Često se roditelji pitaju kada je pravo vreme za spavanje u dečijoj sobi. Da li je prerano, ili da li već kasnimo sa tim prelaskom? Svako dete je različito i ima svoje navike, većinu je steklo vaspitanjem od strane roditelja, a u to spadaju i navike spavanja.
Pravo vreme za spavanje u dečijoj sobi
Najpre treba uvideti ponašanje deteta. Mnogo su važniji znakovi koje dobijate kroz detetovo ponašanje, nego neka starosna granica. Kada govorimo o malim bebama, najbolje je da beba spava u sobi u kojoj su i roditelji, jer će vam tako lakše biti na oku u sred noći. Pri tome, malim bebama je potreban nadzor iz puno razloga. Kako dete raste, najpre se prelazi iz kreveca u dečiji krevet, kako bi dete na vreme ovladalo orijentacijom i u snu, kako bi steklo osećaj i naučilo da spava bez ogradice.
Prelazak iz bebinog kreveca u dečiji krevet
Dete kada napuni dve godine može da pređe iz kreveca u krevet i da polako uči da spava bez ograde. Ukoliko dete ide u vrtić, najbolje je ispratiti da li tamo u toku dana spava u krevecu ili u krevetu. To isto uraditi i kod kuće, kako se dete ne bi zbunjivalo.
Spavanje sa detetom
Nisam pristalica spavanja u istom krevetu sa bebom, najpre iz bezbednosnih razloga, to svakako nije bezbedno za malu bebu. Zato je bitno da bebu učimo od prvog dana gde se spava i da spava u svom krevecu. To što će spavati odvojeno, ne znači da je manje volite, već suprotno. Brinete o njoj i bitno je kako bi se razvijala da ima svoj bezbedan prostor za okretanje i pokrete tokom noći.
Kada dete poraste i ojača, može u toku noći da pređe kod roditelja kada mu je to potrebno. Nekad će trebati zagrljaj, utehu, imaće strahove i to je onda u redu. Dete je jače i veće, samim tim je bezbedno kada spavate zajedno. Svakako bi i tada trebalo učiti dete ko gde spava, ali sa izuzecima kada mu je pažnja, zagrljaj i sugurnost roditelja potrebna. Kada učite dete da spava u svom krevetu, lakše će kasnije prihvatiti i prelazak u drugu sobu kada za to dođe vreme.
Kada je vreme za prelazak u dečiju sobu?
Ono što je sigurno je da dete dok ne postane samostalno, a pod tim se misli da ste skinuli pelene, ne piški u krevetu, ne treba mu vaš nadzor te vrste tokom noći, već može da se probudi i potreži nošu recimo, tek onda možete da razmišljate o spavanju u odvojenim sobama. Svakako sa ovom fazom ne treba žuriti. Kratak je period kada je detetu sa vama u sobi zapravo i najvažnije je da budete mirni tokom noći. Da možete mirno da spavate dok dete spava u drugoj sobi.
Sve dok trčite noću iz sobe u sobu, znači da dete ne treba da spava odvojeno do vas. Ako govorimo o ovoj temi kroz godine deteta, iako sam uvek pre za to da posmatrate svoje dete, jer se neko dete brže razvija od drugog i u tom slučaju ne treba ga sputavati, ali ako govorimo u godinama, svakako pre treće, čak i tri ipo do četiri dete ne bi trebalo da spava samo u sobi.
Kod deteta uzrata od tri godine javljaju se intezivniji strahovi, sadržajniji snovi i takozvano “preživljavanje“ događaja koji su se preko dana desili kroz san. U ovom periodu će potreba za dolaskom u krevet mame i tate biti češća. Zato, najbolje bi bilo da zajedno prebrodite ovu fazu, napada strahova, a potom da postepeno učite dete da spava odvojeno. Možete recimo najpre srediti dečiju sobu u kojoj će se dete igrati, kako bi se u toj sobi opustilo i osećalo sigurno. Potom postepeno dete može u svojoj sobi da prespava preko dana, tokom dnevne dremke. Kada sve to savlada i vidite da ima želju da spava samostalno u svojoj divnoj sobi, tek onda možete početi sa postepenim uspavljivanjem u dečijoj sobi.
Period adaptacije
Kao i sve sa decom, neće ići sve odmah i lako, jer je potrebno da se dete oseća sigurno kako bi u svojoj sobi spavalo. Možete u početku da se uspavljujete u dečijoj sobi i da dete kada zaspi prenesete u vašu sobu, ukoliko niste sigurni šta bi bilo preko noći, a potom da postepeno dete ostavite i da prespava u sobi samo. Kada prespava prvu celu noć samo, dete je spremno.
Ali budite oprezni i ništa nemojte raditi na silu, nemojte ubeđivati dete i terati ga na ovaj korak ako negoduje i jasno vam stavlja do znanja da to ne želi. Ukoliko dete teramo na samostalno spavanje kada na to nije spremno, dete to preživljava. Javljaju se još intenzivniji strahovi koji ostaju usađeni za ceo život, te dete kada poraste nikad se neće osećati prijatno kada je samo i kada treba samo da prespava negde, čak ni kao odrasla osoba. Zato, budite oprezni, dete učite pažljivo i postepeno i na ovaj korak se odlučite kada vidite da je dete zaista spremno.
Sa druge strane, kako ne treba žuriti, tako ne treba ni sputavati dete iz nekih svojih ličnih strahova, te svakako nije dobro ni kada dete previše dugo spava u istoj sobi sa roditeljima. Biće mu još teže kada recimo sa 5, 6 godina odjednom treba da spava u drugoj sobi.
Zato, kada dete napuni tri godine, ukoliko je razvojno u skladu sa svojim uzrastom, najbolje bi bilo da polako krene da se igra u svojoj sobi, a do četvrte godine, ako ne pre, da polako i prespava u svojoj sobi samostalno.
Kada treba sačekati sa spavanjem u dečijoj sobi
Ali, ukoliko u vašu porodicu stiže novi član, sačekajte sa prelaskom u drugu sobu. Koliko god vam možda deluje da je lakše da se posvetite samo bebi, to se starijem detetu koje recimo ima tri do četiri godine sigurno neće dopasti. Zato ukoliko stiže beba, a starije dete još uvek spava sa vama, sačekajte, budite svi zajdno u početku u spavaćoj sobi. Tako se straije dete neće osećati zapostavljeno i usamljeno. A onda mu objasnite da je ono starije, veliko i dovoljno poraslo da može da spava sam kao što to rade veliki. Starije dete treba uključiti kada dolazi beba, kako bi se upoznali, prihvatili i navikli jedno na drugo, zato u tom slučaju samostalno spavanje može još malo da pričeka.
