Ovo je priča o jednom majstoru za igračke za decu i njegovoj radionici igračaka za decu ŠTAP I KANAP. Ovako igranje dece u vrtiću možete preneti u vaš dom.
ŠTAP I KANAP- igranje dece u vrtiću
Posao vaspitača u vrtiću je jako ozbiljan i važan posao, štaviše… Božanski, njime se stvaraju ljudi. Pa zbog toga svoj posao volim i ponosan sam što sam vaspitač u vrtiću. Ili kako se to danas kaže, vodič kroz vaspitanje i obrazovanje dece vrtićkog uzrasta.
Ali od prvog dana, primetio sam i suočio sam se sa tim da ako hoću sa decom nešto da (u)radim i tako ih nečemu naučim,…uvek mi nešto (za)fali. Ili nemam uopšte, nije to to, ili imam ali mi nije dostupno. Ili, što bi naši stari rekli hteo bi nešto a fali mi i štap i kanap!
Pa sam seo, razmislio,…i klik! Smislio i osnovao svoju (uradi sam) radionicu za izradu. I to kao sredstavo, alat, igračake za igru, rad i učenje sa decom u vrtiću. S’ obzirom na okolnosti i situaciju radionicu sam nazvao: Štap i kanap. A sredstva, alate, igračke, igre,…pravim uz pomoć i od onog što mi je pri ruci. Ono što imam oko sebe i što mi je lako dostupno i jeftino. Od priručnog materijala, uglavnom: makaza, skalpera, lepka, selotejpa, grafitnih olovaka, bojica u boji, papira, kartona. I raznih drugih tkz. ”džidža bidža” kako se to za tako nešto kaže. Uz dodatak zrnca mašte.
Žvrlj(alica), ”Komp(a) i druge izmišljene kreativne igre
Jednu od njih nazvao sam: ”Žvrlj(alica)”, uz pomoć koje mala deca mogu do mile volje da žvrljaju po zidu. Vas roditelje pitam, imate li terasu koju možete okrečiti bojom koja se pere i tako oduševiti mališane. I ne samo to, time im činite mnogo za razvoj! Za većinu dečice u tom uzrastu, to je prvo mesto za žvrljanje i ispoljavanje svojih misli, reči i kreativnosti. Bez posledica po zid i sebe.
A drugu igru sam upario sa jednom od najsavremenijih tkz. stem-ili pametnih igračaka Blue-Bot robotom. Upravo sam je završio i nazvao: ”Komp(a). U pitanju je svojevrsni računar za decu, poput pravog, ali mnogo veći. Montiran je na podu sobe. Sredstvo, alat, igračka, igra, program! Cilj je upoznati decu u vrtiću sa računarom, računarskom pismenošću i da rade na računaru. U skorijoj budućnosti očekujem mnogo od ove pametne igračke.
Sve napravljeno potom koristim u svom radu sa decom u vrtiću. A pošto su u pitanju deca vrtićkog uzrasta to mora biti njima blisko i zanimljivo. Na primer, u svom vrtiću bez zidova, dakle prostoru bez zidova, svojoj teretani za mozak… Tokom neobične fiskulture! Prst lutka pozorištu koje koristim tokom pripovedanja terapeutsko pedagoških priča. U svojoj biblioteci-igračkoteki, pa u svojoj đuskoteci, tresoteci, drmoteci, i sličnom prostorima…
Nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati!
Odnosno, vođen sam onom meni vrlo voljenog čika Jove Zmaja ”Nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati”. Sve urađeno ustupam besplatno na slobodnu upotrebu svojim kolegama u poslu, koji mi se obrate i to žele. Lično, ili preko svojih kanala komunikacije sa njima: sajta, fejsbuka, instagrama-moja srbijica.
Sve u svemu, šta da kažem, lep je osećaj kada svojim rukama napravite od ništa nešto, i da ništa ne košta. A deci i kolegama se sviđa i koristi im. Tako i vi dragi roditelji, pozivam vas da iz svoje maštaonice kreirate deci zabavu. I to onu koja će im pomoći u razvoju. Neobičnu, zabavno nazvanu igru, i sa voljom se igrate sa mališanima!
