Trudnoća nakon vantelesne oplodnje je sve češća. Trudnice interesuje kako se prati trudnoća i da li su to rizične trudnoće?
Vantelesna oplodnja je sve prisutnija – Trudnoća posle VTO
Vantelesna oplodnja je sve prisutnija i uspešnija u savremenom društvu. Vantelesna oplodanja (VTO) ili biomedicinski potpomognuta oplodnja (skraćeno BMPO) je postupak gde dolazi do začeća medicinski potpomognutim metodama van organizma žene, nakon čega se oplodjena jajna ćelija (zigot) ubacuje u organizam majke i dalje nastavlja trudnoća.
Kod nas u zemlji je trenutno o trošku države moguće tri puta uraditi vantelesnu oplodnju kod bračnih parova koji ispunjavaju uslove. Postupak se radi u preko 10-tak ustanova širom Srbije, nekim državnim a i u nekim privatnim. Procenat uspešnosti je na svetskom nivo, što ukazuje da se koriste najsavremeniji postupci kao i da su stručnjaci adekvatno edukovani. Naša država je prepoznala ovaj problem i trudi se da omogući savremene svetske postupke i kod nas.
Vantelesna oplodnja je niz postupaka koji se koristi kod bračnih parova gde iz odredjenih poznatih kao i delom nepoznatih razloga posle jednog vremenskog perioda ne dolazi do začeća.
Kako se prate trudnoće nakon prethodne koja je bila VTO?
Kada pri korišćenju VTO dodje do trudnoće, dalje trudnoća se vodi u zavisnosti od godina, kao i stanja ploda i trudnice. To što je do trudnoće došlo VTO ne znači da je ona zbog toga rizična ili visoko rizična. Jedno je problem da se ostane u drugom stanju, a drugi problem može biti iznošenje trudnoće. Često jedan i drugi problem nisu kod trudnice istovremeno prisutni. Takodje je važno da se zna koji je od postupaka korišćen pri VTO za praćenje dalje trudnoće, kod nekih je potrebna i zbog samog postupka odredjena prenatalna dijagnostika (treba uraditi ranu prenatalnu dijagnostiku).
Problem sa začećem treba rešavati što pre?
Smatra se da oko 20% bračnih parova ima problem sa začećem sa tendencijom porasta. Jako je važno da se bračni parovi jave što ranije izabranom ginekologu kada imaju problem oko začeća, kako bi ih on informisao i na vreme pripremio i uputio na VTO.
Kada dodje do trudnoće nakon VTO trudnica treba da se kontroliše kako joj izabrani ginekolog odredi. Način završavanja porodjaja je u zavisnosti od indikacija kao i da je prirodnim putem došlo do začeća. Sama VTO ne utiče na način završavaja prodjaja.
Godine trudnice utiču na to da li je trudnoća rizična?
I godine starosti u momentu kada žena ostane trudna utiču na način vodjenja i praćenja trudnoće. Smatra se da ako žena ostane trudna pre navršene 35 godine života i nema prateće bolesti od kojih se leči i kontroliše, da je to normalna trudnoća, i tako se kontroliše. Ako žena u momentu kada sazna da je trudna ima navršenih 35 godina starosti smatra se starijom trudnicom. Ali se ne vodi kao rizična trudnoće, već je potrebno da se zbog veće šanse za genetskim anomalijama radi preporučena prenatalna dijagnostika. Na osnovu koje se, ako je uredan nalaz, dalje praćenje trudnoće radi kao i kod normalne trudnoće. Koji su faktori rizika? Hronične bolesti, prethodne operacije, prethodni Carski rez, višeplodne trudnoće, i drugo, su faktor rizika. Vrlo je važno kod rizičnih trudnoća žena koje imaju neku hroničnu bolest, što ranije ustanoviti vitalnu trudnoću. To znači da je registrovana srčana radnja – obavezno u prvih tri meseca. I uputiti je na kontrolu kod lekara koji je inače kontroliše radi korigovanja terapije ako je potrebno.
Postoje i normalne trudnoće gde je tokom praćenja došlo do pojave razloga da se nastavi vodjenje trudnoće, kao rizična trudnoća. To može biti: pojava kontrakcija, krvarenja, nisko usadjene posteljice. Zatim smanjene ili povećane količine plodove vode, pojave povišenog krvnog pritiska, povišenog nivoa šećera u krvi i drugo.
