Krvne grupe i njihov značaj u trudnoći treba znati od prvog dana trudnoće. Krvne grupe ABO sistema i RH krvne grupe su su od velikog značaja u trudnoći.
Koju će krvnu grupu imati beba, zavisi od oba roditelja
Većina nas zna da postoje krve grupe ABO sistema i Rh faktor, ali je to mnogo kompleksnije. Postoji preko 20 sistema krvnih grupa sa oko 200 antigena, ali nama su od značaja samo nekoliko sistema krvnih grupa.
Krvne grupe su posledica postojanja antigena na površini eritrocita ( crvenih krvnih zrnaca). U svakom sistemu krvnih grupa ima više varijanti, a kao i svi geni nasledjuju se od roditelja, pri čemu za neke krvne grupe je potrebno da od oba roditelja nasledi isti gen. Značaj krvnih grupa može biti: klinički, u zavisnosti od učestalosti antitela u populaciji i njihovoj potenciji-sposobnosti da izazivaju reakcije; antropoliški, kod određivanja očinstava.
Krvne grupe i njihov značaj u trudnoći
Mi ćemo govoriti o krvnim grupama koje su od kliničkog značaja i mogu uticati na trudnoću. Najčešće i najznačajnije su ABO i Rh krvne grupe.
ABO sistem krvnih grupa
ABO sistem krvnih grupa ima četiri krvne grupe: O ( nulta), A , B i AB krvna grupa.
- Kad neko kaže da je A krvna grupa to se odnosi na ovaj sistem. Inače kod nas je najčešća A krvna grupa, ona može biti nasledjena od jednog roditelja kao A a od drugog kao O ili isto A, i tada kažemo da je osoba A krvna grupa (a ako se uradi detaljnija analiza može biti AO, odnoso AA).
- I B krvna grupa je kao i A nasledjuje se od jednog roditelja gen za B a od drugog može O ili B, i osoba je B krvna grupa (detaljnijom analizom može biti BO ili BB).
- Kod O ( nulte)krvna grupe osoba mora da nasledi od oba roditelja gen za O krvnu grupu.
- Za krvnu grupu AB se nasleđuje od jednog roditelja gen za A krvnu grupa a od drugog za B.
Najteže je naslediti O krvnu grupu zato je ona i najređa
Evo jednog primera, kada je jedna roditelj A krvna grupa a drugi B, deca mogu biti sve krvne grupe ako ne znamo za roditelje koje su oni gene za krvnu grupu nasledili. Kada su oba roditelja O krvna grupa deca će biti isto O krvna grupa.
I u okviru A krvna grupa postoje A1 i A2 podgurpe ali nemaju veći značaj. Mogu se stvoriti antiA – antiB- antitela češće kod osoba O krvne grupe ali nemaju veći klinčki značaj. Ovo smo pomenuli da se zna da postoji i takav način imunizacije ali je dosta redak.
Da napomenemo da od oko 20 sistema krvnih grupa postoji Lewis sistem krvnih grupa koji je drugačiji od ABO sistema i može praviti probleme pri transfuziji krvi.
Rh krvne grupe
Rh krvne grupe su sistem krvnih grupa koji je najznačajniji klinički, kako pri transfuziji tako i za trudnoću. U ovom sistemu postoji nekoliko antigena koji se obeležavaju velikim i malim slovima,a to su Dd,Cc,Ee. Od najvećeg značaja je D antigen po kome se i kaže ako osoba ima da je Rh pozitivna, a ako ima malo d onda je Rh negativna.
Treba napomenuti da se umesto amniocenteze i ostalih invazivnih metoda mogu obaviti Neinvazivni Prenatalni Testovi a u okviru najsavremenijih testova se može ispitati i RH faktor fetusa što olakšava proceduru , odnosno determiniše da li je potrebno ili ne da se trudnica prati I ispituje tokom trudnoce, odnosno da dobije terapiju RHogam-om nakon porođaja. Napomena, nakon ovog testiranja nije potrebno da trudnica primi Rhogam, jer je procedura NEINVAZIVNA za trudnicu i fetus.
Ostali geni kao Cc i Ee su od mnogo manjeg značaja i ne spominju se, izuzetno retko se dešava da kod osoba koje prime transfuziju krvi sa C genom mogu da se jave problemi.
Pri određivanju Rh faktora obeležavaju se 3 slova gena oba roditelja
Pri određivanju Rh faktora se obeležava sa sva tri slova gena jednog i drugog roditelja kao na primer: CDe/cDE. Kada se nasledi od jednog roditelja D a od drugog d osoba je Rh pozitivna, jer je D gen dominantan, da bi neko bio Rh negativan mora od oba roditelja da nasledi male d gene.
