Kako razvijati kreativnost deteta u lavini novih tehnologija, koje su korisne u izvesnoj meri, ali i sputavaju dečiju maštu?
Kako razvijati kreativnost deteta?
Savremena tehnologija kao podrška ili jedan od faktora opstrukcije na putu razvoja mašte, inovativnosti i životnih veština mališana? Kreativnost je krucijalan resurs današnjice, najpoželjnija veština 21. Veka? Poslednjih 30 godina opada fluentnost, deca se otežano emotivno i verbalno izražavaju, manje su sposobna da povezuju irelevantne stvari. Svaka naredna generacija dece ima viši IQ, što nazivamo Flinov efekat, dok nastaje opadanje kreativnosti…
Tehnologija da i ne?
Tehnologija može doprineti razvoju kreativnosti dece, ali neki njeni aspekti guše intelektualnu radoznalost, otvorenost za nova iskustva. Nastaje duhovna i verbalna ograničenost. Nastupa kriza kreativnosti ukoliko je tehnologija primarna u dečijem odrastanju od 18 meseci do 7. godine.
Mališani su kroz tehnologiju/ mobilne telefone, tablete… naučeni na interakcije koje ne zahtevaju neposredni kontakt sa drugima. Gube sposobnost da razviju motivaciju, ideje, da opažaju i razrade detalje…
Savremeno društvo kreativnost manje zastupa u kući, obrazovnom sistemu, rekreaciji, svakodnevici. Dok su likovna i muzička umetnost ključne aktivnosti i predmeti pre i tokom osnovne škole, zasuti smo aplikacijama koje ,, same crtaju i sviraju“ i neretkim pitanjima roditelja: ,, Da li je potrebna umetnost deci, kao da će u životu biti sviumetnici?…“ Natalija Arnautović u JLK
Mašta i kreativnost
Bez obzira na to koji životni poziv odaberu kao odrasle osobe, da li je to likovna, književna, muzička umetnost, inženjering, scenska umetnost, pravo, medicina, ekonomija… kreativnost je neizostavna, a neguje se kroz crtanje, slušanje, stvaranje… Umetnost je na kraju stil života i opšta kultura, način opažanja, shvatanja, delovanja, izražavanja. Način na koji stvaramo i oplemenjujemo živote.
Mašta se razvija u detinjstvu upravo kroz kreativne delatnosti. Deci je potrebno da se igraju kroz kreativne aktivnosti, da stvaraju, posmatraju i slušaju okolnosti u kojima se nalaze. Potrebne su im nesavršene igračke, samostalno osmišljene igre, više druženja sa vršnjacima i komunikacija sa odraslima. Provođenjem vremena uz mobilne telefone, video-igre, dete se ne razvija kroz igru, stvaranje, crtanje, trčanje, skakanje, pevanje, pokret…
Dijametralno suprotno takvom odrastanju, igrom u prirodi deca vežbaju ravnotežu, dosetljivost, razmišljaju i procenjuju kako da nešto urade. Bolje ovladavaju svetom oko sebe, kroz slikanje, stvaraju nova rešenja, vežbaju koncentraciju i pamćenje, iskazuju osećanja. Jednostavno, bolje doživljavaju svet oko sebe.
Šta utiče negativno na kreativnost?
Na kreativnost pored previše prisutne tehnologije, negativno deluju i sledeći postupci odraslih prema deci:
- Nadgledanje, nadzor, previše praćenja svakog poteza deteta, usled čega se razara sloboda dečijeg stvaranja.
- Ograničenje u izboru, učenje dece da postoji samo jedno pravo rešenje. Sprečava se lateralno mišljenje, mogućnost da se isprobavaju rešenja i alternative, da se razvija sopstvena radoznalost.
- Potenciranje nagrade kao cilja. Nagrada minimalizuje dečije istraživanje. Deca će uložiti tek toliko truda da ispune cilj. Nagrada kao sredstvo motivisanja mališana anulira unutrašnje zadovoljstvo kreativnosti. Poželjno je fokusiranje na proces, a ne samo na cilj stvaranja. Nisu nam potrebne samo odlične ocene i izveštaji nego motivisana i zadovoljna deca.
- Prebukirani dečiji raspored zahtevima roditelja i sistema: domaći, opširni školski program, posećivanje brojnih sekcija, socijalne aktivnosti, potpuno isplanirani trenuci tokom svakog dana… Deca više ne moraju da maštaju kako će nešto organizovati. Korisna je umerena dosada, bolje rečeno vreme bez obaveza, kada deca u svom umu kreiraju najbolje ideje kako da nešto osmisle, kako da ispune svoje slobodno trenutke…
Da li nove tehnologije imaju i svoje prednosti?
Za pravilno odrastanje deteta, ali u ranom detinjstvu roditelji su ti koji doziraju koliko vremena dete može da provede uz internet ili televizijski program i koji sadržaju mogu razvijati dečiju motoriku, opažanje, biti edukativni za mališane. Odrasli, preopterećeni obavezama, često idu linijom manjeg otpora i dozvoljavaju deci da ih razonodi video-igrica, mobilni telefon, čime bi umirili mališane.
Pronađimo vreme za čist vazduh sa decom, priču i kreativne aktivnosti. Pružimo im mogućnost da razumeju sopstvenu prirodu i prirodu okoline, da osete travu pod stopalima, glinu i plastelin pod prstima, zvuk nekog instrumenta, boje i oblike oslikane figure… Podržimo decu da svoju kreativnost razvijaju kroz stvaranje, izražavanje i opažanje…
