Šta kaže nauka? Parametri spermograma i kakav je uticaj alkohola, duvana i psihoaktivnih supstanci? Dijagnoza spermograma uspostavlja se kvantitavnom analizom ejakulata, korišćenjem referentnih vrednosti koje je utvrdila SZO. Spermogram se koristi kao zlatni standard u određivanju plodnosti muškarca.
Parametri spermograma
Uspostavljanje osnovne dijagnoze vrši se praćenjem tri osnovna parametra: brojnost, pokretljivost i morfologija spermatozoida. Ove kvantitavne karakteristike određuju se analizom ejakulata pod mikroskopom na uveličanju x400. Normozoospermiju karakterišu normalne vrednosti prethodno navedenih parametara: koncentacija (broj spermatozoida po ml ejakulata) ≥ 15miliona/ml, pokretljivost ≥ 32% aktivne progresije i morfologija > 4%. Ukoliko je pokretljivost manja od 32%, tada je reč o astenozoospermiji, dok ukoliko je koncentracija manja od 15 miliona/ml, tada je reč o oligozoospermiji. Morfologija manja od 4% ukazuje na teratozoospermiju.
Takođe, ukoliko više navedenih parametara odstupa od referentnih vrednosti, tada je reč o udruženim dijagnozama: astenoteratozoospermija, oligoastenozoospermija, oligoteratozoospermija i oligoastenoteratozoospermija.
Alkohol, duvan i psihoaktivne supstance i muška plodnost
S obzirom da je prisutan pad broja spermatozoida, koji se previše brzo odvija, da bi bio genetički uslovljen, u ovoj publikaciji smo posmatrali uticaj određenih egzogenih faktora na nalaz spermograma.
Alkohol i plodnost muškarca
Takozvani “brz” način života, koji je izložen svakodnevnom stresu, bez adekvatne ishrane, odmora i vežbanja, traga sa brzim rešenjima koji mu kratkotrajno pružaju osećaj lagodnosti i opuštenosti, kao što su alkohol i različiti opijati. Najveći inkubator za alkohol smatra se da je populacija mladih od 16 do 22 godine. Spoznajem ove činjenice, veoma je važno predstaviti uticaj alkohola i drugih opijata na mušku plodnost. Hronična konzumacija alkohola dovodi do iscrpljivanja esecancijalnih hranljivih materija iz tela koji su neophodni za homeostazu organizma i reprodukciju. Alkohol deluje negativno na hipotalamo-hipofiznu gonadalnu osovinu što za posledicu ima sniženu sintezu hormona, što posledićno može dovesti do erektilne disfunkcije. Neki autori navode da korisnici koji često konzumiraju alkohol, imaju znatno veću koncentraciju leukocita u semenoj plazmi u odnosu na one koji to ne čine. Promene u koncentraciji leukocita dovode do povećane proizvodnje slobodnih radikala, što za posledicu ima oksidativni stres. Oksidativni stres ima veliki uticaj na mušku neplodnost.
Pušenje i plodnost muškarca
Sličan efekat ima i korišćenje duvana, dovodeći do leukocitospermije, što za posledicu ima oksidativni stres. Duvanski dim sadrži više od 7000 hemikalija, uključujući visoko kancerogene nitrozamine specifične za duvan, policiklične aromatične ugljovodonike i isparljive organske supstance. Korisnici duvana maju povećanu izloženost opasnim supstancama kao što su katran, nikotin, ugljen-monoksid i teškim metalima (kao što su kadmijum i olovo). U literaturi je pokazano da nikotin ima negativan efekat na ukupan broj spermatozoida i morfologiju kod pušača u odnosu na kategoriju nepušača.
Velika meta-analiza koja je obuhvatila kategorije pušača i nepušača, zaključila je da pušenje uzrokuje pad kvaliteta spermograma kod svih muškaraca nezavisno od njihove plodnosti. Koncentracija spermatozoida kod pušača je niža za 13-17% u odnosu na kategoriju nepušača. Pored toga, pušenje cigareta je negativno povezano sa brojem, pokretljivošću i morfologijom spermatozoida. Utvrđeno je da je pad kvaliteta spermograma izraženiji kod teških pušača (više od 20 cigareta na dan) u odnosu na kategorije umerenih (10-20 cigareta na dan) i blagih pušača (1-10 cigareta na dan).
Uočava se povezanost i sa mutacijama određenih kontrolnih tačaka koji kontrolišu popravku DNK. Mutacije kontrolnih tačaka dovode do povećane apoptoze i smanjuju kvalitet sperme. Pored uticaja na gene, primećen je uticaj konzumacije duvana i na epigenetiku. Iako ti ispitanici imaju normalan kvalitet sperme, duvan može da utiče na metilaciju DNK i ekspresiju nekodirajućih RNK. U tim situacijama izostaje trudnoća zbog izmenjenog epigenetičkog obrasca. Potrebne su dalje studije koje bi izvestile o molekularnim mehanizmima ovog procesa.
