Majčino mleko je najbolja hrana za novorođenčad i odojčad. Period laktacije povećava nutritivne potrebe majki u još većoj meri u odnosu na period trudnoće.
U toku prvih 4-6 meseci, odojčad udvostručuje svoju masu na rođenju, pri čemu je dostupan deo energije kao i nutrijenata deponovanih u toku trudnoće da podrže produkciju mleka.
U toku laktacije, mlečne žlezde imaju metaboličku autonomiju koja garantuje adekvatan sastav mleka. Izuzev u slučajevima kada postoji težak oblik pothranjenosti, sve majke mogu produkovati mleko u odgovarajućoj količini i odgovarajućeg kvaliteta za odojčad.
Određene varijacije u ishrani majke mogu dovesti do promena u profilu masnih kiselina i nivoa određenih nuritrijenata u mleku, ali nisu povezani sa promenom u količini i kvalitetu mleka. Organizam majke uvek daje prioritet potrebama bebe, i samim tim će većina nutrijenata (gvožđe, cink, folati, kalcijum, bakar) nastaviti da se ekskretuju u mleko u adekvatnim i konstatnim količinama, na račun zaliha majke.
Energija, proteini i nutrijenti u majčinom mleku potiču od hrane koje majke unose ali i od njenih rezervi. Žene koje se ne hrane adekvatno mogu biti u riziku od deficita u nekim vitaminima i mineralima. Ovi deficiti mogu biti prevenirani ako majka napravi odgovarajuće izmene u ishrani ili počne da koristi odgovarajuće dijetetske suplemente.
Svakako su godine starosti, telesna masa na porođaju, bazalni metabolizam i nivo aktivnosti faktori koji određuje energetske i nutritivne potrebe majke koje se moraju dostići kako bi se postigao odgovarajući nutritivni status i adekvatna proizvodnja mleka. Dužina i intezitet dojenja takođe u značajnoj meri utiču na nutritivne potrebe majki ali se retko uzimaju u obzir.
Nutritivne zalihe žena koje doje mogu biti manje ili više ispražnjene u toku trudnoće i kao posledica gubitka krvi na porođaju. Ono što je svako važno napomenuti je da način ishrane majke, kao i njen nutritivni status mogu uticati na sastav mleka, a samim tim i na unos nutrijenata kod odojčadi.
Tako koncentracija hidrosolubilnih vitamina (vitamini B kompleksa i vitamina C) u majčinom mleku zavisi pre svega od majčinog unosa hranom, dok koncentracije liposolubilnih vitamina (vitamini A, D, E i K) u mleku zavise uglavnom od majčinih rezervi, mada njihov sadržaj može biti povećan i unosom preko hrane.
Adekvatan unos energije i balansirana ishrana koja uključuje unos voća, povrća i namirnica animalnog porekla sprečiće razvoj deficita u toku perioda trudnoće i laktacije, ali je nekad postizanje nutritivnih potreba za nekim nutrijentima (gvožđe, folna kiselina, jod, vitamin A…) samo putem hrane veoma teško pa se u tim slučajevima preporučuje korišćenje dijetetskih suplemenata ili uzimanje fortifikovanih namirnica sa ovim nutrijentima.
- Unositi dovoljne količine tečnosti kako bi se sprečio osećaj žeđi
- Preporučuje se da se hrana uzima u vidu najmanje 5 obroka dnevno
- Ishrana mora biti raznovrsna i uključivati namirnice iz svih grupa namirnica: žitarice, povrće, voće, mleko i mlečni proizvodi, meso (leguminoze ili jezgrasto voće).
- Izbegavati ili smanjiti unos pića sa kofeinom (kafa, crni čaj, napici tipa kole, energetska pića)
- Izbegavati konzumiranje alkohola i duvana
- Tokom perioda dojenja izbegavati restriktivne dijete sa kalorijskim unosom manjim od 1800 kcal
- Izbegavati suplementa na bazi biljaka i njihovih ekstrakata, kao i biljne lekove
- Striktim vegetarijancima se preporučuje uzimanje suplemenata sa folnom kiselinom i vitaminom B12
- Majkama koje konzumiraju duvan se preporučuje uzimanje dodatnih količina vitamina C
