Jedno prilično često stanje je vulvitis kod žena. To je zapaljenje vulve (genitalija), praćeno nizom neprijatnih simptoma. Vulvitis se može javiti u bilo kom uzrastu, često pogađajući devojčice uzrasta od 3 do 7 godina i tinejdžerke. Hajde da pogledamo uzroke i zahteve za lečenje.
Šta je vulvitis kod žena?
Različite vaginalne infekcije spadaju među najčešće inflamatorne bolesti ženskog reproduktivnog sistema. Prema statistici, skoro polovina žena u reproduktivnom dobu doživljava neki oblik inflamatornog stanja.
Bakterijske infekcije čine 40% slučajeva, dok gljivice Kandida i protozoe Trihomonas vaginalis čine 20%. Vulvitis ostaje relativno često stanje.
Vulvitis je zarazna bolest spoljašnjih genitalija. Patogeni mikroorganizmi prodiru u mikropukotine izazvane raznim mehaničkim povredama ili drugim bolestima. To rezultira upalom, otokom, crvenilom i osipom. Izolovani vulvitis je relativno redak kod žena reproduktivnog doba. Ovo stanje je često i kod devojčica i žena u postmenopauzi.
Tokom reproduktivnog doba, žene često doživljavaju kombinovanu upalu. To znači da vulvitis prati vaginitis , što dovodi do vulvovaginitisa.
Ova stanja imaju slične karakteristike i simptome, ali se razlikuju u području pojave. Vulvitis se manifestuje kao upala genitalnog područja, vaginitis se manifestuje kao upala vagine, a vulvovaginitis istovremeno pogađa obe oblasti.
Simptomi vulvitisa
Simptomi mogu da variraju u zavisnosti od vrste bolesti. Međutim, tipična manifestacija vulvarne i vaginalne upale je „vulvovaginalna nelagodnost“, koja ima nekoliko karakterističnih manifestacija:
- crvenilo vulve (vaginalni zidovi);
- svrab, nelagodnost;
- peckanje vulve;
- zapaljenje tkiva;
- bol tokom seksualnog odnosa (dispareunija).
Nelečene infekcije mogu dovesti do hroničnog vulvitisa, što uzrokuje širenje upale na obližnje organe, kao što su urinarni trakt ili vagina.
Uzroci vulvitisa
Upala vulve (vulvitis) može biti uzrokovana brojnim faktorima, uključujući:
- bakterijske infekcije (npr. sifilis, gonoreja, hlamidija );
- gljivične infekcije (npr. Kandida albikans);
- parazitske infekcije (npr. vaginalni trihomonijaz, šuga);
- virusne infekcije (npr. humani papiloma virus, virus herpes simpleksa);
- gljivične infekcije;
- alergijske reakcije.
Poremećena vaginalna mikrobiota može doprineti razvoju infekcija, koje su uzrokovane brojnim unutrašnjim i spoljašnjim faktorima. Štaviše, stanje često nastaje kao rezultat alergijske reakcije.
Uzrok ovog stanja je neravnoteža u vaginalnom ekosistemu. Ovo može biti posledica prekomernog rasta određenih bakterija ili kvasaca, infekcije ili alergijske reakcije. Ponekad je uzrok seksualno prenosiva infekcija.
Generalno, patogeneza vulvitisa i vaginitisa povezana je sa razvojem inflamatornog odgovora na narušavanje integriteta epitelnih ćelija. Različiti faktori mogu pokrenuti ovaj proces:
- Fizički. Hipotermija, radioterapija itd.
- Mehaničko. Nošenje uskog donjeg veša, povrede genitalija.
- Higijena. Loša intimna higijena, neblagovremena promena tampona i uložaka.
- Hemijski. Upotreba lokalnih lekova i higijenskih proizvoda koji sadrže jake hemijske komponente.
- Infektivno. SPI infekcija, vaginalni disbalans.
U nekim slučajevima, vulvitis može biti izazvan senzibilizacijom na određene iritanse. Nedostatak vitamina, hormonski disbalans i hronične ginekološke bolesti (npr. salpingooforitis, endometritis) su česti uzroci ovog stanja. Gljivice Kandida, mikoplazma i gardnerela se smatraju oportunističkim patogenima kod žena reproduktivnog doba.
