Redosled uvođenja novih namirnica u ishranu bebe, kada beba počne sa nemlečnom ishranom nije bitan. Ali ipak neke namirnice treba davati u kasnijem uzrastu… Koje namirnice davati bebi u kasnijem uzrastu?
Kada početi sa nemlečnom ishranom bebe?
Ranije se smatralo da će se kasnijim uvođenjem nemlečnih namirnica u ishranu beba smanjiti rizik za pojavu alergija na hranu i glutenske enteropatije. Naročito je postojala bojazan da će se ranijim uvođenjem namirnica koje su najčešći nutritivni alergeni. Kap što su jaje, kikiriki, kravlje mleko, riba, soja, pšenično brašno. Da će zapravo „podstaći“ taj „nepravilan“ imunski odgovor organizma na njih. I što će rezultirati nastankom burnih alergijskih reakcija koje bi uslovile njihovo isključenje iz ishrane na neko vreme. A u nemalom broju slučajeva čak i doživotno.
Koje su preporuke pedijatara u vezi sa uvođenjem nemlečne ishrane bebe?
Nekoliko novijih, velikih studija pokazalo je, međutim, da je upravo suprotno. Odlaganjem započinjanja mešovite ishrane povećava se rizik za razvoj alergija na hranu. Čak i kod one dece čija oba roditelja imaju ovaj problem. Shodno tome promenile su se i preporuke u ovoj oblasti.
Umesto da se uvođenje nemlečnih namirnica u ishranu odlaže za kasnije uzraste (pšenično brašno posle 10. meseca, jaja posle 2. godine, riba i orašasti plodovi posle 3. godine itd), ono je po najnovijim preporukama Evropskog udruženja za pedijatrijsku gastroenterologiju i ishranu (ESPGHAN-a) predviđeno za uzrast od 5 do 7. meseca. Naročito se pokazalo korisnim (da bi se smanjio rizik za razvoj alergija na hranu) da se nove namirnice uvode u ishranu odojčeta dok ono još uvek sisa.
Da li je bitan redosled uvođenja novih namirnica u ishranu bebe?
Pri započinjanju mešovite ishrane roditelji su često u dilemi. Da li je redosled uvođenja nemlečnih namirnica bitan? Odmah da vam kažem da nije!
Da li ćete prvo uvesti u ishranu griz ili krompir, slatke ili slane, „crvene“ ili „zelene“ namirnice uopšte niije važno. Kako god uradite, nećete pogrešiti. Ali imajte u vidu to da je neophodno da što veći broj namirnica uvedete u ishranu svog deteta do njegovih 7 meseci. Ne počinjite s tim pre nego što ono napuni 4 meseca (sluzokoža njegovog creva do ovog uzrasta još uvek nije dovoljno „zrela“, pa propušta u cirkulaciju veće molekule hrane koji su u stanju da pokrenu alergijske reakcije u organizmu).
Pri njihovom uvođenju, da bi se dete naviklo na njih, počnite prvo sa oblicima koji su ređe konzistencije. Postepeno idite ka gušćima. Od soka do kaše. Iz istog razloga, dajte ih prvo termički obrađene, pa onda sveže (od kompota do svežeg ploda).
Koje namirnice treba kasnije uvoditi u ishranu bebe?
Namirnice koje se teže vare uvedite kasnije (grašak, pasulj, grožđe/10-12. meseca/).
Uvođenje mesa u ishranu bebe treba početi: kod beba koja su na prirodnoj ishrani sa navršenih/punih 6 meseci života (ali odojče već u 5. mesecu treba da ga proba /1-2 kašičice 3-4 dana, jednu po jednu vrstu mesa/). Kod one koja su na adaptiranoj formuli ili na dohrani već u 5. mesecu (u količini koja se preporučuje za uzrast /od 15-30 gr dnevno u prvim mesecima davanja, a pred kraj prve godine 50 gr dnevno/).
Postoji li neko vreme pogodno da se usvajaju nove namirnice?
Uvođenje novih namirnica u ishranu odojčeta obavezno obavljajte u prepodnevnim satima. Za slučaj da dođe do pojave alergijskih reakcija. I tako mogle pravovremeno da se primete i zaustave u fazi koja neće ugroziti njegovo opšte stanje.
