Pospanost u trudnoći prati sve faze trudnoće. U ranim fazama trudnoće, ukupna količina sna žena se povećava, ali se njegov kvalitet naglo pogoršava. S tim u vezi, povećava se dnevna pospanost, povećava se broj noćnih buđenja i postaje teže zaspati.
U drugom tromesečju, ukupno trajanje sna se smanjuje. Buduće majke se posle noći ne osećaju odmorno, što opet prati dnevna pospanost, slabost i umor.
Pred kraj trudnoće poremećaji postaju još izraženiji. Dubina sna se smanjuje i postaje sve fragmentiranija.
Prema istraživačima među svim poremećajima spavanja
- u prvom tromesečju dominira pospanost,
- u drugom – emocionalni, anksiozni snovi,
- u trećem – nemiran, kratak i neudoban san.
Ali u isto vreme 72% žena ima umerenu ili tešku dnevnu pospanost, bez obzira na stadijum trudnoće.
Pospanost u trudnoći
Spavanje je jedan od glavnih pokazatelјa zdravlјa buduće majke, po kojem se može suditi o uticaju različitih spolјašnjih i unutrašnjih faktora na telo. Tokom trudnoće, svi organi i sistemi žene prolaze kroz veliki broj promena koje imaju za cilј da obezbede udobne uslove za rast i razvoj bebe. Takav „stres“ za majku će najverovatnije uticati na dobrobit sna.
Koliko često brinete o pospanosti tokom trudnoće?
Prema naučnim istraživanjima, 60 do 90% žena doživlјava poremećaje sna tokom trudnoće. Najnapetiji period je treći trimestar. Široka rasprostranjenost i ograničene mogućnosti za dijagnostikovanje i lečenje problema sa spavanjem kod trudnica zahtevaju detalјnije proučavanje ovog problema.
Najčešći oblici disomnije uklјučuju
- nesanicu,
- opstruktivnu apneju u snu i
- sindrom nemirnih nogu.
Među svim poremećajima kvaliteta sna kod trudnica, pospanost čini:
- blaga hipersomnija – od 33 do 39%;
- umerena hipersomnija – od 9 do 26%;
- teška hipersomnija – 5%.
Koji su uzroci pospanosti tokom trudnoće?
Žensko telo tokom trudnoće radi za dvoje. Anatomske i funkcionalne promene oduzimaju mnogo energije od majke. Pojava disomnije u uslovima prekomerne potrošnje energije je sasvim logična.
Glavni uzroci pospanosti tokom trudnoće:
- hronični umor: aktivan način života bez adekvatnog sna pre trudnoće čini se tokom trudnoće dvostrukom snagom;
- nizak krvni pritisak: trudnice često doživlјavaju skokove krvnog pritiska;
- smanjen imunitet: sprečava odbacivanje embriona i omogućava mu da se bezbedno razvija;
- povećana anksioznost: iščekivanje predstojećeg rođenja i nesvesni strah od novog statusa „majke“ mogu se manifestovati u obliku autonomnih poremećaja;
- neprijatnost u zauzimanju želјenog položaja tokom spavanja: bol u donjem delu leđa, veliki stomak, noćni grčevi, aktivni pokreti fetusa, česta želјa za mokrenjem noću, kratak dah, žgaravica – sve to dovodi do hroničnog nedostatka sna;
- višak težine;
- gestacijska hipertenzija;
- dijabetes melitus;
- anemija nedostatka gvožđa;
- respiratorne bolesti;
- intenzivna fizička aktivnost.
Fiziološki procesi sa kojima se žena susreće u ranim fazama doprinose pospanosti
- Formiranje glavnih organa i sistema fetusa, kao i formiranje placente. Kiseonik i hranlјive materije se brzo prenose kroz cirkulatorni sistem do organa ne samo trudnice, već i nerođene bebe. Takva potrošnja energije je neuobičajena za ženu, pa ona stalno želi da spava.
- Hormonalne promene. Koncentracija hormona odgovornog za održavanje trudnoće naglo se povećava. Progesteron snižava krvni pritisak, što dovodi do slabosti, letargije i pospanosti.
