Ishrana i suplementacija u periodu dojenja

Ishrana i suplementacija u periodu dojenja

Ishrana i suplementacija u periodu dojenja su od velikog značaja za mamu i bebu. Period laktacije povećava nutritivne potrebe majki  u još većoj meri u odnosu na period trudnoće.

U toku prvih 4-6 meseci, odojčad udvostručuje svoju masu na rođenju, pri čemu  je dostupan deo energije kao i nutrijenata deponovanih u toku trudnoće da podrže produkciju mleka.

Ishrana i suplementacija u periodu dojenja

Ishrana i suplementacija u periodu dojenja – najzahtevnija

U toku laktacije, mlečne žlezde imaju metaboličku autonomiju koja garantuje adekvatan sastav mleka. Izuzev u slučajevima kada postoji težak oblik pothranjenosti,  sve majke mogu produkovati mleko u odgovarajućoj količini i odgovarajućeg kvaliteta za odojčad.

Određene varijacije u ishrani majke mogu dovesti do promena u profilu masnih kiselina i nivoa određenih nuritrijenata u mleku, ali nisu povezani sa promenom u  količini i kvalitetu mleka. Organizam majke uvek daje prioritet potrebama bebe, i samim tim će većina nutrijenata (gvožđe, cink, folati, kalcijum, bakar) nastaviti da se ekskretuju u mleko u adekvatnim i konstatnim količinama, na račun zaliha majke.

Energija, proteini i nutrijenti u majčinom mleku potiču od hrane koje majke unose ali i od njenih rezervi. Žene koje se ne hrane adekvatno mogu biti u riziku od deficita u nekim vitaminima i mineralima. Ovi deficiti mogu biti prevenirani ako majka napravi odgovarajuće izmene u  ishrani ili počne da koristi odgovarajuće dijetetske suplemente.

Ishrana i suplementacija u periodu dojenja

Šta određuje nutritivne potrebe majke koja doji?

Svakako su godine starosti, telesna masa na porođaju, bazalni metabolizam i nivo aktivnosti  faktori koji određuje energetske i nutritivne potrebe majke  koje se moraju dostići kako bi se postigao odgovarajući nutritivni status i  adekvatna proizvodnja mleka. Dužina i intezitet dojenja takođe u značajnoj meri utiču na nutritivne potrebe majki ali se retko uzimaju u obzir.

Nutritivne zalihe žena koje doje mogu biti manje ili više ispražnjene u toku trudnoće i kao posledica gubitka krvi na porođaju.  Ono što je svako važno napomenuti je da način ishrane  majke, kao i njen nutritivni status mogu uticati na sastav mleka, a samim tim i na unos nutrijenata kod odojčadi.

Tako koncentracija hidrosolubilnih vitamina (vitamini B kompleksa i vitamina C) u majčinom mlekuzavisi pre svega od majčinog unosa hranom, dok koncentracije liposolubilnih vitamina (vitamini A, D, E i K) u mleku  zavise uglavnom od majčinih rezervi, mada njihov sadržaj može biti povećan i unosom preko hrane.

U potpunosti u periodu dojenja potrebe  se povećavaju za kalcijumom, vitaminima B1 i B12, 48% dnevnih potreba za proteinima,19% za vitaminomB1, 40% za vitaminom B3, 24% za vitamonom B6, 78% za fosforom i oko 21% za cinkom.

Adekvatan unos energije i balansirana ishrana koja uključuje unos voća, povrća i namirnica animalnog porekla sprečiće razvoj deficita u toku perioda laktacije, ali je nekad  postizanje nutritivnih potreba za nekim nutrijentima (gvožđe, folna kiselina, jod, vitamin A…) samo putem hrane veoma teško pa se u tim slučajevima preporučuje korišćenje dijetetskih suplemenata ili uzimanje fortifikovanih namirnica sa ovim nutrijentima.

Značaj ishrane i suplementacije u periodu dojenja za mamu i bebu

Preporuke za majke koje doje:

  1. Unositi dovoljne količine tečnosti kako bi se sprečio osećaj žeđi.
  2. Preporučuje se da se hrana uzima u vidu najmanje 5 obroka dnevno.
  3. Ishrana mora biti raznovrsna i uključivati namirnice iz svih grupa namirnica: žitarice, povrće, voće, mleko i mlečni proizvodi, meso (leguminoze ili jezgrasto voće).
  4. Izbegavati ili smanjiti unos pića sa kofeinom (kafa, crni čaj, napici tipa kole, energetska pića).
  5. Izbegavati konzumiranje alkohola i duvana.
  6. Tokom perioda dojenja izbegavati restriktivne dijete sa kalorijskim unosom manjim od 1800 kcal.
  7. Izbegavati suplementa na bazi biljaka i njihovih ekstrakata, kao i biljne lekove.
  8. Striktim vegetarijancima se preporučuje uzimanje suplemenata sa folnom kiselinom i vitaminom B12.
  9. Majkama koje konzumiraju duvan se preporučuje uzimanje dodatnih količina vitamina C.

Kada se unose suplementi u toku dana, u kojim dozama i da li se unose svi potrebni suplementi odjednom ili odvojeno? Dajemo vam preporuke dnevnog unosa najčešće korišćenih vitamina i minerala i raspored korišćenja u toku dana.POGLEDAJTE OVDE

Bromatolog Radi na katedri za ishranu i hemiju hrane Univerziteta u Beogradu – Farmaceutski fakultet. Objavila je kao autor ili koautor više stručnih i naučnih radova u domaćim i stranim časopisima.
Preporučujemo vam...
Kako pripremiti dete na dolazak bebe
Kako pripremiti dete na dolazak bebe u porodicu?
Kako pripremiti dete na dolazak bebe, novog člana/ bate ili seke u prorodicu? Kako najbolje uraditi, zavisi od starosti i nivoa interesovanja prvenca. Svakako, ovo je značajna promena u životu vašeg prvenca.Kako pripremiti dete na dolazak bebe? –  Ako je dete jednogodišnjak ili dvogodišnjakKako da razgovaram sa svojim detetom o…
životni stil mame
Životni stil Mame sa dvoje dece, dok je jedno mala beba
Životni stil Mame sa dvoje dece, dok je jedno mala beba je jedinstven. Celu svoju drugu trudnoću proveli ste lutajući između zaborava da ste uopšte trudni i moleći se za dan kada jednostavno više nećete biti trudna. I nekako, tokom tih dugih (ili su bili kratki?) meseci, niste ni jednom razmišljali kako ćete, tačno,…
Ponašanje prvorođenog deteta
Ponašanje prvorođenog deteta kada beba stigne u kuću
Kakvo je ponašanje prvorođenog deteta kada beba stigne u kuću? Nećemo lagati: mnoga prvorođenčad doživljavaju promene u ponašanju u nedeljama i mesecima kada nova beba uđe u kuću. Stvari kao što su ljubomora, pojačani napadi besa, nasilje prema Vama ili bebi, ili regresija u spavanju i noši. Ovo nije univerzalno tačno, pa ako je…