Kako se odvija razvoj deteta kroz pokret? Deca se kreću. Mnogo, spontano, emotivno. Skaču, trče, penju se, vrte u mestu, bacaju, hvataju, padaju i ponovo ustaju. Roditelji to često doživljavaju kao višak energije sa kojim „treba nešto da se uradi“: „smiri se“, „sedi mirno“, „nemoj da se vrtiš“. A upravo u pokretu krije se jedna od glavnih tajni harmoničnog razvoja deteta.
Kako pokret pomaže kod teškoća u razvoju? Iz mog iskustva: upravo kroz telesne vežbe vidim kako se kod dece poboljšava ponašanje, pojavljuje se govor, jača pažnja i pamćenje. Mozak se „uključuje“ jer kroz telo prima jasne signale. Nekad dete progovori posle samo mesec dana redovnih telesnih vežbi, iako je pre toga dugo ćutalo. Roditelji se čude: „Ali on je samo skakao na lopti! Kako je to moguće?“ – A u stvari, to nije bilo „samo“. To je duboka neurostimulacija.
Razvoj deteta kroz pokret
Često potcenjujemo koliko je telo povezano sa mozgom. Međutim, dve trećine ljudskog mozga zaduženo je za pokret: planiranje, koordinaciju, kontrolu, analizu. A preostala trećina, nije „posebna prostorija“. Ona je usko povezana sa onim regijama koje se aktiviraju tokom kretanja. Zato, kada učimo dete novim pokretima, kada se igramo sa njim, bacamo loptu, učimo ga ravnoteži, penjemo se, puzimo, mi ne samo da ga zabavljamo ili umaramo. Mi razvijamo njegov mozak.
Zašto je pokret toliko važan
Kada dete uči da se kreće, ono uči i da misli. Pokret zahteva stalnu analizu, predviđanje, brzu reakciju i kontrolu. A to je već, neuropsihologija u praksi, više psihičke funkcije na delu.
Ravnoteža senzornog sistema – osnova razvoja
Sa stanovišta senzorne integracije, pokret je način da „probudimo“ mozak. Svaka detetova akcija uključuje nekoliko senzornih sistema: vestibularni (ravnoteža i orijentacija u prostoru), proprioceptivni (osećaj tela i njegovog položaja) i taktilni (dodir, teksture). Ovi sistemi čine osnovu, temelj na kojem se gradi sve ostalo, pažnja, govor, učenje, samoregulacija.
Kada je taj temelj nestabilan, detetu je teško da se koncentriše, brzo se umara, „čuje ali ne sluša“, ne može da sedi mirno, ponašanje mu je haotično. I obrnuto: kada stabilizujemo senzomotornu osnovu – sve drugo počinje da se poboljšava.
Videla sam to mnogo puta. Ponekad je dovoljno dve nedelje pravilno izabranih vežbi i roditelji kažu: „Ne prepoznajem svoje dete, postalo je mirnije, počelo je da reaguje, samo se oblači.“ I to nije magija, to je mozak koji je dobio prave signale i počeo da funkcioniše drugačije.
„On se samo igra?“ – Ne, on trenira mozak!
Zamislimo na trenutak jednostavnu igru.
Dete baca loptu u koš. Izgleda kao obična zabava. Ali u tom trenutku, u mozgu se odvija prava simfonija procesa.
Oko vidi cilj. Jedan deo mozga procenjuje razdaljinu, težinu lopte, putanju, silu. Drugi odlučuje kako je najbolje baciti. Treći šalje komandu ruci. Bacanje. Odmah zatim i procena: da li je pogodio? Analiza rezultata. Zaključci i informacije odlaze u pamćenje za sledeći put.
U toj igri učestvuju: vizuelno-prostorna percepcija, pažnja, motoričko planiranje, kontrola, samoregulacija i pamćenje. A koliko još takvih igara možemo ponuditi detetu? Prepreke, kretanje uz muziku, balans, puzanje kroz tunele, bacanje, preskakanje, vežbe na lopti… Sve to nije „samo aktivnost“. To je razvoj. To je učenje. To je formiranje neuronskih veza.
Kako pokret pomaže kod teškoća u razvoju
Roditelji me često pitaju: zašto dete ne govori, zašto mu je pamćenje slabo, zašto ne može da se skoncentriše, zašto stalno trči i ne sluša. I često, kao stručnjak, vidim da je uzrok nezrelost senzomotorike. A rešenje nije u tome da ga „sedi i uči“, već da se telo razvije i kroz pokret uključi mozak.
Iz mog iskustva: većina teškoća kod dece može se značajno ublažiti pravilno odabranim vežbama. Počinjemo od jednostavnog, od osnove. Kroz telesne aktivnosti, postepeno se razvijaju i govor, i ponašanje, i sposobnost za učenje.
Primer iz prakse: dečak, 4 godine, skoro nije govorio. Vrlo emotivan, lako plane, nije mogao da sedi mirno. Počeli smo sa vežbama na lopti, puzanjem, balansiranjem. U trećoj nedelji je izgovorio prve reči. Mama je zaplakala u mom kabinetu.
Zaključak
Razvoj deteta počinje od tela. Ako želimo da uči, da sluša, govori, pamti, komunicira, treba najpre da obezbedimo da njegovo telo i mozak budu spremni.
Pokret nije zabava i nije samo način da se dete umori. To je dubok, prirodan put razvoja. Ako primećujete da je detetu teško, nemojte žuriti sa zaključcima. Posmatrajte ga: kako se kreće, kako oseća svoje telo, kako reaguje na dodir, buku, pokret. Možda ćete, počevši od jednostavnih telesnih vežbi, videti potpuno novo dete, mirno, pažljivo, razgovetno i radosno.
