8 tipova pomoći za mame koje pate od postporođajne depresije

Pomoći za mame koje pate od postporođajne depresije

Sadržaj

Koje pomoći za mame koje pate od postporođajne depresije su dostupne? Otkriveno je da žene sa postporođajnom depresijom preferiraju psihoterapijsku pomoć, spram farmakoterapije. I to, one vrste koja podrazumeva blaži, nedirektivan pristup.

Pomoći za mame koje pate od postporođajne depresije

U literaturi se navodi sledećih 8 tipova psihoterapijske pomoći:

Interpersonalna psihoterapija (IPT)

Trenutno se smatra da je IPT najefikasnija forma za tretman postporođajne depresije. To je vremenski ograničena forma terapije, u trajanju od 12 do 16 nedelja. Glavni cilj je otklanjanje simptoma. IPT terapeut je veoma direktan i aktivan u procesu terapije i pomaže osobi da napravi uvide u izvore svojih novonastalih stresova. IPT je bazirana na premisi da postporođajna depresija ima svoje korene u 4 problemske oblasti, a to su:

  1. Tugovanje: priznavanje gubitaka koji su se desili u sferi ličnosti, odnosa sa drugima ili još specifičnijih gubitaka.
  2. Tranzicije uloge: tranzicije u životnom stadijumu i socijalne tranzicije. Uključujući gubitak nezavisnosti i promene u socijalnoj mreži.
  3. Interpersonalni sporovi: ono što se često dešava nakon rođenja deteta. Uključuje neispunjena očekivanja i intimne probleme sa partnerom.
  4. Interpersonalni deficiti: traženje onih problema u vezivanju koji iskrsavaju i u drugim odnosima (van porodice). Oni koji mogu nadalje pojačavati stres.

Velika zasluga IPT forme je u podučavanju komunikacionim veštinama koje potpomažu u izgradnji odnosa. Takođe, pojačavaju samopouzdanje i omogućavaju bolju socijalnu podršku.

Pomoći za mame koje pate od postporođajne depresije

Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT)

KBT je najpoznatija forma psihoterapije po svojoj efikasnosti u tretmanu anksioznosti i opsesivno-kompulsivnog poremećaja. Ona polazi od pretpostavke da način na koji razmišljamo utiče na to kako se osećamo. Tako je tretman fokusiran na pomaganje mamama da ostvare kontrolu nad svojim mislima čime će se osećati sposobnijim da ih menjaju. KBT terapeut će raditi sa mamom na identifikaciji i priznavanju njenih automatskih misli. Evaluaciji tih misli i osvešćivanju momenata kada te misli nisu produktivne. Zatim će istraživati i menjati njena uverenja, podvući razliku između realističnih i pogrešno percipiranih pretnji i raditi na razvoju novih i korisnijih perspektiva. Tako, mama razvija strategije za savladavanje problema i oseća se bolje “opremljenom” za suočavanje sa distresom. KBT se oslanja na raznovrsne tehnike kao što su relaksacija, zaustavljanje misli, terapija izlaganjem, domaći zadaci, zamišljanje, itd.

Pomoći za mame koje pate od postporođajne depresije

Dijalektična bihejvioralna terapija (DBT)

DBT je forma terapije isprva dizajnirana za tretman osoba sa graničnim poremećajem ličnosti. Sada je poznato da je efikasna i za druga stanja kojima je distres jedna od glavnih komponenti. Slično KBT-u i DBT je dosta aktivna i praktična forma terapije, koja osobu poziva na delanje. Obuhvata učenje sledećih veština: majndfulnes, tolerancija distresa, emocionalna regulacija i interpersonalna efikasnost. Prednost ove forme je što se uspešno primenjuje i kao individualan i kao grupni vid pomoći. Ako je celokupan porodični sistem uključen u tretman daje najbolje rezultate.

Pomoći za mame koje pate od postporođajne depresije

Psihodinamska psihoterapija

Ovo je najstarija forma psihoterapije koja je fokusirana na istraživanje nesvesnog i prošlih iskustava u razumevanju sadašnjeg ponašanja. Pristalice ove struje veruju da rana iskustva iz detinjstva imaju direktni uticaj na sadašnje tegobe. Kada mame postanu kadre da identifikuju i prihvate ova iskustva otpočeće proces lečenja. Po ovoj formi, rana iskustva igraju ulogu u formiranju verovanja o sebi kao odraslom biću. Akcenat je na identifikovanju upravo tih verovanja koja nisu više od koristi ili su čak štetna za osobu. Kada radi sa terapeutom psihodinamske orjentacije, mama će biti ohrabrena da priča o odnosima sa svojim roditeljima i drugima. Sve to u pokušaju da razotkrije nesvesni sadržaj njenog trenutnog načina razmišljanja. Ovaj proces redukuje tenziju i nelagodu. Posebno je značajan jer promena zahteva svesnost i razumevanje onoga što se desilo. Često, zbog gomile “aha” uvida osoba postepeno radi na izgradnji empatije i samopouzdanja. Takođe i na redukciji samooptuživanja. Glavni značaj ovog modela je pomaganje mami da pristupi mislima i osećanjima koja su pozitivna, zdrava i korisna.

