Rast i razvoj bebe 10. do 12. meseca, u četvrtom tromesečju i dalje je veoma brz, ali se polako usporava.
Kako beba napreduje od 10. do 12. meseca?
Tokom ovog perioda dete prosečno dobija 10 grama dnevno, tako da je mesečno napredovanje oko 300gr. Na kraju prve godine dete obično utrostruči svoju težinu na rođenju, i poraste 50% od svoje dužine na rođenju. Prosečna dužina na rođenju je oko 50cm, a sa godinu dana 75cm, uz individualne varijacije. Glava poraste prosečno 12 cm tokom prve godine.
Nicanje zuba do prve godine
Dete od 12 mesecitrebalo bi da ima 6 sekutića. U periodu nicanja zuba dete ima potrebu da svaki predmet do koga dođe stavlja u usta i glođe, pa treba dodatno voditi računa o higijeni. Mlečni zubisu važni za jelo, pričanje, smejanje i pripremu za zdrave stalne zube. Čim zubi izbiju, treba voditi računa o njihovoj higijeni. U fazi nicanja bar dva puta dnevno prebrisati zubiće čistom gazom namotanom na prst. Kada zubi izbiju čistiti ih malom mekanom četkicom, samo vodom, bez paste. Ako se beba uspavljuje sa flašicom (što ne preporučujemo), neka u njoj bude samo voda, zaslađeni napici doprinose kvarenju zubića.
Period nicanja zuba je individualan, a patološkim se smatra nicanje koje kasni više od 6 meseci od očekivanog. Ako dete nema zube do 12. meseca to se smatra zakasnelom denticijom; potrebno je da se konsultuje dečji stomatolog koji će odrediti način daljeg praćenja deteta. U pitanju može da bude nedostatak zuba ili postojanje smetnji na putu nicanja.
Ishrana deteta od 10. do 12. meseca
U ovom periodu dete bi trebalo da dobija raznovrsnu hranuiz svih grupa namirnica. Sa 12 meseci može da dobije belance, kao i med. Dete treba da pije iz šolje, koju već može samostalno da drži sa obe ruke. NEMOJTE DAVATI DETETU KAŠICE NA FLAŠICU SA CUCLOM, DOKAZANO JE DA TO REMETI USPOSTAVLJANJE OSEĆAJA SITOSTI I DOPRINOSI GOJAZNOSTI U DETINJSTVU I KASNIJE U ŽIVOTU!Dete od godinu dana spremno je za prelazak na porodiču ishranu; vodite računa da hrana nije preterano slana i začinjena.
Dnevni ritam, rast i razvoj bebe
Dnevna rutina je važna bebi, ona omogućava da se dete oseća sigurno i roditeljima olakšava svakodnevnu brigu o detetu. Spavanje je i dalje važno vašoj bebi, u ovom uzrastu bebe prosečno spavaju 15 sati dnevno. Poštujte raspored spavanja i prilagodite tome dnevne aktivnosti. Razumljivo je da ponekad želite da produžite druženje u parku, idete u goste ili na dečji rođendan, ali imajte u vidu da će dete kome poremetite ritam postati nervozno i kenjkavo. Krajem ovog perioda većina dece ima dve dnevne „dremke“ i trebalo bi da prespava celu noć.
U prelaznom periodu na novi ritam beba može da bude nervozna i da pokazuje znake umora. Obratite pažnju na bebine signale- trljanje očiju, kenjkanje, naslanjanje na vaše rame, nezainteresovanost za igru su znaci koji pokazuju da je bebi potreban odmor. Kada vidite da je beba umorna usporite- zamračite sobu, utišajte ili isključite muziku, pričajte bebi neku priču. Događa se da se dete, iako mirno zaspi, probudi usred noći i plače, što je posledica pojave snova koji ga plaše, I normalno je za ovaj uzrast. Plač može biti vezan i za nicanje zuba.
Boravak na svežem vazduhu prija bebi
Pruža detetu i bezbrojne mogućnosti istraživanja i otkrivanja sveta. Uvrstite šetnju u dnevni raspored, zavisno od bebinog rasporeda obroka i spavanja; ako imate svoje dvorište trudite se da dete što više vremena provodi napolju. Nemojte se bojati hladnoće, obucite bebi odgovarajuću garderobu.
Kada ne treba izvoditi bebu napolje?
Izvođenje deteta se ne preporučuje ako je jak vetar ili je vazduh jako zagađen/smog. Izbegavajte da dete izvodite na hladnoću iz pretopljenje sobe, to povećava rizik od prehlade i infekcija. U letnjem periodu izbegavajte najtopliji deo dana (od 12 do 17h) jer je tada sunčevo zračenje najjače. Dete do godinu dana nemojte izlagati direktno sunčevim zracima!
Redovne kontrole – sistematski pregled sa godinu dana
Sa navršenih godinu dana vreme je za sistematski pregled. Prati se napredovanje deteta (način ishrane, uvođenje čvrste hrane), njegov celokupni razvoj, dobijanje u težini i dužini, motorni razvoj, razvoj govora, kako uspostavlja vezu sa osobama iz svoje okoline, kontrola nicanja zuba.
Vakcinacija je najvažnija pojedinačna mera u zaštiti malog deteta od brojnih ozbiljnih bolesti. Do navršenih godinu dana dete treba da bude kompletno vakcinisano. Protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, hemofilusa B i dečije paralize (tri doze vakcine u razmaku od šest nedelja), kao i protiv zarazne žutice B (još dve doze posle izlaska iz porodilišta, ukupno tri), kao i tuberkuloze (BCG vakcina daje se samo jednom, u porodilištu a za decu rodjenu van porodilišta što ranije, najkasnije do navršenih godinu dana). Ako je dete propustilo neku prethodnu vakcinu zbog bolesti, u dogovoru sa pedijatrom odvedite ga na vakcinaciju čim ozdravi.
