala gotovo svakodnevna navika. Ljudi često kupuju multivitamine, magnezijum, vitamin C, probiotike, kolagen ili različite „detoks“ preparate na osnovu reklama, preporuka sa društvenih mreža ili saveta poznanika. Pritom se retko postavlja pitanje: Da li mi je ovo zaista potrebno i da li sam izabrala pravi oblik za svoj problem?
Suplementacija i greške
Kao farmaceut, često primećujem da se suplementi biraju po principu: „daj najjači“, „daj najjeftiniji“, „daj prirodni“ ili „daj ono što svi piju“. Međutim, kod suplemenata nije najvažnije samo šta uzimate, već i u kom obliku, u kojoj dozi i iz kog razloga.
Multivitamini – Da li su zaista potrebni?
Jedna od najčešćih pojava je uzimanje multivitamina kao univerzalnog rešenja za umor, stres ili „jačanje organizma“. Međutim, multivitaminski preparati nisu zamena za uravnoteženu ishranu niti za ciljanu korekciju nutritivnih deficita. Organizam ne funkcioniše po principu „što više, to bolje“. Višak određenih vitamina može biti nepotreban, a ponekad i štetan, naročito kada je reč o vitaminima D, E, K i A koji se deponuju u organizmu.
Magnezijum nije samo magnezijum
Jedna od najčešćih grešaka je uverenje da su svi oblici magnezijuma isti.
- Magnezijum glicinat (bisglicinat) – odlična apsorpcija, često se preporučuje kod stresa, napetosti, problema sa spavanjem i grčeva.
- Magnezijum citrat – dobro se apsorbuje, a može pomoći i kod opstipacije.
- Magnezijum malat – često se koristi kod umora i manjka energije.
- Magnezijum taurat – povezuje se sa podrškom radu srca i krvnih sudova.
- Magnezijum oksid – ima slabiju apsorpciju, ali se često koristi zbog niže cene i može imati laksativni efekat.
Dakle, izbor oblika treba da zavisi od cilja suplementacije, a ne samo od cene ili količine magnezijuma na deklaraciji.
Vitamin C – Nije važna samo doza
Mnogi biraju vitamin C prema broju miligrama, ali oblik takođe može biti važan.
- Askorbinska kiselina – najčešći i najbolje istražen oblik.
- Natrijum askorbat i kalcijum askorbat – blaži za osobe sa osetljivim želucem.
- Liposomalni vitamin C – kod pojedinih osoba može omogućiti bolju apsorpciju i podnošljivost.
Ipak, kod većine zdravih osoba klasična askorbinska kiselina u adekvatnoj dozi predstavlja sasvim dobar izbor.
Probiotik nije „jedan za sve“
Možda najveća zabluda u suplementaciji jeste da postoji univerzalno dobar probiotik. Kod probiotika nije presudno ime proizvoda već tačan soj mikroorganizma.
Neki od najistraženijih sojeva su:
- Lactobacillus rhamnosus GG – podrška imunitetu i prevencija dijareje povezane sa antibioticima.
- Saccharomyces boulardii – akutna i postantibiotska dijareja.
- Lactobacillus plantarum 299v – nadutost i simptomi IBS-a.
- Bifidobacterium lactis – podrška zdravlju creva i imunitetu.
- Lactobacillus reuteri DSM 17938 – često se koristi kod dece i određenih gastrointestinalnih tegoba.
Dakle, nije isto da li probiotik uzimate zbog antibiotika, IBS-a, dijareje ili opšte podrške digestivnom sistemu.
Kolagen – Šta zapravo kupujemo?
Kolagen je poslednjih godina jedan od najprodavanijih suplemenata. Međutim, važno je razumeti da organizam ne ugrađuje direktno uneti kolagen u kožu, kosu ili zglobove. Nakon unosa, kolagen se razlaže na peptide i aminokiseline koje telo koristi prema svojim potrebama.
Najviše podataka postoji za hidrolizovani kolagen (kolagenske peptide), a za njegovu sintezu neophodni su i drugi nutrijenti, pre svega vitamin C, dovoljan unos proteina, cink i bakar. Zato nijedan suplement kolagena ne može nadoknaditi lošu ishranu ili manjak proteina.
Detoks preparati – marketing ili stvarna potreba?
Detoks je jedna od najčešće korišćenih reči u svetu suplemenata. Međutim, organizam već poseduje veoma efikasan sistem detoksikacije koji uključuje jetru, bubrege, pluća, digestivni sistem i kožu.
Većina komercijalnih „detoks“ proizvoda nema dokaze da uklanja toksine iz organizma. Njihov efekat se često svodi na blago laksativno ili diuretičko dejstvo, što može stvoriti osećaj „čišćenja“, ali ne znači da je organizam zaista detoksikovan.
Prirodno ili sintetsko?
Još jedna česta dilema jeste da li su prirodni vitamini bolji od sintetskih. Sa hemijskog stanovišta, organizam uglavnom ne pravi razliku između vitamina C iz acerole i vitamina C proizvedenog u laboratoriji. Razliku mogu praviti kvalitet sirovine, biodostupnost, stabilnost preparata i dodatne bioaktivne supstance koje prirodni izvori sadrže. Zbog toga „prirodno“ nije automatski sinonim za kvalitetnije, kao što ni „sintetsko“ ne znači lošije.
Najjeftiniji ili najskuplji?
Mnogi kupci traže najjeftiniji preparat, dok drugi veruju da je najskuplji automatski i najbolji. Istina je obično negde između. Cena može odražavati kvalitet sirovina, oblik aktivne supstance, stepen prečišćavanja i kontrolu proizvodnje, ali visoka cena sama po sebi nije garancija efikasnosti.
Zato je mnogo važnije postaviti pitanje: Šta želite da postignete ovim suplementom i da li vam je on zaista potreban?
Suplementacija bi trebalo da bude individualizovana i zasnovana na potrebama organizma, simptomima, ishrani i laboratorijskim analizama, a ne na trendovima,
reklamama ili preporukama tipa „meni je pomoglo“. Upravo u tome je razlika između racionalne upotrebe suplemenata i kupovine „na slepo“.
Članak je realizovan u saradnji sa Instagram nalogom @ milica.zaric.healthcoach