Kratka terapija fokusirana na problem

Ova forma terapije fokusira se na specifičan problem i radi u pravcu pozitivne promene. Za razliku od drugih formi ona se distancira od istraživanja problema iz daleke prošlosti. Pokušava da istakne snage i veštine majke koja ima postporođajnu depresiju. Terapeuti ove struje vode se idejom da je važnije postaviti ciljeve i raditi na njihovom rešenju, nego na problemu. Obično obuhvata samo par susreta koji donose očigledan benefit. Iako brojni autori navode kako je njena glavna zamerka to što se ne bavi uzrokom problema pa ne može da proizvede dugotrajniju promenu.

Pomoći za mame koje pate od postporođajne depresije

Grupna terapija

Grupna terapija oslanja se na zajednicu kao temelj podrške. Dobra grupna terapija zahteva više od jednog iskusnog terapeuta. Njihovo korišćenje dinamike grupe kao osnove za identifikovanje problematičnih oblasti i interpersonalnih teškoća. Grupa podrške za postporođajnu depresiju uglavnom predstavlja kombinaciju psiho-edukacije. U ovo spada obučavanje o mentalnim bolestima majke, uzrocima, opcijama tretmana, životnim strategijama zdravlja, tipičnim nadolazećim stresovima… Važna je uloga validacije od strane drugih članova grupe. Glavni cilj ovakvih grupa je da pomognu u izgradnji zajednice, daju prostor u kome mama može da se čuje i da nauči da nije sama u ovoj borbi. Takođe i da priča i deli ideje o stres menadžmentu, kopingu i ranom materinstvu.

Terapija parova

Terapija parova ostavlja prostor partnerima da se čuju za vreme krize. U ovoj formi partneri uče da identifikuju ponavljajuće negativne obrasce kojima se služe u tom odnosu. Isto i strategije komuniciranja i slušanja koje su neophodne u suočavanju sa daljim životnim izazovima. Fokus je na promeni dinamike u njihovom odnosu, radu na intimnim izazovima i individualnim potrebama koji mogu remetiti odnos. Ali i na razvoju osetljivosti za individualne potrebe koje su osnov zdravog partnerskog života.

avatar
Radi u Porodilištu Opšte bolnice „Sveti Luka“ u Smederevu. Učesnik brojnih stručnih skupova.

Podeli ovaj članak sa prijateljima

Facebook
Twitter
LinkedIn
Telegram
WhatsApp
Skype
Email
Oktal - Multimam Jan24 Side
Femibion 2
Femibion 1 i 2
Femibion
Femibion 1 i 2
Femibion
Dynamic.rs
Dynamic.rs
Dynamic.rs
Najnoviji članci

5 problema sa kožom i bezbedni tretmani u trudnoći

Kada počinje postporođajna depresija i koliko može trajati?

4 najčešće promene odnosa sa partnerom tokom trudnoće

Kada je previše stresa u trudnoći i kako utiče na trudnicu i bebu?

25 preporuka da vam trudnoća bude što srećnije iskustvo

Preporučujemo vam...

Saznajte kada počinje postporođajna depresija i koliko dugo možete očekivati da će trajati nakon rođenja vašeg deteta. Lekari su prešli dug put ka razumevanju, lečenju i savetovanju pacijenata o postporođajnoj...

Savremeno vođenje porođaja znači  da u svakom trenutku pratimo i kontrolišemo tok porođaja. Cilj ovakvog vida porođaja je da se smanji morbiditet i mortalitet fetusa. Takođe, da se smanji broj...

Možda ćete primetiti prekomerno opadanje kose posle porođaja. Ne brinite, to je sasvim normalno. Evo šta nove mame treba da znaju o gubitku kose posle porođaja. Dakle, koliko dugo traje gubitak kose...

Kakav je uticaj postporođajne depresije na majku, bebu i oca? Postpartalna depresija je najčešći oblik pogoršanja u psihičkom funkcionisanju koji može da pogodi porodilju. Nalazi 59 razmotrenih longitudinalnih studija širom...