Bliskost sa bebom se javlja odmah po porođaju? Neke majke se sa svojom novorođenom bebom povežu spontano i lako. Nekim majkama je, pak, potrebno malo više vremena da dođu do toga.
Bliskost sa bebom
Kod prvih mama, čvrsta veza sa bebom stvori se još pre bebinog rođenja. Možda i pre začeća, dok je beba bila samo želja i nada. Druge mame osećaju da će uraditi sve za svoju bebu, kao što su i u trudnoći činile sve da bebi bude dobro. Ali ne osećaju u prvim danima onu jaku emocionalnu vezu sa njom o kojoj druge majke govore.
Da li je nekim mamama potrebno vreme?
Te majke često pate zbog toga i osećaju stid i krivicu. A ne bi trebalo. Kasniji nadolazak bliskosti sa bebom nije znak lošijeg majčinstva. Kao što ni maštanje o bebi od najranijih dana nije pokazatelj kakva će ta žena biti majka jednog dana. Koliko će trebati majci da stvori vezu sa bebom ne govori o tome kolika će njena ljubav prema detetu biti. Ja nisam maštala o deci dok sam bila mlađa i dok sam bila u prethodnim emotivnim vezama. Jednostavno, nisam imala neku posebno jaku želju da budem majka. Tek kada sam upoznala ljubav svog života poželela sam da imam bebu. (Ovim svakako ne želim da kažem da želja žene da bude majka nužno zavisi od toga koliko voli svog partnera i je li sa pravim čovekom ili ne. To je samo moje iskustvo).
Jaka osećanja
Dok sam bila trudna (sa blizancima) maštala sam kako će izgledati i slično. Bila sam spremna da uradim sve za njih. Isto je bilo i na porođaju, koji je protekao komplikovano i pri kojem je moj sin bio životno ugrožen. Da je postojala takva dilema, bez razmišljanja bih odabrala da spasu njih umesto mene. Ali ne mogu reći da sam odmah, čim sam ih videla, osetila onu jaku emocionalnu vezu sa njima koju sada imamo. Bila sam spremna da umrem za njih, ali prava emocionalna povezanost je došla malo kasnije.
Kako se povezati sa bebom u trudnoći?
Tokom trudnoće, sa bebom ćemo se najlakše povezati ako joj pričamo, čitamo, pevamo joj. Setite se da bliskost stvara iskustvo koje proživimo zajedno, a čitanje i pričanje jeste iskustvo! Tokom trudnoće bismo trebale dozvoliti sebi da budemo prisutne, da donosimo odluke, da pitamo, učimo. Da opažamo bebine pokrete i ritam i donosimo zaključke. Nevažno je jesu li to tačni zaključci. O tome šta to za bebu znači, šta beba želi nekim pokretom da nam poruči i šta joj je potrebno.
Trudnoća treba da bude lep period
Iako izgleda da će trajati većno, ipak prođe očas. Možemo se potruditi da je sebi napravimo ugodnom. Da uložimo vreme i trud i pronađemo garderobu u kojoj ćemo sebi biti lepe. Možemo se posebno potruditi oko frizure ili nekog drugog aspekta fizičkog izgleda. Ukoliko je to nešto što nas čini hrabrima i sigurnima u sebe. To je važno. Ali još važnije od toga je da tokom trudnoće gradimo optimizam. Može nam se dogoditi da ne bude svaki pregled bez problema i bez zahteva za nekim daljim ispitivanjem. Može se dogoditi neki problem sa bebom ili samo mogućnost da problem postoji. Tada treba da sačuvamo veru da će sve biti na kraju dobro. Jer zaista, u ogromnom broju slučajeva bude ili makar ne bude ni blizu toliko strašno koliko nam naša mašta to napravi. Ako je ipak problem ozbiljan, da ćemo se snaći. Uraditi i naučiti sve što treba i preturiti nebo i zemlju da pronađemo rešenje. I da ćemo ga na kraju pronaći. Trudnoća je period kada nam je telo izuzetno snažno. Iako se suočava sa izazovima, ono je više nego spremno da se sa njima izbori. Zato možemo da uživamo u promenama na telu koje trudnoća donosi. Fizička aktivnost nam može pomoći da budemo svesni svog tela. Naše telo je stvoreno da bude u pokretu, bez obzira je li žena trudna ili nije. Lagana fizička aktivnost (osim ukoliko nam je izričito zabranjena) mnogo može da pomogne da osvestimo koliko je jako i lepo naše telo.
Maštajte!
Zamišljajte bebu kako izgleda, kako se oseća. Kako raste i razvija se. Maštajte o tome kakva će biti kada poraste. Kako ćete je maziti i nunati kada se rodi. Time se stvara osećaj prisnosti i povezanosti. Možete da zamišljate lagan porođaj, da tokom prođaja pričate bebi.
Beba je stigla u naš život ! Kada se beba rodi, budite prisutni mentalno, obratite pažnju tokom hranjenja, kupanja, presvlačenja. Kad god možete, nemojte takve radnje obavljati rutinski i brzo. Nego zaista obratite pažnju i posvetite se bebi. To su divne prilike za povezivanje sa njom.
Gledajte bebu u oči i pričajte joj
Opet – vizualizacija. Maštajte i pričajte bebi kakva će biti kada malo poraste, kad krene u vrtić, pa u prvi razred. Kakve će sveske imati, kakav ćete joj krevet u njenoj sobi kupiti. Kakvu će posteljinu imati. Kakve će igračke voleti. Takve stvari. Naučite nove pesmice i pitajte baku da vas nauči neke koje je ona pevala deci.
Volite svoju bebu takvu kakva je. Nemojte se truditi da savlada što brže neke razvojne korake, već uživajte posmatrajući njen ritam i njenu brzinu. Ona uživa u osvajanju novih koraka i svaku novu veštinu koju njeno malo telo uspe da izvede, ona dočeka sa oduševljenjem. Zašto ne biste i vi bili jednako ushićeni? Nemojte se truditi da stvorite genijalca. Već volite svoju jedinstvenu bebu i dozvolite joj da uživa u sebi i svojim koracima.
Beba ne može sama da izađe na kraj sa sopstvenim osećanjima i da se smiri. Potrebna joj je naša pomoć. Zato je mazite i grlite. Odvojte vreme tokom dana kada ćete se potpuno posvetiti bebi, ma koliko to kratko bilo. Ako ste zauzeti i veći deo obaveza oko bebe radite na brzinu, tada je važno da odvojite deo vremena za bebu. Kada ništa oko nje nećete raditi, već ćete je samo maziti i pričati joj.
Čitajte one hrabre psihologe koji pišu o tome kako bebe mogu da razumu i da komuniciraju mnogo ranije nego što se uopšteno veruje. To će vam probuditi želju da sa bebom pričate, da joj govorite koliko je voljena i draga i šta ćete sve raditi kad malo poraste. Pitajte svoje roditelje, ili ljude koji su vas dobro poznavali kada ste bili mali, po čemu je vaša beba slična vama. Kakvi ste vi bili sa toliko meseci. Kada pronađete sličnosti sa svojom bebom, bliskost će vrlo brzo doći.
Nemojte brinuti ako vam je potrebno vreme
Ukoliko vam treba malo vremena da stvorite emocionalnu vezu sa vašom bebom, nemojte se brinuti. Ova kultura vrši veliki pritisak na majke po tom pitanju (očevi su pošteđeni). To je tema o kojoj je majkama neprijatno da pričaju i zbog toga imate utisak da se to događa samo vama.
