Emisija sa decom iz vrtića „Volim, volim“ će nam reći šta deca vole da slikaju i crtaju i koliko je likovna umetnost važna u razvoju mališana, Akademski slikar ANA GEMALJEVIĆ Prof. likovne kulture. Ova mala emisija napravljena je sa mališanima vrtića Peekaboo. Oni su nam rekli, šta vole da crtaju i slikaju. To su bile različite stvari, roditelji, životinje, i predmeti, ali svima je bila zajednička ljubav prema crtanju!
Emisija sa decom iz vrtića „Volim, volim“
Kako likovna umetnost podstiče razvoj dece?
Evo, šta nam poručuje Ana Gemaljević:
„Maštanje u dečijem stvaralaštvui izražavanju doprinosi da dete bolje spozna svet oko sebe i sebe samog, razvija intelektualne, emocionalne i socijalne veštine. ,,Mašta je najvažnija. Ona predstavlja uvid u buduće životne lepote.“ Albert Einstein
Mašta je nezamenljivi dar detinjstva, koji odrastanjem postaje prigušen. Nova životna iskustva potiskuju maštu. Danas, u svetu razvijene tehnike i tehnologije, deca sve više vremena provode gledajući televiziju ili su pored kompjutera. To je način zabave koji ih u velikoj meri lišava mašte i kreativnosti u smišljanju igre i kreiranju sopostvenog vremena. Mališani su zarobljeni u okruženju koje ne podstiče razvoj njihove kreativnosti.
Kako se razvija i podstiče mašta mališana?
,,Kreativnost je tako nežan cvet da pohvale podstiču njegov cvat dok ga obeshrabrivanje često uguši u zametku.“ Aleks Osborn.
Deca razvijaju maštu čim postanu svesna sveta oko sebe, ali sa odrastanjem postavljaju sve oštriju granicu između realnosti i mašte. Reproduktivna mašta se javlja kod dece u drugoj godini. Tada dete počinje da identifikuje predmete oko sebe sa predmetima iz slikovnica i bajki koje je slušalo. Kasnije, reproduktivna mašta se pretače u stvaralačku maštu, najpre kroz škrabanje, a kasnije crteže mališana.
Do sedme godine deca nisu u mogućnosti da potpuno razlikuju neralno i realno i tada je njihova mašta najproduktivnija. U tom periodu treba podsticati dete na razvoj mašte.
Roditelji to mogu učiniti vežbanjem crtanja sa decom, upisivanjem na kurs crtanja, vajanja, odlaskom na kreativne radionice. Takođe, ako roditelji otvorenije razgovaraju sa decom, razvijaja se mašta. Dečije želje i ideje su jasnije, deca bolje izražavaju potrebe. Stvara se iskreniji odnos u porodici. Roditelji podsticanjem mašte utiču na veći koeficijent inteligencije kod deteta. Pustite svoju decu da budu ono što jesu, dok sanjare u svom svetu mašte. Mašta ne može biti suvišna i štetna. Dete koje je dovoljno izmaštalo, biće spremnije za sve što od njega očekujemo u životu.
Mašta otklanja strah i pruža dozu sigurnosti deci
,,Mašta je najvažnija. Ona predstavlja uvid u buduće životne lepote.“ Albert Einstein
Dopustite mališanima da imaju svoj kreativni kutak i zanemarite haos i nered. Pre početka igre, dogovorite se o obaveznom pospremanju nakon igranja. Time nećete tokom igranja opomenama dete ograničavati u mašti i sputavati ga da se izrazi. Zabluda je vaspitavati decu da je loše maštati, jer time ostaju u nekom svom ružičastom svetu. Pogrešno je govoriti deci da je svet surov i pun borbe, za koji se treba obučavati agresijom i drskošću umesto dobrotom, asertivnošću i nežnošću.
Tokom maštanja mališan ima utisak da ima potpunu kontrolu nad situacijom i da sa akterima može da učini šta god poželi. Dajte deci bojanke sa čudovištima i podstičite ga da dok boji, smisli svoju priču kako je savladalo čudovište i pretvorilo ga u nešto smešno. Ponudite detetu da crta, a zatim da opisuje svoj i neki drugi crtež, i pitajte da li bi volelo nešto da promeni na njima?
,Neki slikari sunce pretvaraju u žutu mrlju. Drugi žutu mrlju pretvaraju u sunce.“ Pablo Picasso.
Unutrašnja i spoljašnja motivacija
Kada obavljamo nešto iz hobija, zato što je u skladu sa nama i našim vrednostima, posedujemo unutrašnju motivaciju. Volimo te aktivnosti, niko nas na njih ne primorava i ne podseća. Ukoliko nešto radimo da bi se dokazali pred nekim, ostavili utisak, ostvarili korist, zaradili novac, podstaknuti smo spoljašnjim faktorima, spoljašnjom motivacijom.“