- Ubrzanje metabolizma. Povećava se potrošnja proteina. Takođe ima dvostruko više metaboličkih nusproizvoda. Ovo zahteva jačanje funkcije izlučivanja.
- Inhibicija nervnog sistema. Visoke koncentracije progesterona moduliraju funkcionisanje GABA receptora, smanjujući njihovu osetlјivost. Ovo inhibira nervni sistem, što ženu čini manje aktivnom, ali istovremeno balansira i harmonizuje, štiteći od preteranog fizičkog i psiho-emocionalnog stresa.
- Rana toksikoza trudnica. U normalnoj trudnoći, toksikoza je uobičajena pojava sa kojom se majke susreću u prvom tromesečju. Ovo je dodatni faktor koji izaziva opštu iscrplјenost i pospanost.
Dodatni faktori rizika za pospanost sa kojima se suočava buduća majka
- smanjena fizička aktivnost;
- ograničavanje vremena provedenog na svežem vazduhu;
- kratko vreme dnevnog svetla;
- neuhranjenost zbog niskog sadržaja proteina u ishrani;
- hipovitaminoza;
- kratak interval između trudnoća;
- nedostatak telesne težine;
- sklonost ka prekomernoj ekscitaciji ili, obrnuto, apatiji.
Kako prevazići pospanost tokom trudnoće?
Zbog ograničene upotrebe lekova za korekciju poremećaja sna kod trudnica, glavna pažnja u borbi protiv pospanosti posvećuje se načinu života, korekciji ishrane i higijeni sna.
Za blagu do umerenu hipersomniju, jednostavne preporuke mogu značajno pobolјšati stanje budućih majki.
- Održavajte raspored spavanja i buđenja
Preporučeno vreme za spavanje je pre 23:00. Ako imate poteškoća da zaspite, idite u krevet do 22 sata. Tokom ovih sati beleži se najkorisniji dubok san, koji pomaže u obnavlјanju tela. Ako želite da odspavate tokom dana, nemojte sebi uskratiti ovo zadovolјstvo. Uveče, pokušajte da ostanete aktivni.
- Budi se svaki dan u isto vreme
Preporučeno vreme za ustajanje je najkasnije u 8-9 sati. Ako se posle spavanja osećate umorno i iscrplјeno, istuširajte se, vežbajte i doručkujte. Prebacivanje fokusa na prijatne jutarnje rituale pomaže Vam da dobijete snagu i pobolјšate raspoloženje.
- Obezbedite ugodan noćni san
Kupite ortopedski dušek i jastuk za trudnice. Nosite lagani donji veš od prirodnih materijala koji neće ograničavati kretanje. Održavajte optimalnu klimu u spavaćoj sobi: temperatura ne veća od 21 ° C, a vlažnost 50-60%.
- Jedite ispravno
Uverite se da Vaša dnevna ishrana sadrži dovolјno proteina. Dajte prednost složenim uglјenim hidratima, povrću i voću. Ograničite unos slatkiša i kofeina.
- Vodite aktivan životni stil
Umerena fizička aktivnost i redovne šetnje na svežem vazduhu pomažu u zasićenju krvi kiseonikom, što daje snagu i snagu telu.
- Koristite tehnike opuštanja.
Knjiga, mirna muzika, meditacija, kratka topla kupka – sve ovo će pomoći opuštanju tela i mozga, što će pobolјšati kvalitet noćnog sna.
Šta uzrokuje jaka pospanost tokom trudnoće?
Praćenje opštih preporuka nije tako lako. Naročito u uslovima poremećenog rasporeda i hroničnog nedostatka sna. Začarani krug se zatvara, a buduće majke počinju da pate od teške pospanosti. Prekomerna hipersomnija utiče na kvalitet života i zdravlјe trudnica, povećava rizik od akušerskih komplikacija, a utiče i na razvoj fetusa.
Hronični poremećaj sna je prepun posledica kao što su:
- oštećenje pamćenja;
- depresija;
- napadi panike;
- poremećaj metabolizma uglјenih hidrata i masti;
- poremećaji srčanog ritma;
- noćna arterijska hipertenzija.
Ako imate prekomernu hipersomniju koja ne nestaje ili postaje manje izražena nakon prvog tromesečja, trebalo bi da se obratite lekaru.
