Ako dete mora u bolnicu, a uzrasta je da može da razume i pita da li će nešto boleti, ne treba mu govoriti kako neće, ako to nije istina. Ako mu, naravno pažljivo i ohrabrujuće, iznesu činjenice, detetu će ostati netaknuto poverenje koje ima u roditelje.
Kakva treba da bude komunikacija sa detetom/dete mora u bolnicu?
Kada treba da ostanu u bolnici, decu ne treba lagati. Treba im objasniti i pažljivo približiti eventualne procedure koje će tamo uslediti. Roditelji ne bi trebali da skrivaju od deteta nešto što će svakako saznati, ma koliko se to činilo u datom trenutku kao bezbolnije rešenje. Za razliku od starijeg deteta, koje možemo unapred pripremiti za ostanak u bolnici, sa bebom to ne možemo da uradimo. Možemo se postarati da joj u bolnici napravimo okruženje što sličnije onom kod kuće, da ponesemo detetovu omiljenu igračku i ćebence koje možemo namirisati parfemom koji mama često koristi i koje je bebi poznato.
Čak i male bebe razumeju
Neki naučnici smatraju da čak i sasvim mala beba može da razume kada joj govorimo da je tu zato da joj bude bolje, da lekari i sestre, ma koliko da možda izgledaju grubo ili ljutito, zapravo nisu ljuti na nju, da će oni uraditi sve što treba i kako treba i da će uskoro kući. Beba sasvim sigurno može da oseti smirujući efekat takvih reči, iako ih možda ne razume, a i roditeljima će biti lakše ako tako gledaju na situaciju.
Lekari i sestre zaista umeju da budu neljubazni, namršteni, nestrpljivi, naročito ako i sami imaju težak dan, ali to ne znači da rade posao loše ili da nose loše vesti. Beba je u bolnici na najsigurnijem mestu, prepuštena ljudima koji zaista znaju šta u toj situaciji treba da urade.
Važno je da roditelji ne budu potišteni
Vreme provedeno u bolnici roditeljima pada mnogo teže nego detetu. Roditelji su zabrinuti, dete najčešće nije. Detetu je uglavnom samo dosadno i povremeno se uplaši na kratko. Zato je važno da roditelji i o sebi povredu računa.
Kada pričamo o važnosti brige o sebi dok je dete u bolnici, često nailazimo na uverenje roditelja da nemaju pravo da priušte sebi bilo kakvo zadovoljstvo za to vreme. Briga o sebi se tada svodi samo na najnužnije aktivnosti (jelo, piće, malo spavanja). Međutim, postoje brojni razlozi zašto je važno da se roditelji potrude da ne budu potišteni i da sebi priušte neka sitna zadovoljstva. Prvo, važno je zbog deteta. Dete će reagovati sasvim drugačije kada vidi mamu tužnu, zabrinutog izraza lica, i kad vidi mamu bolje raspoloženu, ohrabrujuću, obučenu onako kako se inače oblači i našminkanu (naravno, koliko je to moguće u situaciji gde morate da budete u bolnici). Mnogi lekari i sestre će takođe drugačije reagovati na takvu osobu. A, možda najvažnije od svega, mama bi zbog same sebe trebala da se potrudi da sebe podigne, osokoli, ohrabri. Ako se inače osećate mnogo bolje same sa sobom kada imate sređenu kosu ili ste našminkane, ako se tada osećate jačim i borbenijima, onda zakažite frizera. To možda izgleda na prvi pogled površno rešenje, ali te sitne brige o sebi mogu zaista da nam isprave kičmu.
Podrška za mamu
Mama bi povremeno trebala da zamoli nekoga da bude sa detetom dok ona ode da pojede nešto ukusno, da sedne u kafić u blizini i na miru popije kafu i pročita poglavlje neke lepe knjige, da zamoli nekoga da obavi neki posao umesto nje.
Rodbina i prijatelji često u toj situaciji pitaju da li ima nešto što mogu da urade ua vas – nemojte ih odbiti. Recite im konkretno šta vam treba: starije dete da odvedu i dovedu sa treninga, napravite spisak namirnica koje treba kupiti u prodavnici i dajte im novac, zamolite ih da skuvaju ručak za vašu porodicu i slično. Kada im neko da priliku da zaista pomognu, ljudi ne osećaju opterećenje nego bliskost. Tako se rađa bliskost sa ljudima, tako što im dozvolimo da saznaju da ne možemo sve sami i damo im priliku da nam pomognu.
Mnogi ljudi će želeti da znaju kako ste i kako je dete i često će zvati. Odredite nekoga bliskog ko će prenositi informacije i koga će oni moći da nazovu da pitaju. Tu osobu obaveštavajte redovno o svemu. Na taj način ćete sebi obezbediti vreme bez beskrajnih telefonskih razgovora u kojima ponavljate iste informacije. Takođe ćete sebe poštedeti razgovora sa onim rođacima i prijateljima koji vas svojom brigom čine još zabrinutijima ili tužnijima.
Tate znaju bolje?
Savete o važnosti brige o sebi govorim uglavnom mamama jer tate se, iz nekog razloga, ponašaju sasvim drugačije. Oni većinom znaju da detetu neće pomoći ako se nepotrebno samožrtvuju. To što će pojesti praznu kiflu umesto nečeg ukusnog neće imati nikakav efekat na detetovu situaciju i zato oni to i ne rade. Kad je u pitanju briga o sebi u kriznim situacijama, tate znaju bolje i trebalo bi od njih da učimo!