D antigen je najjači, on izaziva stvaranje antitela 50 puta češće nego C i E antigen, misli se kod osoba koje imaju d,c ili e. Iz tog razloga se u transfuziologiji određuje da li je krv sa D antigenom, onda se tretira kao Rh pozitivna. Postoje osobe sa ređim nalazom manje količine D-antigena na membrani eritrocita , obeležavaju se kao Du i tretiraju kao Rh pozitivne. Učestalost gena za negativni D antigen je 40% kod ljudi bele rase, ali kada znamo da treba da osoba nasledi od oba roditelja isti gen onda je učestalost u opštoj populaciji značajno manja.
Rh imunizacija
Reakcija majke koje je Rh negativna na fetus koji je Rh pozitivan se zove Rh imunizacija, i javlja se samo u nekim slučajevima kada je otac Rh pozitivan.
Sada znamo iz prethodno iznetog da otac može da bude Rh pozitivan a da ima jedan mali d gen i ako fetus nasledi taj gen biće negativan i neće se javiti Rh imunizacija, ako nasledi D gen onda je fetus pozitivan i čak ni tada se neće uvek javiti Rh imunizacija majke na plod. Naročito je značajno da pitamo da li je to prva trudnoća majke koja je Rh negativna, jer se nije mogla da senzibiliše i verovatno neće napraviti senzibilizaciju u prvoj trudnoći ako fetus i bude pozitivan. Ako je imala neku trudnoću važan podatak je da li je nakon pobačaja primila Rh profiliaksu (Rhogam), ili ako se porodila da li je dete bilo Rh negativno ili Rh pozitivno i da li je u tom slučaju primila Rh profilaksu-zaštitu.
Preporučeno je da se Rh profilaksa primi u optimalnih 72 sata od porodjaja, ali i posle toga je uvek bolje primiti nego odustati jer je prošlo optimalno vreme.
Da sumiramo, u slučaju porodjaja ploda Rh negativne majke i Rh pozitivnog oca, nakon porođaja je potrebno odrediti krvnu grupu ploda i status Rh antitela majke i na osnovu tih nalaza proceniti da li treba majka da primi Rhogam ili ne.
Postoje tri opcije:
Dete je Rh negativno – ne treba Rhogam, dete je Rh pozitivno i kod majke u krvi se registruju Rh antitela- ne treba Rhogam i dete je Rh pozitivno i u krvi majke se ne detektuju Rh antitela – treba majka da primi Rhogam (jedini slučaj u kome prima Rhogam).
Takođe je značajno napomenuti da pri svakoj intervenciji u trudnoći Rh negativne majke i Rh pozitivnog oca, kao što je rana amniocenteza, biopsija horiona i drugo, potrebno je da majka primi Rhogam nakon intervencije.
Do 12 nedelje trudnoće se prima doza od 50 mikrograma, a nakon toga od 300 mikrograma Rhogama. Postoje osobe koje se zovu „high responder“, koje pri prvom i minimalnom izlaganju majke Rh negativnim eritrocitima ploda odreaguju jakim imunim odgovorom, ali su retke.
Kod Rh negativnih žena je nakon kiretaže potrebno primiti 50 mikrograma Rhogama. Da napomenemo da ako je trudnica primila Rhogam u trudnoće nakon neke intervencije potrebno je da napravi razmak dva meseca da bi uradila analizu Rh antitela, jer će se u maloj količini registrovati zbog primljene zaštite.
Zašto se radi Rh profilaksa?
Davanje Rh profilakse Rhogamom se radi u interesu zaštite ploda i majke za naredne trudnoće. Poznata je teška bolest ploda izazvana Rh imunizacijom majke na Rh pozitivan plod, koja je retka i dovodi do teških oštećenja pa i smrti ploda intrauterino.
Rh antitela
Zato se u trudnoći Rh negativnih majki a Rh pozitivniho očeva određuju Rh antitela prvi put do trećeg meseca trudnoće, a nakon toga ako nisu registrovana na svakih dva meseca do kraja trudnoće. U slučaju da se registruju Rh antitela potrebno je odmah uputiti trudnicu u ustanovu tercijarnog nivoa. Postoje načini da se očuva trudnoća, rade se intrauterine transfuzije krvi, ali to se radi pod intenzivnim nadzorom ginekologa i transfuziologa a pod kontrolom UZ-ka. Zato je najbolje i najsigurnije obratiti se ginekologu i dati istinite anamnestičke podatke, jer mogu biti od značaja za zdravstveno stanje ploda i majke.
Zbog preciznijeg i lakšeg vođenja trudnoće, a da bi se izbegli eventualni propusti i komplikacije kod fetusa sa RH(-)negativnim majkama i Rh(+) pozitivnim očevima, u okviru savremene dijagnostike razvijeni su Neinvazivni Prenatalni Testovi koji pored ostalog mogu da utvrde i RH fetusa već od desete nedelje trudnoće.
