Psihološki Snažno i Otporno Dete

Psihološki snažno i otporno dete (1)

Dete se ne rađa psihološki otporno ili neotporno. To je veština, tačnije skup veština i tehnika koje se stiču i uče. Tu roditelj može da pomogne.

Postoji izreka koja kaže: „Ne traži od Gospoda lakši teret, već jača ramena“.Ne možemo u životu izbeći poteškoće niti možemo svoje dete zaštititi od toga da doživi neuspehe. U životu ga čekaju fantastične i divne stvari, ali i povremena razočaranja. I što bude živelo ispunjenijim i svrsishodnijim životom, i povremenih bolnih trenutaka će biti više.

Psiholoski snazno i otporno dete 3

Da li treba izbegavati neuspehe?

Nije ni svrha rasta i razvoja u životu da izbegnemo neuspehe, već da naučimo kako da im pristupimo. Ne plašimo se mi budućih događaja kao takvih, već naše reakcije na njih. Može biti i da se srećne osobe, zadovoljne sobom, koje vode ispunjen život, ne razlikuju mnogo od nesrećnih i nezadovoljnih osoba, po količini teškoća koje im je život doneo. Ono što ih sigurno razlikuje je – ima li ta osoba potreban psihološki alat da od minusa napravi plus, da se oporavi nakon teškoće i izraste jača i sa više samopoštovanja. Ume li da napravi tu limunadu. Razlika je u  njihovoj psihološkoj otpornosti, rezilijentnosti.

Kao pomenuta gumena površina, koliko nam je lako da se nakon poteškoće koju doživimo vratimo u normalno stanje funkcionisanja. „Normalno“ je naravno relativan termin, jer nakon teških događaja, trauma, ne možemo da se vratimo na staro. Promenjeni smo trajno, ali možemo da otkrijemo drugačiju normalnost ili čak da doživimo psihološki rast (da nam bude bolje nego pre – jer smo stvorili drugačije prioritete, počeli više da vrednujemo život itd).

Mnogo je važno da razumemo sledeće:

Dete se ne rađa psihološki otporno ili neotporno. To je veština, tačnije skup veština i tehnika koje se stiču i uče. One podrazumevaju sledeće: veštinu kako da redefinišemo neuspeh, kako da budemo optimistični, neustrašivi, hrabri, da pokazujemo inicijativu u vezi sa svačim što nam je važno, šta da radimo sa svojim greškama, kako da i u teškim vremenima po nassačuvamo samopouzdanje i tako dalje.

Te veštine i tehnike se uče tokom života i njih prilagođavamo svojoj ličnosti i koristimo na način koji je u skladu sa našim vrednostima i temperamentom (jer, recimo, tehnika samozaštite od agresivnih ljudi koja je savršena za glasne i ekstrovertne osobe, biće potpuno neupotrebljiva za tihe i introvertne. Oni, pak, imaju svoje tehnike koje su bar jednako moćne kao i one prve, ali su drugačije).

Šta je snažan čovek?

Kada kažemo „psihološki otporan čovek“, iliti snažan čovek, većina ljudi zamisli nekoga ko retko ili nikad ne pokazuje (ili čak i ne oseća) strah, ne muče ga dvoumljenja, kajanja, ne pokazuje tugu itd. Međutim, da bi čovek bio istinski psihički snažan, neophodno je da oseti i strah i tugu kada im je vreme i mesto (dakle kad zaista treba da bude uplašen ili tužan), zatim je neophodno da bude ok sa tim svojim osećanjima i naposletku je potrebno da zna šta sa njima da uradi. Svako osećanje ima svoju ulogu i svoj zadatak i kada ga osetimo, treba da se zapitamo šta je zadatak te emocije. Ako osetimo ljutnju, zapitajmo se zbog čega se ljutimo (je li ljutnja na mestu – je li neko nešto loše uradio) i potom šta možemo da uradimo po tom pitanju. Ako otkrijemo da to nije ljutnja nego zavist, šta sa tom informacijom možemo da uradimo? Da napravimo plan u kojoj oblasti i na koji način da sebe popravimo i poboljšamo, pa da više ne osećamo zavist. Ako je tuga, za čim žalimo? Kako sebi da olakšamo period žaljenja, kako sebe da negujemo dok ne prođe.

Psiholoski snazno i otporno dete 2

Dozvoliti emocije

Čovek koji ne oseća teške emocije nije jak. On je u otporu, u poricanju. Pošto izbegava neprijatne misli i razgovore, on time ograničava sopstveni rast i sputava razvoj bliskosti sa drugim ljudima. Dozvoliti sebi da osećamo emocije, prepoznati koje emocije osećamo i koji je njihov uzrok i znati šta da radimo sa njima i kako da ih iskoristimo da još porastemo je važan deo alata psihološke otpornosti.

 

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on pinterest
Share on email
Psiholog psihoterapeut. Psihoterapijom se bavi od 2010. godine, a najviše iskustva ima u radu sa problemom samopouzdanja i psihologijom traume. U ljudima koji joj se obrate za pomoć traži njihove snage i izvore hrabrosti, a ti izvori su često veoma specifični i jedinstveni za tog čoveka.
Preporučujemo vam...
Podrška u afinitetima deteta
Previše aktivnosti za decu ometa njihov razvoj
Previše aktivnosti za decu ometa njihov razvoj. Edukativne i sportske aktivnosti za dete, DA, reći će većina roditelja male dece, do polaska u školu.Dodatne edukativne i sportske aktivnosti i deteDa li malom detetu trebaju baš sve dodatne aktivnosti poput časova engleskog, baleta, sportića i sličnih aktivnosti? Kada zavirimo u vrtiće…
13 Nedelja trudnoce (trinaesta nedelja trudnoce)
13 Nedelja trudnoće (trinaesta nedelja trudnoće)
13 Nedelja trudnoće je početak drugog trimestra trudnoće. Period najmirniji u celoj trudnoći za trudnicu, a tako intenzivan za plod.Koji pregledi se rade u drugom trimestru pročitajte OVDEKako se razvija plod u trinaestoj nedelji trudnoće?Plod je sada prošao najnestabilniji period prvog trimestra, sada se trudnoća stabilizovala i šanse da dodje…
Kažnjeno dete se oseća poniženo
Vaspitavanje dece bez kazne
Vaspitavanje dece bez kazne nije neki „skandinavski model puštanja dece da nam skaču po glavi i rade šta hoće“, protivno uverenjima mnogih. Naprotiv, vaspitavanje dece bez kazne uključuje mnogo više asertivnosti, strukture, discipline, strpljenja i veština, nego što to srećemo u bilo kom obliku kažnjavanja.Vaspitavanje dece bez kazne podrazumeva PRISUTNOST…