Pismo Deda Mrazu piše skoro svaki mališan. A oni najmlađi u vrtićima ili kod kuće, to pismo “pišu” kroz znake i crteže, znajući da će iz Deda Mraz sve razumeti.
Novogodišnja čarolija polako ulazi u sve domove širom sveta. Budi nam maštu, a mi sebi dozvoljavamo da želimo. Deca jednog beogradskog vrtića su maštala, sanjala i želela, ali na glas. Družeći se sa decom podstakli smo ih da nam kažu šta žele, sanjaju, osećaju ovih dana i kako izgleda Nova godina u njihovim očima.
Pismo Deda Mrazu
U vrtićima je decembar mesec poseban, veseo , šaren i pun želja! Dečica uče stihove i pesmice u čast Nove godine. Mašta i kreativnost pljušte dok se izrađuju ukrasi i čestitke. Prostor vrtića se svečano uređuje a okićen je i dečijim crtežima. Spremaju se novogodišnje predstave… A posebno mesto zauzima “pisanje” pisma Deda Mrazu sa željama mališana.
Anketirali smo dečicu jednog beogradskog vrtića koje su želje poslali Deda Mrazu. Nakon puno odgovora saznali smo da dece žele igračke, telefone i PS5, ljubimca i drugo, izdvojili bi i neke zaista izmaštane želje.
Želje mališana iz vrtića za Deda Mraza
Stefan (4.godine): „Ja bih da budem plofesor što ple, kao tata. Ja sam već plofesor, ali sam mali i nemam bladu. Uvek sam ja dobal kaže mama, pa Deda Mraz ne treba da bline.“
Dimitrije (6.godina): „Pa ja skoro nikada nisam dobar, ali uvek dobijem poklone. Ne treba meni ništa, ja sve imam. Samo kada bi se tata vratio na vreme kući da budemo svi zajedno za Novu godinu.Uvek je na poslu. Eto to.“
Dragana (5.godina): „Jesam, bila sam dobra. Eto jela sam i buraniju. Ali stvarno, skoro uvek. Moram, mama tako kaže da se mora. Tata kaže ko jede kupus bude lep. Jedem, ja stvarno. Ali ne znam da li ću dobiti sve što želim, možda sam previše tražila. Jedan veliki spisak! Nesmem da vam kažem…“
Sofija (5.godina): „Mi ne dobijamo poklone kod kuće, samo kod mame i tate u firmi. Čekamo Novu godinu zajedno, tada idemo da spavamo kada mi hoćemo. Ušuškamo se na krevet, sve miriše na slatkiše. Gledamo neki lepi film ili slušamo muziku, mama i tata plešu, a brat i ja se smejemo i golicamo. Volela bih da Deda Mraz dođe i kod mene kući, ali ne znam da li želi.“
Luka (6 godina): „Mi sve pripremamo za Deda Mraza. Pismo sam već poslao. Želim PS5 i novu igricu. Biću sa bakom i dekom za Novu godinu. Baka kaže da ćemo ispeći kolače i da ih ostavimo pored jelke i šolju mleka za Deda Mraza. Baka i ja uvek zajedno to sve spremimo i stvarno Deda Mraz to sve pojede! Ujutru ničeg nema.“
Ljubica (5.godina): „Mi smo poklon već dobili, mama se porodila prošle nedelja. Stigla je seka i sada smo svi srećni. Želela sam da pišem pismo, ali ne znam šta bih sada želela. Već sam srećna. Bićemo svi zajedno za Novu godinu i čuvaćemo seku.”
Mia (4 godine); “Pisala sam Deda Mrazu da mi da kucu. To mnogo želim!”
Andrija (5 godina): “Ja sam pisao da želim da se vozim na sankama i da irvasi voze sanke, kao na filmu! Ne znam da li će Deda Mraz to moći, možda je u gužvi…”
Tamara (6 godina): “ Tražila sam u pismu da me mama vodi u Dubai. Videla sam na telefonu da tamo idu neka deca sa mamama…”
Iz ankete mališana beogradskog vrtića
Bilo je puno različitih odgovora koje smo dobili, jer kao što već svi znamo današnja deca dobijaju skoro sve što žele. Jedan deo dece sve materijalizuje, pri tome sve im je dostupno. Međutim, ima dece koja osećaju drugačije. Roditelji svoje roditeljstvo sprovode od krajnosti do krajnosti. Koliko smo čuli i osetili neka deca i dalje veruju u bajke jer im njihovi roditelji otvaraju vrata detinjstva baš onako i onoliko koliko to treba.
