Umor u trudnoći je signal da odmorimo? Taj signal često ne poštujemo. Telo „sabira“ umor i u trenutku kada prepozna da će biti ugroženo, reaguje! Svakoj trudnici je poznat podatak da trudnoća donosi osećaj fizičkog umora, iz različitih razloga u različitim fazama trudnoće.
Umor u trudnoći – signal da odmorimo, i zdrava želja tela da usporimo?
To je nešto, o čemu nam pričaju lekari, piše u knjigama i člancima o trudnoći i o čemu nam pričaju druge žene. Ipak, kao da je mnogim ženama teško da poveruju da je taj umor realnost. Šta više veoma zdrava realnost, pa se često događa da žena ignoriše svoj osećaj umora. Često ga smatra svojom slabošću protiv koje se bori i koju pokušava da sakrije. Ili se, pak, brine šta taj osećaj umora znači.
Samo zabluda?
Kao što neki ljudi odrastaju verujući da su suze znak slabosti, pa kao odrasli, kada se nađu u nekoj teškoj životnoj krizi, ne dozvoljavaju sebi da povremeno zaplaču nekome na ramenu i potraže utehu, tako i mnoge žene veruju da je umor znak da nisu dovoljno jake. Misle da posustaju, da stare, da nisu superžene i supermame. Ali realnost je zapravo drugačija.
Šta nam poručuje umor?
Umor u trudnoći je procena našeg tela da smo preterali, da se dajemo više nego što dobijamo. Ili, na najosnovnijem fizičkom nivou, da nam treba da stanemo, sednemo, legnemo. Kao što srce može da kuca sto godina, ali između svakog otkucaja ono sebi napravi predah, pauzu, tako i čovek može da istrajava, bude hrabar i snažan i u najtežim situacijama, ali mu je potrebno da povremeno da sebi odmora.
Koliko odmora treba da ima trudnica?
Odmor nam je potreban od svega, i od rada, i od hrabrosti. Hrabri ljudi uspevaju da ostanu hrabri upravo zbog toga što povremeno daju sebi oduška i isplaču se. Sami ili nekome u koga imaju poverenja. Tako opet dolaze u dodir sa svojim izvorima hrabrosti. Odmor i san su jednako okrepljujući. Sigurno ste primetili da brige izgledaju mnogo manje ujutru, kada se dobro naspavate. Žena koja insistira da ima svoj odmor, da neko drugi preuzme obaveze umesto nje kada je umorna, koja zna da odbije i kaže „Ne“ novim obavezama i koja, pre svega toga, sama sebi daje dozvolu da bude umorna i da se odmori, takva žena nije ni lenja, ni slaba, nego je to žena koja ume da brine o sebi. I takvu ženu će okolina verovatno više poštovati i paziti nego ženu koja insistira da sve može sama. Ko još voli da vidi trudnicu koja je uporna da sama vuče tešku torbu iz prodavnice? To nije slika superžene.
Da li je odnos prema odmoru postao neprirodan?
Naš odnos prema odmoru je postao nekako neprirodan. Niko više ne podiže obrve kada čuje da je neko svojevoljno radio do dva ujutru i slično. Glorifikuje se takav način života. Zanemarivanje potrebe sopstvenog tela za snom, pokoravanje tih potreba. A ja se sećam kada sam kao mala odlazila kod babe i dede na selo, uveče se išlo na spavanje rano. Ni jedan jedini dan nije bio izuzetak. Šta god da još nisi završio, uradio, pročitao, ako je veče, ideš na spavanje i nastavljaš sutra. „Noć je za spavanje“, prosto i jednostavno. Ne zanemarujte umor u trudnoći.
Odmor u trudnoći
Sa sopstvenim telom, kako se to kaže, možemo kako hoćemo, ali ne i dokle hoćemo. Telo će u nekom trenutku, kada proceni da više ne znamo šta radimo, preuzeti vođstvo. Tada ćemo početi da patimo od umora koga neće biti lako rešiti sa malo više sati sna. Od osećanja potištenosti, depresivnosti, beznadežnosti, nedovoljnosti. Sva ta neprijatna osećanja mogu da budu poruka našeg tela da je zanemareno i da je dugo bilo zanemarivano.
