Šta znači imati dobar odnos sa detetom? U kom uzrastu je najkritičniji period za izgradnju takvog odnosa? Šta može da pokvari odnos? Kada se počinje sa izgradnjom dobrog odnosa sa detetom.
Dobar odnos sa detetom
Imati dobar odnos sa detetom znači da se dete oseća bezuslovno prihvaćeno, voljeno i poštovano. Dete će to pokazivati time što će od nas tražiti utehu kada mu je potrebna. Na primer, u slučaju malog deteta, ono pokazuje poverenje tako što kada se uplaši. Ili padne i povredi se i slično, od nas tada traži utehu i zagrljaj. Starije dete nam poverava probleme ili neke lepe tajne i razgovara sa nama. Mi detetu pokazujemo da ga volimo tako što smo bezuslovno na njegovoj strani.
Uvek na detetovoj strani?
Ovo želim još jednom snažno da naglasim. Neophodno je da budemo na detetovoj strani, uvek! To ne znači da svaki njegov postupak opravdavamo i smatramo dobrim. To znači da bespogovorno verujemo u njegovu dobrotu i čestite namere. Uvek mu dajemo priliku da razume i objasni svoje motive, čak i kada uradi nešto loše. Čak i ako motivi nisu bili dobri, važno je da dete zna da ono samo nije loš. Već da je uradilo nešto loše, i da se to nešto može ispraviti ili makar oprostiti. Tako dete uči da samo sebe bezuslovno voli. Da bude na svojoj strani, da svoje greške prizna i ispravlja, da prihvata kada je pogrešilo. I da sebi naposletku oprosti nešto što ne može da ispravi.
Kada se počinje sa izgradnjom dobrog odnosa sa detetom
Sa izgradnjom dobrog odnosa sa detetom se počinje od rođenja. Ovo, naravno, ne znači da roditelji nisu smeli praviti greške. Da zbog grešaka koje su pravili ne mogu izgraditi ili poboljšati odnos kasnije u detetovom životu. Bebi je važan dodir i prisutnost, da roditelj odgovara na njen plač jer to je način na koji beba traži pažnju. Važno joj je da se roditelj igra sa njom. Odgovara na njene prve male šale, da je zasmejava. Drugim rečima, da provodi kvalitetno vreme sa njom. To ne znači da roditelj mora biti prisutan konstantno. Da mora odgovoriti na svaki bebin plač neodložno, da uvek mora biti dobro raspoložen. Ali je važno da to bude veći deo vremena.
Svaki uzrast ima svoje izazove. Naposletku, i svako dete je ličnost za sebe i traži drugačiji tretman. Važno je da roditelj sa svakim detetom ima sopstveno vreme kada su zajedno, samo njih dvoje.
Gledaj me u oči
Važno je da uvek gledamo iz ugla deteta. Da se trudimo da razumemo, da zamislimo, kako se ono oseća. Prisetimo se kako smo se mi osećali kada smo bili u njegovim godinama. Recimo, ako sa detetom treba da obavimo neprijatan razgovor, na temu koja je izrazito neugodna. Ako se stavimo na mesto deteta možemo da razumemo da će mu razgovor lakše pasti ako nije primoran da nas gleda u oči. Nego može da gleda kroz prozor, recimo negde pored reke, u automobilu i slično.
Šta može da pokvari odnos?
Deca po prirodi stvari vole svoje roditelje. Daju im se čista srca i imaju neograničeno poverenje u njih. Dakle, ovaj odnos ne treba graditi nego štititi i održavati, opravdati ga i čuvati.
Ovaj odnos se narušava ako je roditelj nepravedan u svojim zahtevima ili optužbama. Ako ne veruje detetu, ako prosto nije na njegovoj strani. Postiđivanje deteta je jedan način da se odnos poverenja ugrozi lako. A možda i trajno. Kada roditelj shvati da je prenaglio, da je reagovao iz sopstvenog stida ili straha, da je bio nepravedan, važno je da to kaže detetu. Da mu objasni zašto je nešto uradio i da se iskreno izvini. Dete će shvatiti da nismo nepogrešivi i verovaće nam više.
Vreme provedeno sa detetom
Roditelji koji nisu dovoljno prisutni u životu deteta ne mogu očekivati blizak odnos sa njima. “Kvalitetno vreme” ne može biti samo pola sata na dan. Ma koliko da je kvalitetno. Ako su dete odgajali mahom bake i deke ili dadilje, ono može odrasti u sasvim dobro i zdravo ljudsko biće. Ali je malo verovatno da će sa roditeljima imati blizak odnos.
Oba roditelja imaju sopstvene resurse koje mogu da pruže detetu?
Roditelji se ne moraju oko svega slagati što je u vezi sa vaspitanjem dece. Bitno je da ne sabotiraju autoritet jedno drugom. Tate imaju detetu da pruže svoj sopstveni pogled na svet, svoje sjajne osobine. Svoj repertoar zdravih psiholoških dozvola, svoj način na koji se igraju. Na koji rešavaju zadatke, na koji razmišljaju. Mame, isto tako, imaju svoj. I oboje su jednako važni. Što se dete sa više izvora napaja, što više roditeljskih figura ima tokom odrastanja, to ono postaje snažnije. Važno je da ste detetu pre svega roditelj. Ponekad budite samo drugar sa svojom decom i igrajte se sa decom. Ne razmišljajte o “razvojnim” igrama, već se igrajte samo radi zabave i uživanja.
Pitajte ih neočekivana pitanja koja zbližavaju. Umesto “Kako je bilo u školi”, pitajte ih koji je najlepši događaj današnjeg dana. Gledajte filmove koje njih zanimaju i čitajte knjige koje oni čitaju jer tako ćete ih bolje razumeti. Pitajte ih o tim filmovima i knjigama i glavnim junacima, čak i ako ih niste čitali ili gledali. Vreme sa decom treba da bude opušteno i zabavno za vas jednako koliko i za njih.
