Kako da se ohrabrim u trudnoći – korak 3. Isključite sve uređaje koji mogu da vas ometaju u narednih dvadesetak minuta. Sat namestite da zazvoni prijatnom melodijom nakon vremena koje odredite.
Možete i na internetu (npr. YouTube) potražiti umirujuće melodije ili zvuke prirode koji traju dvadesetak minuta. Na primer, potražite pod „__ minutes nature sounds“. Samo obavezno blokirajte reklame koje mogu da vam prekinu meditaciju.
Kako da se ohrabrim od straha u trudnoći – korak 3
Nađite udoban položaj tela
U svom prijatnom mestu za maštanje nađite udoban položaj tela. Najbolje bi bilo da to bude sedeći položaj, ali udoban, kako ne biste zaspali. Sve što zamišljamo je mnogo efikasnije ako smo opušteni dok to radimo. Zato je važno da prvih nekoliko minuta posvetimo opuštanju tela.
Ovde možete slobodno koristiti načine koji su svakoj trudnici ponaosob najprijatniji da se opusti. Ukoliko već imate svoj način opuštanja (na primer način disanja koji vas opušta), slobodno ga primenite.
Ukoliko ne, evo dva predloga:
Predlog A:
Zauzmite udoban položaj, zatvorite oči i obratite pažnju na svoje disanje. Nemojte ga menjati, nemojte pokušavati da dišete dublje ili sporije. Samo pratite način na koji već dišete. Primetite toplinu vazduha koji udišete i izdišete. Da li se razlikuju. Primetite, ako možete, otkucaje svog srca u telu. Nemojte tragati za pulsirajućim tačkama, samo osetite udarce srca u grudima.
Provedite tako neko vreme, prateći svoje disanje. Kada procenite da možete dalje, pređite na svoja stopala. Uvek zatvorenih očiju osetite iznutra u kojem su položaju vaša stopala. Gde dodiruju pod. Kakve osećaje imate u njima. Na isti način polako pređite preko svih delova tela. „Skenirajte“ svoje telo. Kada dođete do gornjih delova tela već ste dovoljno opušteni da možete da pređete na naredni korak.
Predlog B:
Ukoliko vam se ne dopada ovakav način relaksacije, možete ponovo iskoristiti svoju maštu. Setite se neke reči koju volite, imena osobe koja u vama budi hrabrost ili neke kratke osnažujuće fraze koja je za vas značajna. Bilo koja reč može da obavi posao, ali najbolje bi bilo da to bude reč koja vas sama po sebi podiže i ohrabruje.
Kada ste izabrali svoju reč, zamislite da je polako pišete na velikoj zelenoj školskoj tabli. Osetite kredu u svojoj ruci i napišite svoju reč, polako, slovo po slovo. Približite pogled i primetite ostatke krede koji čine delove slova. Možete sunđerom obrisati reč, uzeti kredu druge boje i ponovo je ispisati na tabli.
Zatim zamislite u svaki detalj tu reč izvezenu na platnu šarenim koncem. Zamislite je mnogostruko uvećanu i izučite svaki njen detalj.
Zatim je zamislite ispisanu tragom aviona na nebu, poređanim kamenčićima na plaži, prstom po suvom pesku, urezanu u koru drveta…
Shvatili ste poentu
Zaokupili ste svoj mozak na jedno vreme mislima o nečemu drugom i na taj način ste odmorili mozak od konstantnih briga. Tako odmoreni, mi smo spremni da se u sledećem koraku vratimo problemu, ali sada više nismo zakočeni u jednom uglu posmatranja već možemo problemu da pristupimo iz sasvim novih uglova.
Zamišljanjem razgovora s drugim ljudima mi pravimo još jednu distancu od našeg utabanog puta i još jednom olakšavamo sami sebi da problem pogledamo iz novog ugla.
