Ishrana i suplementacija u periodu dojenja – 9 preporuka

Ishrana i suplementacija u periodu dojenja

Sadržaj

Ishrana i suplementacija u periodu dojenja su od velikog značaja za mamu i bebu. Period laktacije povećava nutritivne potrebe majki  u još većoj meri u odnosu na period trudnoće.

U toku prvih 4-6 meseci, odojčad udvostručuje svoju masu na rođenju, pri čemu  je dostupan deo energije kao i nutrijenata deponovanih u toku trudnoće da podrže produkciju mleka.

Možda je najbolje Najnovija saznanja o suplementaciji mama koje doje

Ishrana i suplementacija u periodu dojenja je najzahtevnija

U toku laktacije, mlečne žlezde imaju metaboličku autonomiju koja garantuje adekvatan sastav mleka. Izuzev u slučajevima kada postoji težak oblik pothranjenosti,  sve majke mogu produkovati mleko u odgovarajućoj količini i odgovarajućeg kvaliteta za odojčad.

Određene varijacije u ishrani majke mogu dovesti do promena u profilu masnih kiselina i nivoa određenih nuritrijenata u mleku, ali nisu povezani sa promenom u  količini i kvalitetu mleka. Organizam majke uvek daje prioritet potrebama bebe, i samim tim će većina nutrijenata (gvožđe, cink, folati, kalcijum, bakar) nastaviti da se ekskretuju u mleko u adekvatnim i konstatnim količinama, na račun zaliha majke.

Energija, proteini i nutrijenti u majčinom mleku potiču od hrane koje majke unose ali i od njenih rezervi. Žene koje se ne hrane adekvatno mogu biti u riziku od deficita u nekim vitaminima i mineralima. Ovi deficiti mogu biti prevenirani ako majka napravi odgovarajuće izmene u  ishrani ili počne da koristi odgovarajuće dijetetske suplemente.

Možda je najbolje Najnovija saznanja o suplementaciji mama koje doje

Šta određuje nutritivne potrebe majke koja doji?

Svakako su godine starosti, telesna masa na porođaju, bazalni metabolizam i nivo aktivnosti  faktori koji određuje energetske i nutritivne potrebe majke  koje se moraju dostići kako bi se postigao odgovarajući nutritivni status i  adekvatna proizvodnja mleka. Dužina i intezitet dojenja takođe u značajnoj meri utiču na nutritivne potrebe majki ali se retko uzimaju u obzir.

Nutritivne zalihe žena koje doje mogu biti manje ili više ispražnjene u toku trudnoće i kao posledica gubitka krvi na porođaju.  Ono što je svako važno napomenuti je da način ishrane  majke, kao i njen nutritivni status mogu uticati na sastav mleka, a samim tim i na unos nutrijenata kod odojčadi.

Tako koncentracija hidrosolubilnih vitamina (vitamini B kompleksa i vitamina C) u majčinom mleku zavisi pre svega od majčinog unosa hranom, dok koncentracije liposolubilnih vitamina (vitamini A, D, E i K) u mleku  zavise uglavnom od majčinih rezervi, mada njihov sadržaj može biti povećan i unosom preko hrane.

U potpunosti u periodu dojenja potrebe  se povećavaju za kalcijumom, vitaminima B1 i B12, 48% dnevnih potreba za proteinima,19% za vitaminomB1, 40% za vitaminom B3, 24% za vitamonom B6, 78% za fosforom i oko 21% za cinkom.

Adekvatan unos energije i balansirana ishrana koja uključuje unos voća, povrća i namirnica animalnog porekla sprečiće razvoj deficita u toku perioda laktacije, ali je nekad  postizanje nutritivnih potreba za nekim nutrijentima (gvožđe, folna kiselina, jod, vitamin A…) samo putem hrane veoma teško pa se u tim slučajevima preporučuje korišćenje dijetetskih suplemenata ili uzimanje fortifikovanih namirnica sa ovim nutrijentima.

Ishrana i suplementacija u periodu dojenja

Preporuke za majke koje doje

  1. Unositi dovoljne količine tečnosti kako bi se sprečio osećaj žeđi.
  2. Preporučuje se da se hrana uzima u vidu najmanje 5 obroka dnevno.
  3. Ishrana mora biti raznovrsna i uključivati namirnice iz svih grupa namirnica: žitarice, povrće, voće, mleko i mlečni proizvodi, meso (leguminoze ili jezgrasto voće).
  4. Izbegavati ili smanjiti unos pića sa kofeinom (kafa, crni čaj, napici tipa kole, energetska pića).
  5. Izbegavati konzumiranje alkohola i duvana.
  6. Tokom perioda dojenja izbegavati restriktivne dijete sa kalorijskim unosom manjim od 1800 kcal.
  7. Izbegavati suplementa na bazi biljaka i njihovih ekstrakata, kao i biljne lekove.
  8. Striktim vegetarijancima se preporučuje uzimanje suplemenata sa folnom kiselinom i vitaminom B12.
  9. Majkama koje konzumiraju duvan se preporučuje uzimanje dodatnih količina vitamina C.

Kada se unose suplementi u toku dana, u kojim dozama i da li se unose svi potrebni suplementi odjednom ili odvojeno? Dajemo vam preporuke dnevnog unosa najčešće korišćenih vitamina i minerala i raspored korišćenja u toku dana. POGLEDAJTE OVDE

avatar
Radi na katedri za ishranu i hemiju hrane Univerziteta u Beogradu – Farmaceutski fakultet. Autor ili koautor više stručnih i naučnih radova u domaćim i stranim časopisima.

Podeli ovaj članak sa prijateljima

Facebook
Twitter
LinkedIn
Telegram
WhatsApp
Skype
Email
Oktal - Multimam Jan24 Side
Dynamic.rs
Dynamic.rs
Dynamic.rs
Najnoviji članci

Vaspitanje dece i disciplina – Granica između strogosti i podrške

Sve o carskom rezu – Priprema, operacija i oporavak

Neredovne menstruacije posle porođaja – Kada otići kod lekara

Kako roditelji dece urednog razvoja mogu da podrže roditelje dece sa posebnim potrebama

Preporučujemo vam...

Bez obzira da li je planiran ili neočekivan, evo šta treba znati sve o carsom rezu. Takođe i o oporavku posle porođaja. Znanje o tome kako da se pripremite carski...

Ako imate neredovne menstruacije posle porođaja, niste sami. Pročitajte o uzrocima i saznajte kada bi se Vaš menstrualni ciklus trebao vratiti u normalu. Neredovne menstruacije posle porođaja Veoma je uobičajeno...

Aktivnosti prvih 40 dana posle porođaja moraju biti ograničene. Pitate se šta ćete moći da radite prvih 6 nedelja posle porođaja a da ne naštetite svom zdravlju. Iako je svačije...

Neintegrisani primitivni refleksi mogu da utiču na sposobnost deteta da razvije fine motoričke veštine, koordinaciju, ravnotežu, kao i sposobnost koncentracije i učenja. Primitivni refleksi su osnovne reakcije koje se javljaju...