Roditelji su često u nedoumici koliko dete treba da jede. Da li je jelo premalo ili previše…
Koliko dete treba da jede?
Malom detetu koje intenzivno raste i razvoja se potrebna je raznovrsna hrana iz svih pet grupa namirnica.
U 2. Godini deteta
Tokom druge godine primetićete da se apetit i ineresovanje za hranu smanjuju. Dete više ne raste tako neverovatnom brzinom kao u prvoj godini. U ovom uzrastu apetit je promenljiv. Pa i količina hrane koju dete pojede tokom dana. Gledajte šta je dete pojelo tokom cele nedelje, ne samo tokom jednog dana. Ako je neki obrok samo “promrljavilo” verovatno će već za sledeći obrok, ili sutradan, to nadoknaditi. Ukoliko dete jede manju količinu od preporučenih porcija, treba da jede češće (i obrnuto).
U 2. godini detetu je potrebno pet obroka čvrste hrane. Obično su to tri glavna obroka i dve užine. Orijentaciona količina hrane za jedan obrok je ¾ ili cela šolja od 250ml. Detetu ovog uzrasta potrebno je 1/4 do 1/2 količine hrane za odrasle. Ako ne sisa, potrebno mu je mleko, jedna do dve šolje dnevno punomasnog kravljeg (kozjeg ili ovčjeg) mleka.
Od treće godine života
Ishrana deteta sada je slična ishrani odraslih. Ali se količina znatno razlikuje i zavisi od uzrasta deteta, pola, visine, težine i intenziteta fizičke aktivnosti. Deca koja su viša za svoj uzrast, aktivnija ili bliža narednom rođendanu treba da dobiju dodatnu (zdravu) hranu prema svom izboru. Ukoliko nemaju prekomernu težinu. U ovom urastu apetit varira, veći je tokom perioda intenzivnog rasta i smanjuje kada je dete umorno ili uzbuđeno. Nekada dete ima pojačan apetit jer nadoknađuje ako prethodnih dana nije jelo dovoljno. Zbog bolesti ili drugih razloga.
Posle navršene druge godine može se ponuditi mleko sa 2% mlečne masti/ obrano umesto punomasnog mleka. Količinu treba ograničiti na oko 500 ml, a sok na 120 ml dnevno.
Kako odrediti koliko je hrane potrebno detetu?
Kao orijentaciju možete koristiti poređenje sa veličinom detetove šake. Pesnica odgovara preporučenoj količini ugljenih hidrata i voća. Dlan je mera za meso. A zapremina skupljenih šaka za povrće. Važno je da imate u vidu da je detetu potrebna manja količina hrane nego odraslima. Dečji pribor za jelo pomaže da dete ne dobije preveliku količinu hrane.
Namirnice kao što su kolači, keks, čips, lilihip, prženu ili brzu hranu treba izbegavati. Zato što sadrži mnogo zasićenih i trans masti, soli ili šećera, a malo nutritivno vrednih sastojaka. I kada dajemo deci ovu „hranu za ponekad“ treba ograničiti količinu. Naprimer, sladoled veličine polovine pesnice deteta, mala šolja od 150ml smutija, komadić čokolade veličine detetovog prsta. Ako ponekad i „pokleknete“ i date detetu čips, nemojte mu dati celu kesicu!
Šta Vi određujete a šta dete, kod ishrane deteta?
Važne poruke za roditelje koje mogu da olakšaju brigu o ishrani deteta i pomognu da obroci budu prijatni trenuci za porodicu:
Vi određujete
- Šta dete jede– sve vrste namirnica: žitarice, voće, povrće, meso, ribu, jaja, mleko i mlečne proizvode.
- Kada dete jede – ako je moguće približno u isto vreme: doručak, užina, ručak, užina, večera. Detetu su potrebne navike i rutina, to mu stvara osećaj sigurnosti.
- Gde dete jede– za stolom, mlađe u visokoj stolici, starije u stolici. Kad god je moguće okupite više članova porodice u vreme obroka.
Dete određuje
- Da li će da jede ponuđeno ili neće. Dečije NE shvatite kao NE u tom trenutku.
- Koliko će da pojede. Stavite manje, pa dodajte po potrebi. Ne terajte dete da jede na silu i da pojede sve iz tanjira. Mlađem detetu dozvolite da jede prstima a starije učite kako se koristi pribor za jelo. Malo brljanja (po tanjiru) i prljanja (garderobe) su dozvoljeni.
Kako da znate da dete jede dovoljno?
Rast deteta najbolje se procenjuje pomoću grafikona/krivulja rasta. Dete treba da prati svoju krivulju visine i težine, prema polu i uzrastu. Za procenu uhranjenosti dece do 5 godina starosti koriste se grafikoni težina za dužinu, a za stariju indeks telesne mase. Ako vaše dete prati svoju krivulju rasta nema razloga da se opterećujete tabelama o kalorijskim i nutritivnim potrebama, količini hrane i veličini porcija. Ako krivulja uhranjenosti počne da pokazuje odstupanje, konsultujte se sa pedijatrom i napravite detaljniju analizu šta i koliko dete jede. I da li je to u skladu sa preporukama za ishranu dece njegovog/njenog uzrasta.
