Negativan Rh faktor i trudnoća, kao specifično stanje može dovesti do ozbilјnih komplikacija u razvoju bebe. Ipak, pitanje Rh konflikta je dobro proučeno, što omogućava ne samo pravovremenu dijagnozu, već i uspešno sprečavanje negativnih posledica. Svaku majku sa negativnom krvlјu treba upozoriti na to koje akcije treba preduzeti tokom trudnoće.
Negativan Rh faktor i trudnoća – Šta je Rh faktor?
Rh faktor je protein koji se nalazi na površini crvenih krvnih zrnaca. Ljudi koji ga imaju imaju Rh-pozitivnu krv, a oni koji nemaju Rh-negativnu krv. Prisustvo proteina je individualna karakteristika tela koju mogu naslediti buduće generacije.
Postoje oprečni podaci o tome koji procenat lјudi ima Rh negativnu krv. Ali nema sumnje da je mnogo ređe nego pozitivno: od 8 do 25%, prema različitim statističkim analizama.
Rh faktor igra posebnu ulogu tokom trudnoće. Ako majka ima pozitivan Rh, onda će njena krv uvek biti kompatibilna sa krvlјu deteta, ako je negativna, onda je šansa za uspeh samo 50%.
Koje su opasnosti trudnoće sa negativnim Rh faktorom?
Ako majka ima Rh-negativnu krv, a nerođena beba je Rh-pozitivna od oca, onda može doći do inkompatibilnosti krvi, što se naziva Rh-konflikt ili Rh-senzibilizacija/izoimunizacija. Ovo stanje nužno dovodi do razvoja hemolitičke bolesti fetusa.
Kako nastaje Rh izoimunizacija?
Tokom trudnoće, crvena krvna zrnca fetusa prelaze placentnu barijeru u krvotok majke. To se ne dešava svakoj ženi i verovatnoća penetracije zavisi od perioda trudnoće.
Važno! Tokom 1. tromesečja, prelazak crvenih krvnih zrnaca iz krvi bebe u krv majke primećuje se u 5-7% slučajeva, u 2. tromesečju – u 15-16% iu 3. tromesečju – u 29-30% žena.
Kada je izložen stranom proteinu, imunitet trudnice reaguje proizvodnjom specifičnih imunoglobulina. Prvo se aktiviraju IgM antitela. Pošto imaju visoku molekularnu težinu, ne mogu da prevaziđu placentnu barijeru. Ali sledeća faza izoimunizacije je formiranje IgG antitela, koja mirno i neometano prodiru u krvotok fetusa. Imunoglobulini majke stupaju u interakciju sa receptorima limfocita i makrofaga, što dovodi do hemolize crvenih krvnih zrnaca nerođene bebe.
Raspad crvenih krvnih zrnaca dovodi do anemije, aktivacije hematopoetskih žarišta izvan koštane srži. Ćelije jetre su preopterećene produktima raspada hemoglobina, a njena sposobnost da sintetiše protein je oštećena. Anemija napreduje, što znači da fetus počinje da pati od nedostatka kiseonika u krvi. Beba razvija hiperdinamični tip cirkulacije krvi sa postepenim formiranjem srčane insuficijencije. Patološki lanac dovodi do povećanja veličine jetre i slezine i formiranja anasarke. Ako nema intrauterinog lečenja, beba može umreti.
Važno! Opasnost od Rh senzibilizacije je u tome što trudnica nema specifičnih tegoba. Tek sa razvojem teške anemije i fetalnog hidropsa, majka primećuje smanjenje intenziteta pokreta. U ovom slučaju, slaba motorna aktivnost fetusa ukazuje na razvoj srčane insuficijencije.
Ponekad Rh konflikt dovodi do pobačaja, a nakon porođaja postaje uzrok hemolitičke žutice kod novorođenčadi. Istovremeno, značajna količina crvenih krvnih zrnaca u krvi bebe je uništena, koža novorođenčeta postaje žuta, mozak pati i može se razviti vodena bolest.
Važno! Hemolitička bolest novorođenčadi dijagnostikuje se kod približno 0,6%-1% beba.
Koje su opasnosti trudnoće sa negativnim Rh faktorom?
Tokom prve trudnoće, po pravilu, Rh konflikt ne daje izražene kliničke manifestacije. Hemolitička bolest fetusa (HDF) je retka jer se oslobađanje crvenih krvnih zrnaca u krvotok majke javlјa uglavnom u kasnoj trudnoći ili tokom porođaja. Primarni imuni odgovor nema vremena da se formira i ima negativan uticaj na razvoj bebe. Dakle, Rh senzibilizacija se najčešće manifestuje kao blaga anemija usled kasnog početka razgradnje crvenih krvnih zrnaca deteta neposredno pre rođenja ili neposredno posle rođenja.
Ali verovatnoća HDP-a tokom prve trudnoće se povećava ako je žena ranije izoimunizovana iz drugih razloga. Na primer, sa istorijom transfuzije Rh-pozitivnih komponenti krvi.
Koje dijagnostičke procedure su potrebne trudnici sa Rh-negativnom krvlјu?
Ako par planira trudnoću, onda, po pravilu, tokom pripreme pre začeća žena uzima test za određivanje krvne grupe i Rh faktora. Ovo omogućava budućoj majci da bude unapred obaveštena o listi neophodnih aktivnosti koje će morati da uradi dok nosi bebu.
Bez obzira na to koje preglede je žena prethodno obavila, prilikom prve posete prenatalnoj ambulanti utvrđuje se njena krvna i Rh krvna grupa. Rh negativna trudnica se upućuje na testiranje anti-Rhesus antitela.
