Povrće u ishrani beba i dece je značajno za pravilnu i uravnoteženu ishranu. Od trenutka uvođenja povrća u ishranu (od 5. meseca života) pa nadalje, povrće treba da bude obavezna stavka u dnevnom jelovniku svakog deteta!
Povrće u ishrani beba i dece, na meniju svaki dan!
Povrće se u ishrani ljudi koristi praktično od samog postanka čovečanstva. Postoji veliki broj biljnih vrsta koje se smatraju povrćem, i ono se deli u više različitih kategorija prema delu biljke koji se koristi u ishrani (krtolasto, lisnato, mahunarke, lukovice itd.). Budući da se radi o vrlo heterogenoj grupi blljaka, osnovne karakteristike povrća, s aspekta njegove hranljive vrednosti, takođe su različite, u zavisnosti od kategorije kojoj ono pripada.
Šta sadrži povrće?
Povrće sadrži vodu, celulozu, ugljene hidrate, mineralne materije, vitamine, eterična ulja i glikozide, prirodne boje… Neke vrste povrća bogate su visokim sadržajem u ljudskom organizmu svarljivih ugljenih hidrata /skrob, glukoza/ (krompir, pasulj). neke relativno bogate i proteinima (mahunarke), ali ono što je zajednička karakteristika skoro svih biljnih vrsta koje se smatraju povrćem to je: visok sadržaj celuloze (ugljenog hidrata koji naš digestivni sistem ne može da svari zbog toga što u sebi nema enzim za njegovo razlaganje), koja čini više od 90% njegovog suvog sastojka, mineralnih materija (u obliku soli organskih i neorganskih kiselina ili složenih organskih jedinjenja) , kao što su natrijum, kalcijum, magnezijum, sumpor itd . i vitamina, pretežno A, B grupe i C. U vezi sa visokim sadržajem celuloze u povrću treba skrenuti pažnju na to da je ona glavni sastojak hrane koji podstiče pokrete šupljih organa sistema za varenje, čime se obezbeđuje njihovo redovno pražnjenje, koje značajno doprinosi njihovom optimalnom funkcionisanju.
Šta kada dete nema redovnu stolicu?
U situacijama kada dete nema redovnu stolicu (ona je tada tvrde konzistencije, i sam čin defekacije je izuzetno tegoban, pa čak i bolan) neophodno je izvršiti korekciju ishrane, koja uz veći unos tečnosti podrazumeva smanjen unos testa (naročito ono koje nije spravljeno od integralnog brašna), slatkog mleka i sireva, jaja i čokolade i obavezno treba da uključi i povećan unos celuloze , što se pre svega postiže povećanim konzumiranjem povrća, kao i voća.
Od kog uzrasta koje vrste povrća se uvode u ishranu bebe?
Zbog svega gore navedenog, od trenutka uvođenja povrća u ishranu (od 5. meseca života) pa nadalje, povrće (što više različitih vrsta) treba da bude obavezna stavka u dnevnom jelovniku svakog deteta, čime će se, uz brojne pozitivne efekte koje ovako koncipiran meni ima na njegov organizam, značajno smanjiti i rizik za nastanak gojaznosti, kao i opstipacije (zatvora).
Kada se u ishranu dece uvodi sveže povrće?
Krajem prve godine deci, pored termički obrađenog, počnite da dajete i manje količine svežeg povrća, koje od druge godine treba da bude još značajnije zastupljeno u ishrani.
SPANAĆ I DVA RECEPTA POGLEDAJTE OVDE
SLATKI KROMPIR BATAT I SA NAŠEG PODNEBLJA BUNDEVA, 3 RECEPTA POGLEDAJTE OVDE
KOLIKO DETE TREBA DA JEDE U 2. I 3. GODINI POGLEDAJTE OVDE