Koliko je detetu dovoljno
Zanimljivo istraživanje koliko je detetu potrebno hrane a koliko mu roditelji nude sprovedeno u Velikoj Britaniji u 1000 porodica. Većina roditelja serviralo je detetu veće porcije nego što odgovaraju njegovom/njenom uzrastu. Naročito one hrane koju deca vole kao što su špagete bolonjeze, pohovana piletina, krompirići, omiljeni slatkiši i napici. 10% dece dobijalo je obroke skoro iste veličine kao odrasli.
Dve trećine roditelja nudilo je deci previše voćnih sokova (neki čak i duplo više od preporučene količine za uzrast). A isto važi i za slatkiše. Koliko količina hrane „muči“ roditelje govori i podatak da je samo četvrtina ispitivanih roditelja bila potpuno uverena da njihovo dete jede dovoljno. Procenite kakvi bi bili vaši odgovori u ovakvom istraživanju!
Veličina porcija
Veličina porcije (serving size) je standardna – određena količina hrane prema dijetetskim preporukama. Zavisi od količine nutrijenata u hrani. Može se meriti različitim merama – u gramima, u komadima (jedan ili navedeni veći broj), parčićima, šoljama, kašikama…
Veličina obroka – količina hrane koju dete zapravo pojede (može biti veća ili manja u odnosu na veličinu porcije). Preporučena veličina porcije i broj porcija tokom dana zavisno od uzrasta i drugih karakteristika deteta. Ako su rast i uhranjenost vašeg deteta u skladu sa očekivanim, dete je zdravo i aktivno nema potrebe da se opterećujete ovim preporukama i brojevima. Ako rast deteta odstupa ili ste zabrinuti da vaše dete jede premalo ili previše, ili da dobija premalo ili previše iz neke od grupa namirnica ove informacije vam mogu pomoći da sagledate da li je ishrana vašeg deteta u skladu sa preporučenim i da planirate neku potrebnu promenu.
Preporučeni broj i veličina porcija za decu u 2. i 3. godini
Za decu uzrasta 2- 3 godine:
- 4 porcije žitarica, 1 porcija voća, 2 ½ porcije povrća, 1 ½ porcija mleka i mlečnih proizvoda, 1 porcija iz proteinske grupe i 1 porcija masnoća.
Veličina porcija
Žitarice – 1 porcija:
- 1 kriška hleba (40gr)
- ½ srednje tortilje (40gr)
- ½ šolje kuvanog pirinča, testenine, kinoe ili kačamaka (75-120gr)
- ½ šolje ovsene kaše (120gr)
- 2/3 šolje pšeničnih pahuljica (30gr)
- ¼ šolje muslija
- 1 mali mafin ili čajni kolač (35gr)
- 3 krekera (35gr)
Povrće – 1 porcija: (75gr)
- ½ srednjeg kriompira ili kukuruza
- ½ šolje kuvanog povrća (brokoli, spanać, šargarepa, bundeva)
- 1 šolja zelenog lisnatog povrća ili sirovog seckanog
Voće 1 porcija: (150gr)
- 1 voćka srednje veličine (jabuka, banana, pomorandža ili kruška)
- 2 male voćke (šljive, kivi, kajsije)
- 1 kriška velikog voća (dinja, lubenica)
- 1 šolja seckanog voća ili konzervisanog/kompota bez dodatog šećera
- Povremeno – ½ šolje (125ml sveže ceđenog soka bez dodatog šećera)
Mleko I mlečni proizvodi – 1 porcija:
- 1 šolja mleka (250ml)
- 1 šolja (250ml) sojinog ili pirinčanog “mleka” (sa dodatkom najmanje 100mg kalcijuma na 100ml)
- – 2 komadića sira (80gr) – kocka 4x3x2cm = 40gr
- ¾ šolje jogurta (od 200g)
- ½ šolje mekog sira (120gr)
Meso, jaja, riba, leguminoze – 1 porcija:
- 65 g kuvane junetine, teletine, svinjetine (90-100gr sirove)
- 80g kuvane piletine ili ćuretine (100gr sirove)
- 100g kuvane fibe (fileti) (120 gr sirove)
- 170g tofua
- 2 velika jajeta (120gr)
- 1 šolja kuvanog sočiva, pasulja ili leblebija/nauta
- 1 ½ kašičica tahinija, paste ili namaza od koštunjivog voća (ne davati celo zbog rizika od gušenja)
Zdrave masnoće – 1 porcija
- 1 – 2 kašičice (5 – 10 gr) maslinovog ili drugog biljnog ulja
- 1 – 2 kašičice paste ili namaza od koštunjivog voća
- 1 kašika (20gr) avokada
Dodati u hranu tokom kuvanja ili pečenja, ili kao namaz ili preliv za salatu