Ako su antitela odsutna, onda se za kontrolu ova analiza izvodi tri puta tokom čitavog perioda gestacije:
- po utvrđivanju trudnoće;
- u 18-20 nedelјa trudnoće;
- u 28 nedelјa trudnoće.
Ako buduća majka ima anti-Rhesus antitela, ona se šalјe na konsultacije u perinatalni centar radi izrade individualnog dijagnostičkog plana i dalјeg posmatranja.
Zašto odrediti Rh faktor kod muškaraca?
Da bi se predvideo razvoj imunološkog sukoba između majke i bebe, razjašnjava se krvni identitet oca. Dakle, Rh faktor treba da odrede partneri svih Rh negativnih trudnica.
Ako muškarac, kao i žena, ima negativnu krv, onda će beba sigurno naslediti Rh od svojih roditelјa. Pošto je u ovom slučaju rizik od izoimunizacije sveden na nulu, određivanje anti-Rhesus antitela se ne sprovodi.
Ako je partner Rh-pozitivan, nemoguće je predvideti kakvu će krv beba imati bez dodatne analize – verovatnoća je 50/50. U ovom slučaju, trudnica se pregleda prema gore opisanom planu.
Savremena medicina je napravila velike korake napred. Sada, ako postoji neslaganje između Rh negativne krvi partnera, od žene se traži da odredi Rh faktor bebe preko ekstracelularnih fragmenata fetalne DNK koji cirkulišu u krvi majke. Preporučlјivo je preporučiti ovu analizu u kombinaciji sa prvim prenatalnim skriningom u 12. nedelјi trudnoće. Ovo je neinvazivan, bezbedan, skup test koji još nije uklјučen u sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Obratite pažnju! Navedena dijagnostička metoda ima osetlјivost i specifičnost od 98-100%.
Ako se potvrdi da fetus ima negativan Rh faktor, onda se anti-Rh antitela u krvi majke ne određuju. Dakle, određivanje Rh statusa muškarca i nerođene bebe omogućava ženi da izbegne nepotrebne testove i brige o mogućem sukobu.
Kada je neophodna primena imunoglobulina?
Primena anti-Rhesus imunoglobulina tokom trudnoće i postpartalnog perioda predstavlјa metod specifične prevencije za sprečavanje Rh-konflikta.
Prema kliničkim preporukama, ako trudna Rh negativna pacijentkinja nema anti-Rhesus antitela u 28. nedelјi, preporučuje joj se davanje doze humanog anti-Rhesus imunoglobulina Rho[D] najkasnije u roku od 30 nedelјa.
Ako je krv muža ili fetusa Rh-negativna, primena imunoglobulina nije potrebna.
Ako se, kao rezultat dijagnoze, anti-Rhesus antitela otkriju kod žene pre 28 nedelјe trudnoće, ona treba da:
- prošireni pregled radi utvrđivanja težine Rh izoimunizacije;
- propisivanje terapije;
- dinamičko posmatranje i praćenje nivoa antitela;
- hitni porođaj ako je potrebno.
Obratite pažnju! Rizik od razvoja Rh senzibilizacije kod negativne majke trudne sa pozitivnim fetusom u odsustvu prevencije je oko 16%. Pravovremena primena imunoglobulina smanjuje rizik na 0,2%.
Nakon rođenja detetu se utvrđuje krvna grupa i Rh faktor, na osnovu čega se donosi odluka o potrebi ponovne primene imunoglobulina. U slučaju Rh negativne krvi novorođenčeta, specifična profilaksa nije indikovana, jer je isklјučen potencijalni konflikt.
Ako je beba Rh pozitivna, preporučuje se intramuskularna primena imunoglobulina u dozi od 1500 IU (300 mcg). Prevencija se sprovodi odmah nakon dobijanja rezultata testa krvi deteta, najbolјe u prva dva sata. Zbog otežavajućih okolnosti, moguća je i imunizacija majke i kasnije, ali za postizanje želјenog efekta nije preporučlјivo prekoračiti pauzu od 72 sata nakon porođaja.
Pravovremena prevencija održava negativan imunološki status u odnosu na anti-Rhesus antitela, što omogućava ženi da se porodi u budućnosti bez straha. Odbijanje davanja imunoglobulina povećava verovatnoću konflikta i glavobolјe tenzionog tipa sa svakom sledećom trudnoćom.
U kojim situacijama je neophodna dodatna prevencija Rh senzibilizacije?
Oslobađanje crvenih krvnih zrnaca fetusa u krvotok majke se dešava ne samo tokom porođaja. Sprovođenje invazivnih dijagnostičkih i terapijskih intervencija tokom trudnoće povećava rizik od Rh imunizacije i zahteva dodatnu primenu imunoglobulina.
Takve procedure uklјučuju:
- biopsija horionskih resica;
- amniocenteza – punkcija amnionske kese;
- kordocenteza – analiza krvi pupčane vrpce;
- serklaž – šivanje grlića materice za istmičko-cervikalnu insuficijenciju;
- smanjenje embriona u slučaju višestruke trudnoće;
- okretanje fetusa na glavu tokom karlične prezentacije;
- abdominalna trauma tokom trudnoće;
- antepartalno krvarenje sa pretnjom pobačaja.
Pored toga, potrebna je profilaktička primena imunoglobulina za:
- abortus;
- spontani pobačaj;
- nerazvijena trudnoća (missed ab);
- antenatalna smrt fetusa;
- ektopična trudnoća;
- hidatidiformnu molu.
Do danas je razvijen dosledan algoritam za lečenje trudnica sa Rh-negativnom krvlјu. Pravovremena dijagnoza, lečenje i prevencija Rh konflikta omogućavaju ženi da nosi i rodi zdravu bebu bez komplikacija, ne samo u prvoj, već i u narednim trudnoćama.
