Kada se uvodi nemlečna hrana bebama koje su na prirodnoj ishrani a kada bebama koje su se hranile adaptiranom mlečnom formulom?
Prema najnovijim preporukama Svetske zdravstvene organizacije, dete koje je na prirodnoj ishrani trebalo bi da počne da uzima nemlečnu hranu u uzrastu od oko 6 meseci, odnosno da krene sa „probanjem“ iste u 5. Mesecu (davati mu samo po 1-2 kašičice nove nemlečne namirnice u trajanju od 3-4 dana, nakon čega mu se u ishranu uvodi naredna, nova nemlečna namirnica, i tako sve do navršenih 6 meseci), pri čemu bi mu se tek u 7. mesecu, pa do uzrasta od godinu dana, ova hrana davala svakodnevno kroz dva nemlečna obroka i jednu mlečnu kašicu.
Odojčad koja su na ishrani adaptiranom formulom ili na dohrani (majčino mleko + adaptirana formula) na ovaj režim ishrane ( 3-4 mlečna/jedan od njih treba da bude mlečna kašica/ + 1 slani + 1 slatki obrok) treba da pređu već u 5. mesecu života, i on i kod ove dece treba da traje do uzrasta od navršenih godinu dana života.
Pri uvođenju nemlečnih namirnica u ishranu odojčeta treba da se pridržavate sledećih principa:
- Uvek uvodite samo po jednu novu namirnicu. Ako istovremeno uvodite više nemlečnih namirnica, za slučaj da dođe do pojave alergijske reakcije, dete tu namirnicu ne bi trebalo da uzima narednih 6-12 meseci, nakon čega bi se testiralo da li je ono i dalje ne podnosi ili ponovo možete da mu je uvedete u ishranu. Dakle, u međuvremenu biste tih nekoliko namirnica, pri čijem uvođenju ste primetili alergijsku reakciju, morali da izostavite iz ishrane, a to mogu da budu i neke koje su vrlo bitne za rast i razvoj deteta. Namirnice koje ste ranije uveli možete da kombinujete sa tom jednom novom.
- Novu namirnicu uvodite tako što ćete je dati odojčetu u prepodnevnim časovima, jer ćete u to doba dana najpre primetiti pojavu neželjenih reakcija na nju, ako ih bude bilo, što će omogućiti pravovremenu primenu adekvatne terapije za ovakva stanja.
- Novu nemlečnu namirnicu najpre dajte u obliku koji ima ređu konzistenciju (sok, kašica), pa tek nakon toga pređite na njen „gušći“ oblik, kako bi se dete lakše naviklo na nju.
- Redosled uvođenja namirnica nije bitan. Nevažno je da li ćete prvo početi sa „slatkim“ ili „slanim“ Bitno je da što veći broj njih uvedete u ishranu do 8. meseca, jer se pokazalo da ako se „oteže“ sa njihovim uvođenjem to u kasnijem životu deteta može da poveća rizik od pojave alergije na njih.
- Gluten (jedan od sastojaka pšeničnog, ječmenog i ražanog brašna) obavezno uvedite u ishranu svoje bebe između njenog 5. i 7. meseca života. Pokazalo se da se njegovim uvođenjem u tom uzrastu smanjuje rizik za razvoj alergije na proteine pšenice, glutensku enteropatiju, pa čak i diabetes mellitus (šećernu bolest) tip 1 u kasnijem životu.
I ono što je još veoma važno – ako dete ne prihvati odmah neku novu namirnicu, „ne odustajte“ od nje. Nekada mu ju je potrebno ponuditi i do deset puta da bi se priviklo na njen miris i ukus. Takođe, nikada nemojte da zaboravite da je glavni preduslov dobrog zdravlja – raznovrsna ishrana.
Samo ako dete svakodnevno unosi namirnice iz svih njihovih grupa (1.Mleko i mlečni proizvodi; 2. Voće; 3. Povrće; 4. Žitarice; 5. Meso,riba,jaja ) možete da budete sigurni da se “zdravo hrani“.