Šta povećava rizik?
Među faktorima koji povećavaju rizik od razvoja patologije, vredi napomenuti:
- usko donje rublje;
- povećano znojenje intimne zone;
- vegetoneuroza;
- nošenje uložaka i donjeg veša od sintetičkih tkanina;
- stalna vlaga u predelu spoljašnjih genitalija.
Vrste vulvitisa
Postoji nekoliko oblika ove patologije, svaki nastaje iz različitih faktora. U zavisnosti od toka bolesti, upala vulve može imati sledeće oblike:
- akutni – traje do 60 dana;
- hronični – koji traju duže od 2 meseca;
- rekurentni – sa 4 ili više egzacerbacija tokom godine.
Klasifikacija bolesti prema vrsti infektivnog agensa
- bakterijski;
- alergičan;
- kandidalni;
- atrofičan.
Bakterijski vulvitis
Ovo je neinflamatorni poremećaj vaginalnog ekosistema, koji karakteriše smanjenje laktobacila i prevlast aerobnih bakterija. Ove bakterije proizvode mlečnu kiselinu, koja povećava kiselost vaginalne sredine.
Tipičan simptom je beli ili sivi iscedak sa mirisom ribe, sa vaginalnim pH od 4,7–5,5. U izuzetnim slučajevima, može se javiti blago peckanje tokom mokrenja. Ovo je najčešća dijagnoza povezana sa atipičnim iscedkom i relativno je lako lečiti.
Alergijski vulvitis
Alergijski vulvitis može biti reakcija na sintetičke tkanine, sapune, sredstva za čišćenje, parfeme ili lekove (kao što su određeni antibiotici). Ovo stanje je povezano sa preosetljivošću organizma na različite spoljašnje faktore.
Bolest je obično akutna. Žene se često žale na crvenilo i otok spoljašnjih genitalija, jak svrab i peckanje. Nelagodnost se povećava tokom seksualnog odnosa. Višestruki osip je takođe čest, a može se javiti i neobičan beli iscedak.
Kandidijazni vulvitis
Vulvovaginalna kandidijaza, ili mikoza, uzrokovana je prekomernim rastom kvasca Kandida, normalnog dela ženskog vaginalnog ekosistema. Postoji veći rizik od razvoja ovog stanja tokom trudnoće, tokom hormonske terapije i uz visok unos šećera.
Preventivne mere protiv mikoze uključuju:
- nošenje udobnog, prozračnog donjeg veša;
- upotreba neagresivne intimne kozmetike;
- odbijanje upotrebe vaginalnih dezodoransa;
- Kontrola glukoze kod dijabetičara.
Upala se razvija kada je prirodna odbrana tela oslabljena. Ovo stanje se javlja tokom stresa, bolesti, upotrebe antibiotika i trudnoće. Bolest se najčešće manifestuje sirastim, bezmirisnim iscedkom, peckanjem vulve, bolom tokom seksualnog odnosa, crvenilom genitalija i jakim svrabom. Na osnovu ovih simptoma, dijagnoza je relativno laka, ali je mikroskopski pregled i dalje neophodan.
Oba seksualna partnera treba lečiti antifungalnim lekovima, bilo lokalno primenjenim u obliku supozitorija ili masti, ili u obliku tableta. Ako se gljivična infekcija ponovo javi, neophodno je dugotrajno lečenje; generalno se preporučuje kombinovana terapija.
Proizvodi koji sadrže laktobacile imaju podsticajno dejstvo, pomažući u obnavljanju ravnoteže mikroorganizama u vagini. Laktobacili takođe snižavaju pH nivo, što sprečava ponovnu pojavu upale.
Atrofični vulvitis
Ovo je vaginalno stanje uzrokovano nedostatkom estrogena. Zbog toga najčešće pogađa devojčice u prepubertetu, žene u postmenopauzi i dojilje. Nedostatak hormona uzrokuje smanjenu vaginalnu vlažnost i smanjenu otpornost na infekcije.
Ponekad bolest može biti asimptomatska, u drugim slučajevima se manifestuje kao bol tokom seksualnog odnosa ili peckanje i gnojni žućkasti iscedak.
