Kad se odnos pogorša rođenjem deteta, treba sagledati kako prevazići tu situaciju. Dolazak deteta zahteva savladavanje mnogih prepreka.
Ali, to je i prilika da partneri postanu bliskiji i da njihov odnos postane još stabilniji i lepši.
Nastale su velike promene u partnerskom odnosu
Rođenje prvog deteta postavlja pred supružnike sasvim nove izazove. Oni su do tada imali samo jedno drugo, a nakon dolaska deteta na svet pred njih se svakodnevno postavljaju situacije sa kojima se nisu ranije sretali. I mnogi budu neprijatno iznenađeni reakcijama svog partnera.
Mnogi parovi koji su ranije imali sasvim lep odnos, nakon rođenja deteta počinju da se emotivno udaljuju. Svađe postaju učestalije i partneri prestaju da budu jedno drugom podrška.
I mame i tate se mogu osetiti frustrirano i rezult je da se odnos pogorša rođenjem deteta
Majke često postaju frustrirane ili tužne jer osećaju da rade previše. Osim što je njima pripao veći deo brige o detetu, isto tako najveći deo kućnih poslova i dalje one obavljaju. Ovakva situacija je društveno prihvatljiva, podrazumeva se. Očevi sa svoje strane primećuju da pomažu daleko više nego što su to radili njihovi očevi i ne vide problem. Majke su zbog toga umorne, nesrećne i ljute na svoje partnere.
S druge strane, kada je izgradnja odnosa sa detetom u pitanju, mnogi očevi se osećaju skrajnuti. Osećaju da im je dodeljena sporedna uloga snabdevača i pomoćnika. Primećuju da se njihovo mišljenje o tome šta je dobro za dete ne sluša ili nipodaštava.
Mnoge majke veruju da su one odgovornije za dete i veći deo brige o detetu preuzimaju na sebe, ne dopuštajući očevima da se na pravi način emotivno povežu sa detetom, niti da nauče kako da o njemu brinu. Očevi postaju nespretni u odnosu sa detetom iz prostog razloga što nisu imali priliku da nauče kako. Rođenje deteta može da bude veliki stres i izazov za partnerski odnos. Oba partnera tada osećaju da su neshvaćeni i potcenjeni od strane ovog drugog i da se njihov trud ne uvažava dovoljno.
Važan je iskren razgovor sa partnerom
Razgovor može mnogo da pomogne. Ali pre toga važno je da razmisle i shvate šta je to što ih zaista muči, kako bi razgovor sa partnerom protekao što konstruktivnije.
Šta osećam? Koju emociju? Da li sam ljut/a? Frustriran/a (osećam da mi je onemogućeno da dobijem nešto što želim)? Umoran/na? Tužan/na? Depresivan/na? Ravnodušan/na? Imam li osećanje krivice? Jesam li ljubomoran/na? Zabrinut/a?
- U kojim situacijama se tako osećam? Nakon kojih postupaka partnera se osećam tako?
- Šta je to u njegovom/njenom ponašanju što mi posebno smeta?
- Koliki je udeo partnera/ke u tom mom osećanju, a koliki moj?
- Da li postoji mogućnost da nekim postupcima mog partnera pripisujem značenje koje ono nema?
Koje konkretno ponašanje želim da moj partner promeni? Kako želim da se u budućnosti ponaša? (ovde je važno da se usmerimo na konkretne promene u ponašanju, a ne neodređene ili potcenjujuće izjave poput „Da počne da me uvažava“, „Da shvati da je to i njegovo dete“, „Da počne više da se angažuje“. Takve izjave ili vređaju ili su nejasne. Partner ne bira namerno da se angažuje malo, već zaista veruje da radi dovoljno i zato je potrebno reći konkretno šta nam nedostaje i šta nam je potrebno.
Kada uvidimo šta je ono što nam smeta, tada je potrebno da obavimo iskren razgovor sa partnerom. Cilj je da se poboljša međusobni odnos, što znači da razgovaramo otvorenog srca i uma, saosećajno, sa željom da zaista razumemo razloge i osećanja ovog drugog.
Bez optužbi
Ako razgovaramo koristeći se optužbama, podsmehom i grubim rečima, tada će ishod tog razgovora biti poniženje druge osobe, što vodi daljem pogoršanju odnosa. Ma koliko da nekad želimo da „istresemo“ bes na partnera, na taj način stvaramo razdor i doprinosimo daljem pogoršanju odnosa i emotivnom udaljavanju. Ako želimo da popravimo odnos, potrebno je da se zaista stavimo na mesto druge osobe, da ih razumemo i da im pomognemo da i oni razumeju nas.
Dolazak deteta zahteva savladavanje mnogih prepreka, ali i priliku da partneri postanu bliskiji i da njihov odnos postane još stabilniji i lepši.