Kako je biti roditelj za vreme praznika? Period opuštanja, promene svakodnevnog ritma svima prija.
Deca vole praznike
Deca vole da vide svoje roditelje u opuštenom stanju, bez zadubljenog pogleda u daljinu, da je roditelj prisutan sada i ovde, da mu je dete u fokusu pažnje. A, gotovo, najvažnije je za dete radosno lice roditelja. Kada je roditelj ispunjen, bezbrižan dete to oseća celim svojim bićem i raduje se tome i kada ništa ne kaže.
Dnevni ritam u vreme prazničnih dana
Ritam je važan, deci daje osećaj predvidivosti i sigurnosti. Zbog toga neke dnevne ritmove nećemo menjati ni za vreme prazničkih dana. Ali onaj deo dana koji nam omogućava da smo svi zajedno u šetnji, da se zajedno smejemo prepušteni nekoj zajedničkoj zabavi, druženju, društvenim igrama, to je od neprocenjive vrdnosti za dete i vaše odnose sa detetom.
Upravo prazničke dane treba tome i posvetiti, da smo zajedno, usmereni jedni na druge i da nam je to najvažnije. Deca će da zablistaju, da se odmore, nahrane pozitivnim emocijama i unutrašnjom stabilnošću.
Deca se posebno raduju
To su dani dobri i za zajedničko putovanje, tada dodatno možemo biti bliski i usmereni jedni na druge neometano. Važno je realno isplanirati ove dane. Ako su roditelji ipak u nemogućnosti da u potpunosti izađu iz svojih poslova ili imaju još neku ideju kako u dane praznika obaviti i druge poslove i obaveze, onda je potrebno realno sagledati situaciju i ponuditi porodičnom zajedništvu ono što su mogućnosti. U tim situacijama je izuzetno važno držati se pravila- vreme sa porodicom, decom je samo tome namenjeno, makar koliko da traje ne treba biti ometano zvonjavom teelfona, rasutom pažnjom, zabavama za odrasle. Imamo razumevanje da je za dete bitniji kvalitet u odnosu na kvantitet.
Šta ako je roditelj za vreme praznika zauzet drugim obavezama?
Ako smo zauzeti u vreme praznika i drugim obavezama i nikao se nismo mogli organizovati da se posvetimo deci i porodici u dovoljnoj meri, tada održavamo redovne rutine i pravimo plan kako da dete u toku dana popuni svoje vreme, ne ide u vrtić, sa nama je ceo dan. U ovim situacijama prpeoruka je da se detetu ponude različiti materijali iz kuće: brašno, griz, pasulj, testo, testenina, perlice, da ih dete kreativno koristi- niže, lepi, mesi, gomila, raspoređuje. Uz ovo detetu se može osmisliti da pravi različite lutke – od papira, varjača, loptica, vunice, krpica, naprstaka i da dramatizuje i igra se sa svojim rukotvorinama. Deca vole da grade, prave, rade praktične, realne aktivnosti, to ih ispunjava, zaokuplja, od takve igre se razvijaju i iz takve igre uče.
Nikako, da se dete oseća usamljeno
Ono što ne bi trebalo da se dešava u prazničnim danima u porodici jeste da deca većinu vremena provedu pasivno, gledajući TV program i igrajući se igrica na telefonu ili tabletu. To je loše utrošeno vreme, za dete nepodsticajno. U ovim aktivnostima dete se oseća usamljeno, gotovo napušteno, prepušteno samom sebi, često i tužno. Iako na prvi pogled dete deluje uključeno, udubljeno, pa i neodvojivo od ovih mamaca dečije pažnje. Ne treba da nas zavara slika koju vidimo na površini, na duže staze za decu je to krajnje štetno na nivou celog njegovog bića.
Radost i veselje!
Setiti se starih igara, rituala pričanja priča uz jelku, golicanja na podu, žmurke u stanu, jurke u parku, smešnih izraza lica u ogledalu… I puno običnih, jeftinih, ali neprocenjivih situacija za dete, koje zauvek obeležavaju detinjstvo duboko i prijatno.
Svaki dan nam se nudi prilika da postanemo bolji roditelji za našu decu, a samim tim i bolji ljudi, a dani praznika su idealne situacije da nam se to desi.
