Kakva će biti osećanja prema drugom detetu? Mnogi roditelji, dok čekaju drugo dete, osećaju strah da ga neće moći voleti onoliko snažno koliko vole prvo.
Osećanja prema drugom detetu
Sa prvim detetom imaju izgrađen veoma blizak odnos i čvrstu emotivnu vezu. Mnogim majkama je teško da zamisle da sa novom bebom mogu imati nešto slično i zbog toga su zabrinute i neretko osećaju krivicu i stid. O ovom strahu žene retko govore jer taj strah može odagnati jedino dokaz da on nije opravdan, a taj dokaz se nalazi u budućnosti. Sama činjenica da je već izgradila čvrst emotivni odnos sa prvim detetom je garancija da će zavoleti i drugo dete.
Kako ublažiti taj strah?
Ipak, taj strah možemo ublažiti tako što ćemo razumeti odakle on dolazi. Majka sa prvim detetom ima blizak odnos i oseća veoma intenzivne emocije prema njemu. Njih dvoje imaju svoje vreme koje provode zajedno, svoje rituale, svoje tajne, majka poznaje odlično svoje dete, njegov karakter i osobenosti. Kada očekuje drugo dete, njeno prvo dete je najčešće staro od godine do nekoliko godina. Za to vreme, njih dvoje su imali mnogo zajedničkih doživljaja, imali su vremena da se dobro upoznaju i izgrade blizak odnos. Bliskost se izgrađuje kada provodimo vreme zajedno, kada u nečemu zajedno učestvujemo, kada stvaramo zajednička sećanja. Bliskost se posebno intenzivno gradi kada se zajedno prođe kroz neke posebno emotivno jake događaje, kao što su povrede i bolesti deteta i slično. Sve to postoji u iskustvu majke sa prvim detetom i sve to je uticalo da njihov odnos bude takav kakav je sada.
Da li će se moj odnos prema prvom detetu promeniti?
Ukoliko i dalje oseća strah da neće voleti dete, majka može mnogo sebi da pomogne vizualizacijijom, jogom za trudnice, gledanjem starih porodičnih fotografija, pravljenjem detetovog rodoslova, razgovorom sa bebom svaki dan od po nekoliko minuta. Sve ovo i još mnogo toga može da pomogne da majka oseti da počinje da izgrađuje vezu sa detetom. Sa svakim novim detetom majčinska ljubav se umnožava, ona se ne deli. I prema svakom detetu se osećaju različita osećanja jer je svako dete jedinstveno.
Neke majke se ne plaše da neće osetiti emocije prema novom detetu, nego su zabrinute da će se njihov odnos sa prvim detetom promeniti nakon rođenja bebe. One tada tokom trudnoće posebno intenziviraju zajedničko vreme sa prvim detetom, iz straha da više neće imati vremena kada se beba rodi.
Čega se još plaše neke mame?
Neke mame se plaše da će rođenje deteta naneti trajnu povredu prvom detetu, koje je dotle bilo svojim roditeljima centar sveta i koje je dobijalo nedeljenu ljubav i pažnju. Kao i prvi, i ovi strahovi su neosnovani, iako lako razumljivi. Roditelji nakon rođenja drugog deteta postaju intenzivno svesni koliko je prvo dete poraslo. Tek kada mogu da ga uporede sa bebom, postaju svesni koliko je ono u mnogo čemu samostalno i koliko pokazuje svoje specifične osobine ličnosti i karakter i često otkriju da sada više poštuju starije dete, da mu više veruju i da žele da mu daju više slobode.
Starije dete će svakako jedno vreme patiti kada se beba rodi i kada mama i tada više ne budu samo njegovi. Ali ta patnja će biti zdrava patnja i iz nje će ono izrasti u boljeg i jačeg čoveka. Naravno, sama činjenica da majka brine da li će imati osećanja prema novom detetu i činjenica da je već izgradila čvrst emotivni odnos sa prvim detetom je dokaz da je itekako sposobna da jednako zavoli drugo dete.
