Svi ti saveti u vezi sa ishranom u trudnoći

saveti u vezi sa ishranom u trudnoći

Sadržaj

Saveti u vezi sa ishranom u trudnoći su brojni i to od prvog dana!  Trudnoća je jedna sasvim sigurno prirodna stvar. Dobro je biti inormisan o principima pravilne ishrane, ali samo do granice do koje to ne opterećuje trudnicu.

Kada je reč o savetima u vezi sa ishranom, buduće mame su jedna od najranjivijih ciljnih grupa. One osećaju potpunu odgovornost za drugo ljudsko biće koje ne može samo da se brine za sebe i koje u potpunosti zavisi od nje. Tako bar majka to doživljava i tako mediji to vole da predstavljaju. I pažljivo meri svaki svoj korak i brine o posledicama po bebu. Jer ako uneseš, knjiga kaže, više nego potrebno dodatnih kalorija na tvoju dosadašnju ishranu, beba će patiti. Ako uneseš manje, beba će patiti. A ne želite da beba pati. Vi ste odgovorni!

Zbunjujuće i izluđujuće informacije u poluinformacijama?

Upravo zbog toga su buduće majke idealna meta senzacionalističkih novinskih članaka i knjiga na temu ishrane u trudnoći. Jedna knjiga, vrlo popularna među trudnicama, u detalje broji kalorije koje pojedinačni proizvod ima, na stotine njih, i količinu hranljivih sastojaka svake od njih, i nudi spiskove i kombinacije svega toga za svaki dan. U gram. U kaloriju.

saveti u vezi sa ishranom u trudnoći

Brojanje kalorija, gledanje sastava etiketa u detalje, isčitavanje potencijalno štetnih posledica nekih sastojaka ili namirnica može da bude izluđujuće. Ne govorim ovde o namirnicama ili lekovima koje lekari već rutinski preporučuju da se izbegavaju. Govorim o poluinformacijama i savetima od sredine ili medija koji dolaze ili iz straha i najbolje namere onih koji nas vole, ili iz mnogo zlokobnijeg razloga kao što je bolja prodaja i čitanost knjiga i novinskih članaka. „Zaslađivači u voćnim sokovima mogu da dovedu do teških anomalija kod ploda“, kaže jedan naslov. Jedna rečenica kaže: „Bar u tih devet meseci možete sebi priuštiti sve organsko. Bebino zdravlje bi trebalo da vam bude na prvom mestu!“ Ako ih shvatate preterano ozbiljno (a teško je ne shvatati ozbiljno jer ti naslovi su dizajnirani da zastraše – čitaćete ih jer su vas uplašili i iz osećanježa odgovornosti, a ne zato što su naročito zabavni za čitanje) to je najbolji put da devet meseci provedete u stanju straha, umesto u stanju povećanog poverenja u svoje telo i zdravlje.

Kada su informacije štetne?

Čitati o zdravlju u trudnoći uopšte nije loše, neke stvari je zaista važno da znamo. Uz to, mnogim budućim mamama više informacija daje unutrašnji osećaj kontrole i bivaju umirene time.

Ali kada te „informacije“ više štete nego što koriste, kada smo nakon takvih saznanja više uznemireni nego ohrabreni i kada nam izgledaju kao očigledno preterivanje, tada je potrebno uzdati se u zdrav razum i savete samo onih kojima verujete.

saveti u vezi sa ishranom u trudnoći

Dobra organizacija pomaže?

Može da pomogne ako, umesto brojanja kalorija i panike oko štetnih sastojaka u namirnicama, budemo samo malo bolje organizovane. Ako jedemo što više raznovresne hrane, ako nam na jelovniku nije uvek isto jelo, nego razno voće i povrće, meso, mleko i još svašta lepo, tada ne moramo da brinemo da nečega ne unosimo dovoljno, ili da nešto unosimo previše. Ako, umesto da kupujemo u prodavnicama gotove proizvode (kao što su kolači, sendviči, sladoledi itd) slične proizvode spremimo kod kuće, tako da znamo šta smo pojeli. Možemo da zapakujemo užinu sebi umesto da računamo na obližnje pekare kada ogladnimo na poslu. Sendvič kod kuće možemo napraviti mnogo zdravijim nego što je onaj iz pekare. Možemo poneti babane i integralni keks. Jedno lepo pravilo zdrave ishrane kaže: jedite uglavnom one proizvode koji na etiketi sadrže samo jednu stavku.

Nemojte jesti prerađevine

Jedite bananu. Jaje. Ceđenu narandžu umesto soka od narandže. Ovas u mleku u koji ste dodali suvo grožđe, bademe i iseckali bananu, umesto gotovog muslija iz marketa. „Sve što se reklamira na TV-u nije zdrava hrana“, kažu. Jer niko neće reklamirati voćku ili čisto povrće, već neku svoju prerađevinu.

saveti u vezi sa ishranom u trudnoći

Možemo mirno da spavamo 

Beba nije baš toliko bespomoćna i zavisna od svake majčine odluke. Za nju se priroda stara još više nego majka. Beba u stomaku je jedno malo sebično stvorenje, kako se kaže – ona će izvući za sebe ono što joj treba. A ako toga nema dovoljno, patiće uglavnom majka, a ne beba. Ako kalcijuma nema dovoljno, majčine kosti će da stradaju, ali beba će gotovo sigurno za sebe da izvuče koliko joj treba. Ako žena zbog mučnina sa povraćanjem brine da ne unosi dovoljno hrane, treba da zna da je beba u najvećem broju slučajeva uzela sasvim dovoljno za sebe.

Možemo mirno da spavamo kada znamo da je priroda odlična u tome što radi. A trudnoća je jedna sasvim sigurno prirodna stvar. Priroda ne računa na naše poznavanje pravila ishrane i na to koliko smo vešti u sabiranju broja kalorija.

avatar
Psihoterapijom se bavi od 2010. godine, najviše iskustva ima u radu sa problemom samopouzdanja i psihologijom traume.

Podeli ovaj članak sa prijateljima

Facebook
Twitter
LinkedIn
Telegram
WhatsApp
Skype
Email
Oktal - Multimam Jan24 Side
Dynamic.rs
Dynamic.rs
Dynamic.rs
Najnoviji članci

Šta određuje uspeh trudnoće posle 40. i kakav je uspeh IVF-a

Zašto se javlja povodljivost kod deteta?

Trudnoća posle 40. godine i kako se pripremiti

Kako smišljanje priča sa decom podstiče razvoj – Ideje za priče

Neintegrisani primitivni refleksi i razvoj bebe

Preporučujemo vam...

Zašto se javlja povodljivost kod deteta? Kod neke dece već od malih nogu možemo uočiti povodljivost. Roditelji su zabrinuti, posebno pred pubertet, pitaju se kako da se nose sa tim...

Dete ne treba porediti sa drugom decom, ali sigurno ste i sami pali u ovu roditeljsku zamku. I nekad ste svoje dete, čak i na najmanjem uzrastu poredili sa drugom...

Grlimo dete, jer zagrljajem pokazujemo detetu da ga vidimo i čujemo, da ga prihvatamo, da je deo nas. Da li grlite svoju decu, koliko često i koliko dugo? Ukoliko grlite...

Nije tako davno bilo kada je bilo nezamislivo da dete udari odraslu osobu. Svog roditelja, još dodatno nezamislivo. Danas viđamo te scene u vrtiću, u prodavnici, u kafeima, igraonicama… Otkuda...