Dijagnoza bolesti
Dijagnoza se zasniva na temeljnom kliničkom pregledu pacijenta, uključujući klasične metode kao što su:
- ginekološki pregled;
- određivanje vaginalnog pH;
- mikroskopski pregled i kulturološki pregled;
- laboratorijske metode koje mogu otkriti prisustvo antitela.
Pacijent se prvo konsultuje sa lekarom, koji će pomoći u utvrđivanju uzroka simptoma. Lekar će takođe utvrditi da li su problemi povezani sa menstrualnim ciklusom (posebno ako se simptomi ponavljaju), promenom seksualnog partnera ili kontracepcijom. Specijalista će zatim obaviti klinički pregled. Konkretno, koriste se sledeći testovi:
- pH test trake. Koriste se za određivanje pH vrednosti vaginalne mikrobakterijske sredine. Ako je pH iznad 4,5, vaginalna mikroflora je netaknuta.
- Amin test je mikroskopski pregled ispuštanja pomoću posebnih rastvora.
- Bris za bakterijsku kulturu je proučavanje uzorka vaginalne mikroflore koji uzima lekar.
Ginekološka stanja koja imaju simptome slične vulvitisu
Postoje ginekološka stanja koja imaju simptome slične vulvitisa. Tokom dijagnoze, ginekolog će uvek isključiti druge bolesti reproduktivnog sistema.
Trihomonijaza – Za razliku od drugih vulvitisa, trihomonijaza je bolest koja se prenosi isključivo seksualnim kontaktom, a uzrokuje je parazit Trichomonas vaginalis, po kome je i dobila ime.
Tipični simptomi uključuju:
- bol u donjem delu stomaka i obilno, tečno, penasto alkalno ispuštanje;
- crvenilo i otok vaginalnog otvora i vaginalne sluzokože.
U 50% kliničkih slučajeva, bolest je asimptomatska, što, ako se ne leči, može dovesti do hroničnosti. U hroničnom obliku, bolest ostaje asimptomatska, ali žena ostaje nosilac i širi infekciju.
Aerobni vaginitis – Ova vrsta gnojnog vaginitisa je uzrokovana prekomernim rastom aerobnih bakterija, kojima je potreban kiseonik i stoga izazivaju proizvodnju belih krvnih zrnaca u vaginalnom sekretu. Uzrok ovog stanja nije uvek poznat, ali su često krivi infekcija, mehanička trauma, rane i genitalni čirevi.
Bolest je obično praćena obilnim, gustim, žutim ili kremastim iscedkom, obično sa neprijatnim mirisom. Iscedak može biti i gnojni; moraju se isključiti gonokokne i hlamidijske infekcije.
Laktobaciloza – Kao što i samo ime sugeriše, laktobaciloza je uzrokovana prekomernim rastom određene vrste laktobacila. To je neinflamatorni poremećaj vaginalnog ekosistema koji klinički može podsećati na mikozu. To može otežati dijagnozu. Simptomi laktobaciloze mogu da variraju u zavisnosti od menstrualnog ciklusa, pri čemu simptomi dostižu vrhunac 7-10 dana pre početka menstruacije, a zatim se donekle poboljšavaju. Najčešći simptomi uključuju svrab i peckanje, otok sluzokože, gust iscedak bele do kremaste boje, bol tokom seksualnog odnosa i često mokrenje.
Kako lečiti vulvitis kod žena
Lečenje vulvovaginitisa varira u zavisnosti od dijagnoze. Ako je upala uzrokovana alergijom, simptomi brzo nestaju nakon što se uzročnik eliminiše. U slučajevima vulvitisa izazvanog infekcijom, koriste se antiinflamatorne sedeće kupke, masti i vaginalne supozitorije za suzbijanje osnovnog uzročnika. Takođe se mogu koristiti masti koje ublažavaju svrab i bol. Fizikalna terapija je takođe uključena u sveobuhvatni tretman. Važno je izbegavati upotrebu sapuna i dezodoransa za intimnu higijenu. Rani tretman obično dovodi do brzog rešavanja. Bakterijske infekcije se mogu lečiti ciljanim antibioticima, moguće u kombinaciji sa lekovima koji sadrže laktobacile.
