Folna kiselina u trudnoći je posebno važna, evo i zašto! Folna kiselina je od izuzetne važnosti u prvim nedeljama trudnoće kada se formira moždano stablo bebe, ali i kasnije, tokom celog perioda trudnoće. Koja hrana je bogat izvor folne kiseline? Kakve su zvanične preporuke dnevnog unosa folne kiseline u trudnoći? Suplementacija je preporučena i u periodu kada se planira trudnoća i tokom cele trudnoće?
Koliko folne kiseline je potrebno trudnici?
Trudnici je potrebno 600 mikrograma folata dnevno. Oni se se nalaze u namirnicama spanaću, kvascu, džigerici i pirinču… U Americi je preporuka uzimanja folne kiseline kod žena u generativnom periodu 400, po novijim preporukama i do 600 mikrograma, obzirom da se smatra da je skoro polovina trudnoća neplanirana. Zna se da je u prvim nedeljama trudnoće posebno važno unositi potrebnu količinu folne kiseline, a dok još većina žena nije ni shvatila da je u drugom stanju.
Da li je unos folata hranom u trudnoći dovoljan?
Ne, nije moguće uneti dovoljnu količinu samo zdravom ishranom, već je potrebna i suplementacija. Folna kiselina u hrani nije dovoljan izvor u periodu trudnoće.
Folati (folna kiselina je sintetička verzija) se prirodno nalaze u raznim namirnicama. Dodavanjem sintetičke folne kiseline (400 mikrograma a novije preporuke i do 600mikrograma) se prevenira neurološki deficit kod bebe, posebno u prvom trimestru trudnoće.
Smatra se da unos ishranom folne kiseline kod većine žena u generativnom periodu nije dovoljan da podmiri dnevne potrebe organizma! Jako je važno naglasiti da se folna kiselina unosi počev od tri meseca pre planirane trudnoće kao i tokom čitave trudnoće.
Koje uloge ima folna kiselina?
– Značajnu ulogu u ćelijskoj deobi;
– Doprinosi normalnoj psihološkoj funkciji;
– Doprinosi normalnoj sintezi amino kiselina;
– Normalnoj funkciji imunog sistema i normalnom metabolizmu homocisteina;
– Folna kiselina doprinosi rastu tkiva majke tokom trudnoće;
– Doprinosi smanjenju zamora i iscrpljenosti;
– Normalnom formiranju krvi;
– Nizak nivo folata kod majke je faktor rizika za nastanak oštećenja neuralne cevi kod fetusa.
Koja hrana je dobar izvor folne kiseline?
Folna kiselina je rastvorljiva u vodi i ne zadržava se u organizmu, to je razlog neophodnosti njenog svakodnevnog unošenja. Namirnice bogate folnom kiselinom su pahuljice, hleb i peciva od celog zrna žitarica, braon pasulj i druge mahunarke, blitva, brokule, karfiol, špargle, cvekla, spanać, dinja, pomorandža, avokado, jagoda. Pošto je folna kiselina osetljiva na visoke temperature, povrće treba jesti presno, pripremljeno na pari ili u vrlo malo vode.
Sočivo(270 μg folne kiseline/1 šolja), pasulj (70-190 μg folne kiseline/1 šolja), kuvani brokoli, prokelj (140 μg/1 šolja), sirovi spanać (60 μg/1 šolja), sok od pomorandže (120 μg/1 čaša), 1 srednja narandža (40 μg). Bogat izvor folne kiseline je i jetra (džigerica), ali se zbog deponovanja različitih toksičnih materija u jetri ne preporučuje unos ove namirnice u trudnoći.
Suplementacija folne kiseline
Uglavnom se pogrešno smatra da je folna kiselina, koja se nalazi u većini vitaminskih preparata isto što i folat-vitamin B9. Šta je folat, štafolna kiselina a šta je metilfolat? Obajsnićemo da je folat prirodni oblika vitamina B9, a folna kiselina je sintetički oblik vitamina B9. Na osnovu iznetog se može pogrešno zaključiti da je bolje uzimati prirodni oblik od sintetičkog. I jedan i drugi u organizmu moraju da se metabolišu do aktivne forme (u crevima) koju organizam može da koristi a to je metilfolat. Sada na tržištu postoje i unapredjeni oblici metilfolata sa glukozaminom kako bi poboljšali stabilnost, bioraspoloživost, i sigurnost.
