Godišnje kontrole zdravlja i sistematski pregledi znače dobar odnos prema sebi i prevenciji zdravlja. Šta spada u sistematski pregled kod lekara opšte medicine?
Godišnje kontrole zdravlja
Trudnoća i posleporodjajni period, kada ste imali posebne potrebe za specijalnim pregledima su iza Vas. Lepota i zdravlje žene, pored primene zdravih stilova života i nege, podrazumevaju i dobar odnos prema prevenciji zdravlja.
Kada se radi godišnja kontrola i sistematski pregled?
Preporučena je godišnja kontrola zdravlja a sistematskim pregledom, koji se radi svakih 5 godina, mogu se uočiti faktori rizika i tako sprečiti nastajanje mnogih hroničnih nezaraznih oboljenja. Sistematski pregledi su najvažniji segment rada izabranih lekara, jer je njihov cilj sprečavanje nastanka bolesti i njihovih posledica koje ugrožavaju kvalitet života i daju teške komplikacije.
Da znamo stanje zdravlja
U današnje vreme svim ljudima prete spoljašnji faktori rizika koji dovode do ispoljavanja hroničnih bolesti. Na mnoge od njih ne možemo da utičemo. Ipak, neke od njih proizvodimo sami, pa promenom sopstvenih navika i načina života možemo sami sebi znatno da popravimo kvalitet fizičkog zdravlja, i tako preuzmemo odgovornost za svoju budućnost. U tome nam najviše pomaže naš izabrani lekar.
Kada imamo izabranog lekara, da bi smo rekli da posedujemo zdravstvenu kulturu, ne treba da čekamo da nas na proveru zdravlja nagovaraju roditelji, drugarice, supruge ili poslodavci. Treba da odemo sami.
Kako uočiti faktore rizika?
Od devetnaeste godine smisao sistematskih pregleda čini sumiranje postojećih faktora rizika i procenu rizika za nastanak hroničnih bolesti sa teškim komplikacijama, kod osobe čije je zdravstveno stanje procenjeno kao dobro. Ovakve preglede treba ponavljati svakih pet godina, kako bi se evidentirali novi rizici i primenila neka od intervencija: promena nekih životnih navika ili primena nekih farmakoloških sredstava.
Šta spada u sistematski pregled kod lekara opšte medicine?
– Izračunavanje BMI (Indeks telesne mase) i merenje obima struka kako bi se utvrdilo da li postoji GOJAZNOST
– Merenje krvnog pritiska
– Spoljašnji pregled koji posredno pokazuje stanje krvnih sudova i stanje srca i pluća
– Laboratorijske analize koje mogu da pokažu nivo šećera i masnoća u krvi
– Uzimanje detaljnih podataka o postojanju hroničnih bolesti kod članova porodice
– Utvrđivanje životnih navika: način ishrane i fizička aktivnost
Na šta još treba obratiti pažnju?
- Žene posle 45. (ili ranije, vezano za ulazak u menopauzu) treba češće da mere pritisak.
- Žene od 50. godine treba bar jednom da provere gustinu kostiju.
- od 50. do 74. godine najveći rizik za nastanak karcinoma creva, pa se u ovom periodu preporučuje na 2 godine skrining na ovaj karcinom.
- Svi ljudi su skloni depresiji (žene više nego muškarci), pa se preporučuje da se svake tri godine uradi skrining test za ovu bolest
U preporučene godišnje kontrole zdravlja žene preglede kojima sami koordiniramo spadaju
– pregledi stanja zuba i usne duplje kod stomatologa, bar dva puta godišnje
– sistematski pregledi žena kod ginekologa, sa posebnim osvrtom na rano otkrivanje karcinoma materice i tumora dojke.
– osobe koje već boluju od hroničnih bolesti: hipertenzije, dijabetesa i hiperlipidemije, takođe treba da obave sistematske preglede bar jednomu godišnje, kontrolisanjem pritiska, šećera, masnoća u krvi i budu u stalnom kontaktu sa svojim lekarem lopšte/porodične medicine.
Zablude
Rentgenski pregled pluća, kao i ultrazvučni pregledi, skeneri i magnetne rezonance ne spadaju u preventivne preglede i nisu pokazatelji opšteg zdravstvenog stanja. Isto tako, laboratorijske analize koje nazivamo tumor-markerima ne mogu da se koriste kao rana dijagnostika tumora. Sve ovo su dragocene dijagnostičke procedure koje imaju značaja samo kad postoji poremećaj zdravlja i fizički simptomi, čije poreklo treba da otkrijemo.
Nemojte zanemarivati svoje zdravlje, idite na preporučene kontrolne preglede, bićete mirniji, zdraviji i srećniji!