U populaciji zdravih muškaraca nakon dugotrajnog konzumiranja duvanja, pored smanjena volumena sperme i ukupnog broja, dolazi do aktivacije stresnog odgovora. Tom prilikom se aktivara heat shock protein 27 (hsp 27), čime se aktivira stresni odgovor koji za posledicu ima narušavanje kvaliteta sperme. Loš kvalitet sperme usled nezdravih životnih navika potencijalno dovodi do povećanja agregacije proteina u ćelijama sperme i posledićno aktivara meganizme odgovora na stres. Kozumacija duvana dovodi do smanjena volumena sperme i ukupne brojnosti spermatozoida, dok nisu uočene razlike u pokretljivosti. Kod ispitanika koji su prestali sa konzumacijom duvana, nakon 3 meseca uočene su osetne razlike. Formiranje novog pula spermatozoida traje oko 72 dana, pa je vremenski okvir od 3 meseca dovoljan da bi se nalaz delimično popravio. Nakon 3 meseca nalaz se osetno popravio tako da nisu uočene značajne razlike između kategorije ispitanika koji su ostavili duvan i onih koji nikada nisu konzumirali isti.
Prestanak konzumacije duvana ima regenerativni efekat na brojnost sperme. Prestanak konzumacije duvana nema efekat na morfologiju spermatozoida. Potencijalni uzroci ovakvih rezultata su da je rok od 3 meseca previše kratak rok da bi došlo do promene u morfologiji, zatim da duvan može izazvati nepovratna oštećenja spermatozoida kao i da je rađeno na malom broju uzoraka pa nisu dovoljno relevantni podaci. Ovakve studije imaju važne implikacije za istraživanje javnog zdravlja, razumevanje i otkrivanje na koji način utiče okolina na razvoj abnormalnosti kod spermatozoida. Ograničenost ovakvih studija je da su ispitanici sami izveštavali o konzumaciji duvana, pored toga analiziran je samo jedan uzorak svakog ispitanika. Druge studije su izvestile da je analiza jednog uzorka dovoljna za relevantost ispitivanja. Pored toga analizirana je krv ispitanika, gde su bile proverene navike o konzumaciji duvana.
Dakle opšti efekat pušenja cigareta na plodnost muškarca može biti rezultat kombinovanih uloga povišenog oksidativnog stresa, oštećenja DNK i ćelijske apoptoze.
Narkotici i plodnost
Marihuana, kokain, anabolički-androgeni steroidi (AAS), narkotici i metamfentamini su primeri opijata koji negativno deluju na mušku plodnost. Dejstvo ovih opijata može dovesti do oštećenja hipotalamusno-hipofizne-gonadalne osovine, testikularne arhitekture i funkcije spermatozoida, dovodeći do redukcije broja i pokretljivosti spermatozoida.
Stres, u svojim brojnim oblicima, može biti štetan po reproduktivni potencijal muškarca. Klasičnim odgovorom na stres aktivira se simpatički nervni sistem i uključuje hipotalamo-hipofizna-nadbubrežna osovina. Oni deluju inhibitorno na hipotalamo-hipofiznu-gonadalnu osovinu (HPG) i Leydigove ćelije testisa. Nastala inhibicija HPG osovine smanjuje nivoe testosterona. Usled čega dolazi do promena u Sertolijevim ćelijama i krv-testis-barijere testisa, što uzrokuje smanjenu spermatogenezu. Smanjeno lučenja testosterona predstavlja prvi signal negativnog uticaja psihofizičkog stresa na spermatogenezu.
Zaključak
U ovim publikacijama su posmatrani pojedinačni efekati svakog od ovih faktora rizika, gde se zapravo izloženost ovim faktorima ne dešava pojedinačno već istovremeno, pri čemu svaki od njih ima različito trajanje i težinu izloženosti. Na osnovu toga bi se reklo da već potcenjujemo posledice svakog izlaganja, jer nemamo uvid u širu sliku. Neželjeni efetkti ovih faktora se mogu čak intenzivirati iz generacije u generaciju, a potom preneti na potomstvo. Međutim njihovi negativni efekti se u velikoj meri mogu prevazići modifikacijom ponašanja i boljim izborom životnog stila. Na ovaj način bi se mogao ublažiti štetan efekat ovih faktora na reproduktivni potencijal muškarca i time rezultirati povoljnijim ishodnom.
