Ishrana prevremeno rođene bebe za mnoge majke je, kada beba dođe kući je povezana sa strahom. Da li će imati dovoljno mleka ako doje i da li je kombinacija dojenja i AD formule za prevremeno rođenu bebu bolja solucija. Najnoviji pristupi i procedure koje se sprovode u nezi i ishrani prevremeno rodjenih beba pomažu da se što pre dostigne telesna težina i razvoj terminskih beba.
Prevremeno rođene bebe
Postnatalni usporen rast je uobičajena pojava kod prevremeno rođene dece (prematurusa). On se dugo smatrao neizbežnim i neškodljivim. Sada je, međutim, jasno da on nije neizbežan, a jedna velika studija isto tako nas je uverila da nije ni bezopasan. Taj naučni rad pokazao je da zaostajanje u telesnoj težini dovodi do poremećaja neurokognitivnog razvoja, kao i to da je “ozbiljnost” istog u srazmeri sa “veličinom” ovog zaostatka. Dakle, što prevremeno rođeno dete više zaostaje u telesnoj težini ono će kasnije imati izraženiji problem u neurokognitivnoj sferi.
Koji su razlozi slabijeg napredovabnja prevremeno rodjene bebe?
Dva glavna razloga slabijeg napredovanja kod ove dece su fiziološka nezrelost sistema za varenje i značajno povećane potrebe za hranljivim materijama kako bi se dovršila faza intrauterino najintenzivnijeg, a kod njih prekinutog, rasta i razvoja „ploda“, koja sada treba da se obavi u spoljašnjoj sredini.
Koji su najnoviji pristupi u rešavanju ovog problema?
O prematurusima se danas „brinu“ posebne institucije za prevremeno rođenu decu, tako da praktično od samog njihovog rođenja i njihovu ishranu vode i nadziru visoko specijalizovani zdravstveni radnici posebno obučavani za rad sa ovom populacijom.
Na koji način je koncipirana ishrana prevremeno rođenih beba?
U početku se ovakva deca „stavljaju“ na parenteralnu ishranu (putem infuzije), uz uvođenje minimalnih količina mleka (da bi se podstakla enteralna/fiziološka/ ishrana /preko creva/) a onda se postupno, kako digestivni sistem „sazreva“, prevode u potpunosti na enetralni vid ishrane.
Osnov ishrane prematurusa takođe predstavlja majčino mleko, ali zbog povećanih potreba njihovog organizma u odnosu na one kod „terminskog“ novorođenčeta uz dodatak „pojačivača“, koji dopunjavaju njegov „manjak“ proteina za ovu, specifičnu, grupu dece. U situacijama kada iz nekog razloga majka nije u stanju da doji, umesto majčinog mleka koriste se adaptirane formule za prevremo rođenu decu.
Kako se hrane prevremeno rođene bebe kada dodju kući?
Kada ove bebe budu otpuštena iz bolnice i dostignu određenu težinu, ona kasnije, kao i ostala zdrava odojčad, „prelaze“ na ishranu isključivo majčnim mlekom ili, za slučaj da njega nema dovoljno, na dohranu (majčino mleko + adaptirana formula za uzrast) ili ishranu isključivo adaptiranom mlečnom formulom.
Drugi vid ishrane (konzumnim kravljim, ovčijim ili kozjim mlekom) danas se nikako ne preporučuje ni kod dece rođene u terminu, a pogotovu ne kod prematurusa, zbog hemijskog sastava ovih mleka koji ne obezbeđuje optimalan rast i razvoj odojčeta i malog deteta, a uz to i povećava rizik od nekih bolesti u kasnijem životu.
Specijalne mlečne formule za prevremeno rođene bebe
Budući da se kod prematurusa nešto češće javljaju infantilne kolike i bljuckanje, kao i da je povećan rizik za razvoj alergija, za odojčad iz ove grupe koja su na dohrani ili ishrani isključivo adaptiranom formulom, preporučuje se upotreba specijalnih mlečnih formula (antikolik, AR /antirefluks/ i hipoalergene) koje značajno smanjuju ili, u velikom broju slučajeva, čak i potpuno eliminišu navedene probleme.
