Oslobodite majke osećanja krivice, i dobićete čistu silu prirode! Period postajanja majkom je potpuno novi niz izazova za samopoštovanje. Sumnje, kajanja, strahovi, tuge, ljutnje, pa osećanja krivice nakon toga, i greške, mnogo grešaka. Period trudnoće i porođaja i period postajanja majkom su dva zasebna izazova za ženinu sliku o sebi.
Koji su sve izazovi u trudnoći?
U trudnoći izgled njenog tela se menja, ponekad na način koji je raduje i sebi postaje lepša, a ponekad na način koji joj se ne dopada. Osim u estetskom pogledu, pred žensko telo se stavlja izazov i u zdravstvenom smislu. Kako će njeno telo podneti trudnoću? Hoće li imati sreće da sve prođe glatko, bez mučnina, loše krvne slike i drugih propratnih neprijatnosti u trudnoći, sa svaki put savršenim ekspertnim ultrazvukom, bez potrebe za nekim dodatnim ispitivanjima i sa laganim porođajem na kraju, ili će, pak, morati da prođe kroz neke teške situacije i oseti bol i strah.
Majke su čista sila prirode
Poštovanje prema sebi, samopoštovanje, zadobijamo kada znamo da smo preživeli nešto duboko, od značaja. Da nismo proživeli u plićaku. Kada govorimo o majčinstvu, nikakvo učenje iz knjiga, nikakve diplome i priznanja koja smo stekli ne mogu se, po efektu na naše samopoštovanje, meriti sa sećanjem na teškoće koje smo prevazišli od kada smo rodili dete. I ona najteže stečena moja diploma na zidu mi je smešno beznačajna u odnosu na saznanje da smo i moji blizanci i ja preživeli porođaj do koga su lekari u bolnici zabrljali sve što se moglo zabrljati i da je moj sin, koji je prošao najgore i bio oživljavan, sada jedna supernapredna i savršeno zdrava beba koja će im svima pokazati jednog dana.
Osećanje krivice mame
Svoje blizance sam dojila dva i po meseca. Nakon toga, kad god bi jedno od njih i samo kinulo, kod mene bi se javilo osećanje krivice što sam ih uskratila za antitela. Osećanje krivice je propratni deo majčinstva i retko mu se koja žena uspe u potpunosti odupreti. Iako kao psiholog znam koliko je za bebin imunitet važno, važnije od majčinih antitela, da ima srećnu i zadovoljnu mamu, umesto očajne, razdražljive i neispavane, ipak me je pekla savest. (Neke majke, koje su se prvi put porodile sa blizancima, su možda uspele da svoje bebe doje duže i za to vreme budu i odmorne i čile. Ja nisam.) Naposletku sam pomislila kako bi bilo da sam ih usvojila, a ne rodila – tada bi svakako jeli formulu. Bili bi jednako mažena i voljena deca, na formuli. Nakon toga, kad god bih se osećala loše, ja bih zamišljala da sam ih usvojila i to me je činilo opuštenijom i daleko borbenijom. (Znate, osećanje krivice je najjače sredstvo protiv borbenosti. Oslobodite majke osećanja krivice i dobićete lavice, čistu silu prirode.)
Mamina hrabrost
Misliti da si hrabar onda kada samo nemaš izazova je naivno. Takođe, misliti da nisi hrabar zbog načina na koji si se poneo u teškoj situaciji je jednako naivno. Niko ne izgleda hrabar dok traje ono što mora da preživi. Šteta bi zaista bilo dozvoliti da nas teškoće promene na gore, da postanemo slabiji i plašljiviji.
Prelepo telo mame
Kada imaš telo koje je začelo, nosilo i rodilo dete i imaš po koji vidljivi dokaz na njemu, kako možeš da poželiš da to sakrivaš? Zar ne pogledaš uveče pred spavanje u ogledalu svoje telo i njegove ožiljke i pomisliš kako ono više nije nekorišćeno i nevino, već mudro i snažno? Zar te to ne ispuni ponosom i verom da sada sve možeš? Da tvoje telo sada sve može. Sa svakom situacijom da se suoči, sve da preživi. Zar to saznanje nije toliko mnogo bolje nego želeti da imamo telo nedirnute lepote?
