Jedinstvena Veza Mame i Bebe

0

Da li ste se nekad zapitali, šta je to što tako snažno povezuje mamu i bebu? Kakva je to moćna veza koja se između njih formira?

Odgovor je, afektivna veza, vrsta emocionalne veze koja se formira jedino između majke i deteta i traje celog života. Teorija afektivnog vezivanja je teorija o poreklu i prirodi čovekove osećajnosti. Zapravo afektivno vezivanje je vrsta instiktivnog ponašanja. To je specifičan, neravnopravan odnos koji se u najranijem detinjstvu formira između majke i deteta i traje kroz čitav život. Ključna stvar u ovoj vezi je zadovoljenje detetovih primarnih potreba. Treba reći da je detetova potreba za majkom zapravo primarni nagon, kao što je nagon za hranom.  Detetu je po rođenju majka neophodna, ali ne samo kao izvor hrane, već emocionalno potrebna, to je neko kod koga se beba oseća sigurno pre svega. Ovakva vrsta veze u prirodi se formira samo između majke i deteta i ni u jednom drugom obliku ne postoji. Bebi je potreba za kontaktom sa majkom, dodir, njen miris, emocija i važnija i potrebnija od ostalih nagona, to je razlog žašto majka može uvek da umiri dete.

Razlog spuštanja bebe na majčine grudi odmah nakon rođenja

Pored uspostavljanja prvog kontakta i laktacije, je upravo prvi pokretač u formiranju ove veze. Kada beba dođe u zbunjujući spoljašnji svet, jedino joj je majka poznata, otkucaj njenog srca i toplina kože kao najvećeg organa je upravo ono što bebu umiruje i što joj pruža sigurnost u prvom kontaktu sa spoljašnjim svetom.

Plač je način na koji beba komunicira sa svojom okolinom, mama može da uteši…

Da li su važni odgovori na bebin plač?

Svi znamo da beba plačom traži mamu, ali da li znamo da su upravo majčini odgovori na te signale ključni za razvoj afektivne vezanosti? Jer na osnovu maminih odogovora dete gradi sliku o sebi kao biću manje ili više vredno mamine pažnje, ali i sliku o majci kao osobi koja je tu ili ne kada mu je potrebna.

Zato mame, budite posvećene i dostupne svom detetu, odogovarajte na njegove signale i zadovoljavajte bebine bazične potrebe. Znate svi da ukućani često znaju da kažu: ‘’Ne trči na svaki plač, neka plače malo, neće ništa da joj fali’’. I generalno, neće joj ništa faliti, ali beba vas na taj način doziva i prenosi poruku da ste joj potrebni, budite tu za svoju bebu i pokažite joj koliko su njene potrebe važne, i da ste prisutni kada ste joj potrebni, jer upravo na taj način jačate vašu afektivnu vezu.

Već sa šest meseci

Sa šest meseci beba razlikuje majku kao figuru emocionalne vezanosti i manifestuje to praćenjem majčinih pokreta, drugačije odgovara na njen glas, plače drugačije kada majka izlazi iz sobe, ponašanje deteta je drugačije prema majci za razliku od ponašanja prema ostalim članovima iz okruženja. Jačina tog odnosa diktira dalje kakav će odnos dete imati najpre samo prema sebi, a zatim i prema drugima. Na osnovu kvaliteta afektivne veze između bebe i mame, dete formira tzv. unutrašnji radni model, odnosno sliku sebe i sliku drugih.

Mamina ponašanja prema bebama mogu biti različita. Baš na taj način se formiraju sledeći tipovi afetivnih odnosa.

Prvi tip afektivnog odnosa

To je nesigurna, povučena afektivna vezanost, kada majka ne odgovara dovoljno na potrebe bebe, iako je ona prisutna i brine o bebi na određen način.  Ali  taj način nije povezan sa emocijama i signalima koje beba šalje.   Zbog takvog odnosa, formira se povučeno dete. Ono kreira sliku o sebi kao biću koje nije dovoljno vredno.  I  sliku o spoljašnjem svetu koje nije dovoljno sigurno za njega.

Drugi tip

Drugi tip je sigurna afektivna vezanost, kada je majka prisutna, emocionalo dostupna svojoj bebi i dete stiče sigurnost u svoju majku. To je neko na koga može da računa i ko dolazi kada mu je potrabna. Ove bebe rastu u sigurnu i bezbrižnu decu. Formiraju sliku o sebi kao biću koje je vredno i dostojno ljubavi i pažnje. Svet oko sebe doživljava kao sigurno mesto.

Treći tip

Treći tip je nesigurna, ambivalentna afektivna vezanost, kod koje je specifično da beba plače i traži mamu, ali kada se majka pojavi beba ispoljava bojkot prema njoj, ne smiruje se, udara je, beba traži kontakt, ali kada ga dobije ne može da se smiri, do toga dolazi jer majka selektvno odgovara na bebine potrebe. Ovakvo dete formira sliku osobe koja se stalno bori za majčinu pažnju i naklonost, stalno se bori za majčinu ljubav, kontroliše njene pokrete i boji se da će je izgubiti, zbog čega joj postaje previše privrženo, (tzv lepljiva deca) Koja zbog tolike brige o mami ne obraćaju pažnju na svet oko sebe, te često mogu i da ga se boje. I poslednji, četvrti tip,  tip je  tip nesigurno dezorganizovane bebe, ovaj model se javlja kada su roditelji bili žrtve zlostavljanja u svom detinjstvu, zbog čega su uplašeni i formiraju konfliktno ponašanje kod svoje dece.

Mama i beba imaju jedinstvenu vezu…

Veza za ceo život

Mama i beba zapravo povezane su celog života, majka oseća šta se sa njenim detetom zbiva, najbolje ga poznaje i oseća i ta veza vremenom postaje sve jača i snažnija. I kada dete poraste i ode u svoj samostalni život, upravo afektivno vezivanje je to koje dete i majku povezuje, to je ta ‘’telepatija’’ koja se dešava u tom odnosu. Posvećujte pažnju svom detetu, odgovarajte na njegove potrebe i gradite jaku emotivnu vezu. Uživajte u roditeljstvu.

Share.

About Author

Comments are closed.