Da li su potrebe za mineralnim materijama u periodu dojenja povećane? Da, zbog povećanih potreba za skoro svim nutrijentima u periodu dok mama doji, savetuje se povećan unos nutrijenata kroz balansiranu ishranu ili putem suplemenata. Tako ćemo zaštititi odojčad i majke od nutritivnih deficita. Jedinstveni sastav majčinog mleka koji pruža i nutritivn i imunološku komponentu opravdava promociju dojenja kao idealne ishrane za odojčad.
Potrebe za mineralnim materijama u periodu dojenja su povećane
U poređenju sa vitaminima, koncentracije mineralnih materija u majčinom mleko ne koreliraju sa njihovim unosom putem hrane od strane majki, izuzev za gvožđe, jod i selen. Jod, gvožđe, bakar, magnezijum i cink imaju visoku bioraspoloživost u majčinom mleku.
Gvožđe u periodu dojenja
Suplementacija gvožđem se često preporučuje kako bi se nadoknadio gubitak usled gubitka krvi u toku porođaja. Međutim, većina majki koje usključivo doje svoju decu uglavnom imaju amonereju u toku najmanje 6 meseci i na taj način ne dolazi do daljeg gubitka gvožđa preko menstruacije. Može se reći da dojenje ima protektivni efekat na razvoj deficita gvožđa kod majki.
Gvožđe se u namirnicama nalazi u dva oblika: hem obliku koji se nalazi u namirnicama životinjskog porekla i ne-hem obliku koji se nalazi u namirnicama biljnog porekla. Raspoloživost hem gvožđa, odnosno gvožđa iz namirnice životinjskog porekla, je 5 puta veća nego iz namirnica biljnog porekla.
Namirnice koje su bogat izvor visokoraspoloživog gvožđa su:
Svinjska džigerica (7-17 mg Fe/ 100 g), govedina (3,5 mg Fe / 100g), jagnjetina (2,7 mg Fe / 100 g), riba (0,4-4,1 mg FE / 100g) i piletina (0,8 mg Fe/ 100g).
Namirnice koje su bogat izvor gvožđa manje iskoristivosti (ne-hem gvožđe) su: zeleno lisnato povrće (0,7-2,2 mg Fe/ 100 g), koštunjavo voće (orasi, lešnici) (0,9-6,2 mg Fe / 100 g) i kakao (2 mg Fe /100 g). Biljka kopriva, mahunarke (pasulj, grašak, sočivo…), integralne žitarice, povrće tamnih listova, sušeno voće, semenke, orašasti plodovi…
Kalcijum u periodu dojenja
Kako bi dostigli dnevne potrebe za kalcijumom , Američka Akademija za Pedijatriju preporučuje svim ženama u periodu laktacije da konzumiraju u toku dana 5 obroka namirnica koja su bogata kalcijumom, kao što su niskomasni jogurt ili sirevi, ili drugi hranu bogatu u kalcijum kao što su sardine, losos, brokoli, tahini (pasta od susama). Na ovaj način se može obezbediti 1000-1500 mg kalcijuma koje su preporučene dozeza žene u periodu laktacije.
Cink je veoma važan!
Cink je esencijalni mikroelement koji ulazi u sastav preko 70 različitih enzimskih sistema u organizmu. Neophodan je za rast, deobu i sazrevanje ćelija. Značajnu ulogu ima u formiranju kostiju kao i za aktivaciju – vitamina A u procesu vida. Postoje podaci koji ukazuju da cink ima imunomodulatornu ulogu, da deluje zaštitno na makulu, da deluje antiviralno i antioksidantno u okviru enzima superoksid-dismutaza.
Iako koncentracija cinka u majčinom mleku nije visoka, sasvim je dovoljna da zadovolji potrebe odojčadi zbog visoke bioraspoloživosti cinka iz mleka. U literaturi se mogu naći preporuke za dodatnim unosom cinka putem suplemenata u toku perioda dojenja. Najbolji izvori cinka su namirnice životinjskog porekla: džigerica, konjsko meso, žumance, riba…
Selen u periodu dojenja
Selen je mineral uključen u imunski sistem, metabolizam holesterola i funkciju tiroidne žlezde. Koncentracija selena u majčinom mleku je tri puta veće nego u mlečnoj formuli.
Selena ima u: pšeničnim klicama, pivskom kvascu i džigerici, žumancetu, ribi (tunjevina,bakalar…), puteru, morskim plodovima, belom luku, integralnim proizvodima od celog zrna,ovsenoj kaši , indijskom orahu, suncokretovom semenu…
Jod i dojenje
Potrebe za jodom u periodu laktacije se skoro udvostručuju, a sadržaj joda u humanom mleku je varijabilan i zavisi od unosa joda od strane majke putem hrane. Važno je da nivo joda u majčinom mleku bude odgovarajući kako bi obezbedio neometanu sintezu tiroidnih hormona kod odojčadi. Kako bi se postigla minimalna koncentracija joda u majčinom mleku od 100 mikrograma/l, majka mora postići unos joda od 250 mikrograma dnevno. Američka Asocijacija za Tireoidu preporučuje svim ženama u periodu lakatacije unos od 200 mikrograma joda u obliku kalijum-jodida.
Izvori u hrani: jodirana so, morski plodovi, alge, sveži sir naročito kozji, orah…