Gljivične infekcije ponekad mogu biti dugotrajne i zahtevaju lečenje antifungalnim lekovima. U nekim izuzetnim slučajevima, kao što su rekurentne gljivične infekcije, treba lečiti i seksualnog partnera.
Pri lečenju vulvitisa važno je poštovati higijenska pravila i voditi zdrav način života. Pacijentima se takođe često preporučuju razni lekovi za obnavljanje mikroflore i jačanje imuniteta.
Samolečenje nije najbolje rešenje; važno je odmah se obratiti lekaru nakon pojave simptoma. Samolečenje može dovesti do komplikacija, hroničnog oblika i mogućeg daljeg širenja bolesti.
Vulvitis kod tinejdžerki
Najčešći uzrok upale i/ili infekcije genitalija je bakterijski disbalans u vagini. To se razvija kao bakterijska vaginoza.
Vaginoza je često uzrokovana:
- stres;
- promene u nivou hormona;
- nepravilna menstruacija;
- sportske aktivnosti;
- smanjen imunitet zbog intenzivnog učenja i neprospavanih noći.
Sve su to faktori stresa koji narušavaju bakterijsku floru vagine, smanjuju broj bakterija mlečne kiseline i izazivaju proliferaciju drugih bakterija, gljivica i raznih mikroorganizama.
U ravnotežnom stanju, vaginalna sredina je 96% Lactobacillus bakterija, koje proizvode mlečnu kiselinu, održavajući pravilan pH vagine. Ove bakterije štite vaginalnu floru od proliferacije patogenih mikroorganizama, bakterija, mikroorganizama i razvoja upale genitalnog trakta.
Kod bakterijske vaginoze, korisne bakterije iz roda Lactobacillus (L. acidophilus, L. brevies, L. crispatus, L. jensenii, L. fermentum, L. plantarum, L. casei, L. gasseri) nestaju, a patogene anaerobne bakterije (kao što su Gardnerella vaginalis, Prevotella spp., Bacteroides, Mycoplasma hominis, Mobiluncus spp.) se nekontrolisano razmnožavaju. Ove bakterije proizvode metabolite koji inhibiraju rast Lactobacillus spp. Njihov broj može 100–1000 puta premašiti populaciju anaerobnih bakterija prisutnih u zdravoj vaginalnoj sredini, što zauzvrat doprinosi razvoju upale i infekcije, kao i neprijatnih simptoma.
Kod adolescenata, simptomi infekcije su isti kao i kod odraslih žena, najčešće su to:
- brzo;
- osećaj pečenja prilikom mokrenja;
- crvenilo vulve;
- vaginalni iscedak .
Kod gljivične infekcije, iscedak ima karakterističan izgled sličan svežem siru. Ako je iscedak smeđe, žuto-sive boje i ima miris ribe, to ukazuje na bakterijsku vaginozu.
Preporuke za prevenciju
Preporučuju se sedeće kupke sa rastvorom hrastove kore ili lokalnim simptomatskim lekom, kao što je benzidamin hlorid. Ima antiinflamatorna svojstva, ublažava bol i svrab i dezinfikuje kožu. Ove kupke ublažavaju simptome bez obzira na utvrđeni uzrok infekcije i nemaju efekat isušivanja. Kalijum permanganat se strogo izbegava, jer može jako isušiti kožu genitalija.
Održavajući tretman takođe uključuje podmazivanje vulve nekoliko puta dnevno mašću, kao što je ona koja sadrži vitamin A. Masni sloj štiti kožu od ponovne infekcije, a takođe održava higijenu tokom mokrenja.
Da bi se sprečile buduće infekcije, preporučuje se održavanje zdravog načina života. Redovna, uravnotežena ishrana, adekvatan san i fizička aktivnost su neophodni. Da biste sprečili polno prenosive infekcije, izbegavajte povremene seksualne odnose i koristite barijernu kontracepciju.
Vulvitis je prilično neprijatan problem koji može da poremeti udobnost i opšte blagostanje. Ako se pojave simptomi, neophodno je da se obratite lekaru, jer samo on može da postavi tačnu dijagnozu i propiše odgovarajući tretman.
Važno! Informacije u ovom članku ne treba koristiti za samodijagnostikovanje ili samolečenje. Za tačnu dijagnozu i lečenje, uvek se konsultujte sa lekarom.
