U kakvoj su vezi hrana i atopijski dermatitis? Atopijski dermatitis je jedno od najčešćih hroničnih kožnih bolesti širom sveta i često se razvija u prvih nekoliko godina života. Faktori sredine, genetika i stres su jedni od uzroka nastanka. Poslednjih par godina se sve više priča o korealciji između ishrane i atopisjkog dermatitisa.
Hrana i atopijski dermatitis
Mnogi nutritivni faktori, uključujući način ishrane majke tokom trudnoće, trajanje dojenja, izlaganje alergenim proteinima hrane u prvih nekoliko godina života, vreme i način uvođenja nemlečne ishrane, kao i adekvatna suplementacija i probiotska kultura u prvim godinama života mogu da utiču na nastanak atopisjkog dermatitis, kao i na njegovu prevenciju.
Ishrana majke tokom trudnoće
Najbolje za bebu je raznovrsna ishrana tokom perioda trudnoće. U poslednih deset godina, vođene su razne studije kako bi se našla veza između razvoja alergijskih reakcija kod bebe i ishrane majke tokom trudnoće. Ono što je svaka od ovih studija potvrdila da je neophodno unositi sve namirnice kako bi se beba senzibilisala. Osim ako ne postoji već potvrđena alergija kod majke.
Takođe preporučena je i suplementacija prenatalnim vitaminima koji sadrže vitamin D i omega 6. Za ove nutrijente je dokazano da pozitivno utiču na prevenciju nastanka alergijskog dermatitis. Hrana koja je bogata vitaminom D i omega 3 masnim kiselinama su masne ribe. Prilikom izbora ribe treba voditi računa o poreklu i birati one manje, kako bi se izbegao rizik od trovanja živom. Dobar izvor vitamina D su i mlečni proizvodi i jaja. Ako se redovno unose tokom trudnoće mogu da spreče nastanak alergijske reakcije na ove namirnice koji su visoki alergeni.
Period dojenja
Dojenje se pokazalo kao najbolja prevencija kod svih alergijskih reakcija. Preporuke Svetske zdravstvena organizacije, Unicefa i Američke akademije za pedijatriju su do druge godine života, pa i duže. Evropsko udruženje dečije gastroenterologije preporučuje dojenje minimum do prve godine, pa dokle god odgovara majci i detetu. Zapravo je ovo poslednje najbolja formula. Dokle god uživate u dojenju svaki dodatni mesec koliko dete uzima majčino mleko je benefit za njega. Tokom perioda dojenja treba nastaviti sa raznovrsnom ishranom i suplementacijom, kako bi se beba dodatno senzibilisala i pripremila za nemlečnu ishranu izlaganjem različitim ukusima. Retko je moguća alergijska reakcija kod isključivo dojene dece na hranu koju unosi majka. U tom slučaju se nastavlja se dojenjem uz eliminacionu dijetu za majku i prati se reakcija bebe.
Probiotska suplementacija
Crevna flora predstavlja oko 70 % imuniteta i dobro naseljena mikrobiota može sprečiti nastanak autoimunih bolesti poput atopijskog dermatitis. Naseljavanje crevne flore počinje još u majčinom stomaku, nastavlja se samim činom rođenja, pogotovu kod vaginalnog porođaja, a produbljuje u periodu dojenja. Majčino mleko podržava raznovrsnu kolonizaciju mikroba. Pored toga, dodatno se savetuje suplementacija probiotskim preparatima do druge godine života.
Uvođenje nemlečne hrane
Smernice za uvođenje nemlečne hrane su se promenile, pa se nakon 6. meseca uvode i hiperalergijske namirnice, jer je dokazano da odlaganje namirnica neće sprečiti nastanak alergijske reakcije. Međutim, uvođenju namirnica, pored smernica, treba pristupiti individualno u saradnji sa pedijatrom koji ima uvid u zdravstveno stanje bebe, rizik od mogućnosti nastanka alergije, s obzirom da je upoznat i sa porodičnom anamnezom.
Mogući okidači za pojavu atopijskog dermatitisa
Najčešće alergija na hranu kod dece nastaje na:
- Mleko i mlečne proizvode, uključujući i adaptirane formule. Ovo spada u najčešće alergije na hranu kod beba do treće godine života. Ovde se zapravo radi o alergiji na proteine mleka.
- Jaja, zapravo belance
- Soja koja je često udružena sa alergijskom reakcijom na mleko.
- Pšenica.
- Orašasti plodovi, najčešće kikiriki.
- Riba i ostali morki plodovi, poput školjki.
Neke od ovih namirnica, na primer mleko i mlečni proizvodi, imaju tendenciju da se prerastu do 5. godine. Pre nego što pretpostavite da bilo koja namirnica ili grupa namirnica izazivaju alergijsku reakciju i potencijalno ekcem, pre eliminacije, neophodno je uraditi testove uz konsultaciju dermatologa i alergologa.
Neke od ovih namirnica su neophodne u svakodnevnom životu deteta i zato eliminacija bez potvrde može da utiču na pravilan rast i razvoj. Ako su kožni testovi pozitivni, sledeći korak je da isključite tu hranu iz ishrane deteta do 6 nedelja, nakon čega se ponovo uradi procena. Kod oko 75-80% dece se vidi poboljšanje za nekoliko nedelja.
Da li treba izbaciti gluten iz ishrane?
Gluten je protein koji se nalazi u žitaricama poput pšenice, raži, ječmu, spelti… Gluten pomaže hrani da zadrži svoj oblik, i pored žitarice, može se naći u mnogim vrstama hrane. Čak i u onoj koja se ne bi očekivala. Kod nekih ljudi proces varenja ovog proteina može biti otežan, što izaziva imunološku reakciju tj različita stanja preosetljivosti na gluten. Poput celijakije, necelijakijske osetljivosti na gluten i alergije na pšenicu. Gluten retko izaziva kožne rekcije poput ekcema. Kao što je već napomenuto, ako ne postoji dokazana preosetljivost ne eliminisati gluten, jer zbog unakrasne kontaminacije sa hranom koja prirodno ne sadrži gluten. Eliminisanje bi zahtevalo širi spisak namirnica. Takve eliminacione dijete bez nadzora pedijatra koji ju je propisao mogu da prave problem u pravilnom rastu i razvoju.
Preporuke šta treba jesti kod atopijslog dermatirisa
Kao što je naglašeno, ako je dokazana alergija na određenu namirnicu, naravno da će ona biti eliminisana iz ishrane. Ali se nijedna potencijalno alergijska namirnica samostalno ne isključuje samo zato što postoji dijagnoza atopijskpg dermatitisa.
Opšte smernice
Najbolje bi bilo da se svakom detetu pristupi pojedinačno, ali opšte smernice su da se bira prirodna naspram industrijske ishrane. Što znači, insistirati na svežem voću i povrću. Izbegavati slatkiše i grickalice koji su puni šećera i različitih zaslađivača i aditiva koje mogu deci da pogoršaju simptome atopijskog dermatitisa. Izbegavati zasićene masti kojih najviše ima u životinjskim masnoćama. I pržanoj hrani, a prednost dati biljnim uljima i kuvanoj i pečenoj hrani. Ako ne postoji dokazana glutenska intolerancije sve žitarice su dozvoljene. Ali kombinovati žitarice u celom zrnu i koristiti različita brašna. Meso, riba, jaja, mlečni proizvodi su dozvoljeni, osim ako ne postoji dokazana alergija. Dijetetski pristup treba da se bazira ne toliko na ograničavanju koliko na izboru nutritivno bogate hrane.
