Puzanje je posebna razvojna faza deteta, koja je važnija nego što mislimo. Koji razvojni koraci vode ka puzanju, Kako roditelji mogu podstaći razvoj puzanja i kada se obratiti stručnjaku?
Prva godina života deteta predstavlja period izuzetno intenzivnog razvoja mozga i nervnog sistema. U tom periodu dete prelazi iz refleksnih pokreta, sa kojima se rađa, u sve složenije voljne pokrete koji mu omogućavaju da upoznaje svet oko sebe. Iako se može činiti da su prvi pokreti bebe jednostavni i spontani, oni imaju važnu razvojnu ulogu. Kada se beba okreće, podiže glavu, oslanja na ruke ili pokušava da dosegne igračku, kroz njen nervni sistem prolazi veliki broj informacija koje pomažu mozgu da organizuje pokrete i razvije bolju kontrolu nad telom.
Kroz pokret dete počinje da razvija ravnotežu, koordinaciju i sposobnost da svoje telo organizuje u prostoru, samim tim se razvijaju kognitivne veštine poput rešavanja problema i planiranje kretanja. Rani motorički razvoj posmatra se kao važan temelj za kasnije veštine, uključujući igru, samostalnost i učenje.
Razvojni koraci koji vode ka puzanju
Pre nego što dete počne da puzi, ono prolazi kroz niz razvojnih faza. U prvim mesecima života beba uči da podigne i zadrži glavu dok leži na stomaku. Zatim počinje da se oslanja na podlaktice i ruke, okreće se sa leđa na stomak i obrnuto i postepeno razvija sve bolju kontrolu nad trupom.
Svaka od ovih faza ima svoju razvojnu svrhu. One omogućavaju detetu da postepeno jača mišiće vrata, ramena i trupa i da razvija stabilnost potrebnu za složenije pokrete. Posebno je važan period kada dete provodi vreme na stomaku dok je budno i pod nadzorom odraslih. Kako stabilnost tela raste, dete počinje da prebacuje težinu sa jedne strane na drugu, podiže se na ruke i kolena i pokušava da se pomeri napred. Upravo tada nastaje prelaz ka puzanju, jednoj od prvih složenih formi samostalnog kretanja.
Puzanje je posebna razvojna faza
Većina dece počinje da puzi između 7. i 10. meseca života. Puzanje je mnogo više od načina da se dete premesti sa jednog mesta na drugo. Ono zahteva koordinaciju celog tela i uključuje veliki broj mišićnih grupa. U najčešćem obrascu puzanja dete se kreće tako što naizmenično pomera suprotnu ruku i nogu – desnu ruku sa levom nogom i obrnuto.
Ovakav način kretanja razvija takozvanu kružnu koordinaciju, odnosno saradnju leve i desne strane tela. Ovaj obrazac pokreta podstiče povezivanje aktivnosti obe hemisfere mozga i predstavlja važan deo organizacije složenijih motoričkih veština. Tokom puzanja dete jača mišiće ramena, ruku i trupa, razvija stabilnost tela i vežba ravnotežu. Istovremeno, dok se kreće kroz prostor, ono počinje aktivno da istražuje svoju okolinu: procenjuje udaljenost, zaobilazi prepreke i menja pravac kretanja, čime se razvija i prostorna orijentacija. Puzanje predstavlja važan most između ranih pokreta bebe i kasnijih složenijih aktivnosti kao što su hodanje, trčanje ili igra.
Da li svako dete puzi na isti način?
Motorički razvoj dece može da se razlikuje i određena varijabilnost u načinu kretanja je očekivana. Neka deca puze klasično na rukama i kolenima, dok druga u početku koriste različite strategije kretanja. Ove varijacije često predstavljaju prolazne faze dok dete razvija stabilnost i koordinaciju potrebnu za složenije pokrete. Optimalan obrazac podrazumeva recipročni, odnosno naizmenični pokret suprotne ruke i noge. Dugotrajna asimetrija u puzanju može da ukazuje na slabiju posturalnu stabilnost ili neintegrisanost atavističkih refleksa.
Upravo zato je važno posmatrati kako se obrazac kretanja razvija tokom vremena. Ako dete povremeno koristi različite strategije kretanja, to može biti deo procesa učenja. Međutim, kada je prisutna stalna asimetrija ili izrazita dominacija jedne strane tela, korisno je konsultovati stručnjaka za rani razvoj. Kroz iskustvo u radu sa decom može se primetiti da deca koja nisu imala stabilnu fazu puzanja kasnije češće biraju takozvani ,,W” položaj sedenja. U tom položaju su kolena savijena ispred tela, a stopala postavljena sa spoljne strane kukova. Ovaj položaj detetu pruža široku bazu oslonca i često se spontano javlja kada dete traži dodatnu stabilnost trupa.
Kako roditelji mogu podstaći razvoj puzanja
Jedan od najvažnijih načina da se podrži zdrav motorički razvoj jeste da detetu omogućimo dovoljno prostora i vremena za slobodno kretanje na podu. Kada dete ima priliku da se okreće, podiže, oslanja na ruke i pokušava da dosegne predmete u svojoj okolini, ono prirodno razvija pokrete koji vode ka puzanju. Roditelji mogu pomoći i kroz jednostavne aktivnosti u svakodnevnom životu. Na primer, igračka se može postaviti malo van detetovog domašaja kako bi imalo motivaciju da se pomeri ka njoj. Igra na stabilnoj i bezbednoj podlozi, kao i korišćenje jastuka ili mekih prepreka kroz koje dete može da se provlači ili preko kojih može da pređe. Sa druge strane, savetuje se oprez sa pomagalima koja ograničavaju slobodno kretanje, poput hodalica ili određenih sedišta, jer ona mogu smanjiti vreme koje dete provodi u spontanom istraživanju pokreta.
Kada se obratiti stručnjaku?
Rana procena ne znači nužno da postoji problem. Ona može pomoći da roditelji dobiju smernice kako da najbolje podrže razvoj svog deteta. Iako su individualne razlike u razvoju očekivane, postoje situacije u kojima je korisno potražiti savet stručnjaka za razvoj deteta:
- Dete ne pokušava da se pomera ili da istražuje prostor oko sebe u periodu kada se to razvojno očekuje.
- Pokreti tokom puzanja deluju neorganizovano ili asimetrično (npr. stalno koristi jednu stranu tela).
- Faza puzanja izostane ili traje veoma kratko, uz primetnu nestabilnost tela.
- Postoji izražena krutost u nogama ili rukama ili naprotiv, primetna je ,,mlitavost”.
- Dete gotovo uvek sedi u W položaju i retko spontano bira druge položaje sedenja.
- Prisutna je slabija stabilnost trupa, dete se lako umara ili deluje nesigurno u pokretima.
