Strahovi kod dece su primarna, urođena emocija, faza u razvoju kroz koju svi prolaze. 5 najčešćih strahova kod dece su strah od napuštanja, strah od belog mantila, strah od životinja i buba, mraka i babaroga i strah od vrtića.
Strahovi kod dece – Čega se deca najčešće plaše?
Strahovi od napuštanja
Prvi je tzv separacioni strah, odnosno strah od napuštanja. Dete se boji odvajanja od majke i plače uvek kada ona nije tu. Ovaj strah se javlja već oko 6-8 meseci. Važno je da mama kada izlazi iz sobe naglasi detetu gde ide i da će se vratiti. Ovaj strah se polako prevazilazi sticanjem detetovog poverenja u roditelja. Kada vidi da se mama zaista nakon odlaska i vrati. Najjači je između prve i druge godine, jer dete tada više razume. Pri tome, do tada bilo skoro uvek sa mamom. I, buni se kada ona sad odjednom više nije tu. Bitno je postepeno prevazilaziti strah od napuštanja. Zato mame, postepeno ostavljajte svoje dete da ga čuva tata ili neko od ukućana dok vi završite svoje obaveze. U početku neka to bude kraće vremenski. Zatim polako povećavajte vreme kada niste tu, dok se dete ne navikne na vaše odlaske i dolaske. Plakanja će biti, ali budite strpljivi i istrajni. To radite za dobrobit svog deteta. Niste loša majka ako ste ga ostavili da ga baka pričuva, jer dete treba da se navikava i na druge ljude. Druga tema je stres i strah mlade majke koja i sama treba da se navikne na odvajanje od bebe/deteta…
Strah od životinja i buba kod dece
Drugi strah koji se javlja kod dece je strah od životinja i buba. Ovaj strah se javlja oko 2. godine. Dete je tada već dovoljno veliko da može da razume da buba može da ga ubode ili da životinja može da ga ugrize, te se toga i boji. Kod ovog straha je bitno da svoje dete ne izlažete namerno izvoru straha. Tako ga neće prevazići, već može samo još više da se uplaši. Recimo, dete se boji psa, a vi ga terate da pomazi kucu. Znajte, da ovo nije dobar način prevazilaženja. Razgovarajte sa svojim detetom, pokažite mu da kuca nije opasna. Polako približavajte detetu psa i pratite njegove reakcije, ukoliko dete plače ili vrišti nemojte nastavljati. Jer, ništa ne može da silu, već razgovarajte sa svojim detetom i postepeno ga upoznajte sa kucom. Često će ova radnja zahtevati više ponavljanja, kako bi dete steklo poverenja i uvidelo da mu pas zaista neće nauditi.
Strah deteta od mraka, babaroga, veštica, duhova…
Treći je strah od mraka, babaroga, veštica, duhova i svega onog što deca misle da se noću budi i krije ispod kreveta. Ovaj strah je iracionalni strah, jer se dete plaši nečega što zapravo ne postoji. Javlja se oko 3 godine. Tada su dečija mašta i imaginacija u intenzivnom razvoju. Ovi strahovi su zapravo plod dečije mašte i realna opasnost ne postoji. Dete se plaši da spava samo, sa ugašenim svetlom i dotrčava u vaš krevet. Nikako nemojte terati dete na silu da spava sa ugašenim svetlom ukoliko se boji. Ostavite lampu i kada vidite da se boji razgovarajte sa njim: “Reci mami, čega se plašiš? Vidi ovo je samo senka na zidu, tu senku pravi ulično svetlo, nema ničeg strašnog ovde“. Dobar način da se dete manje boji je da kada dete smestite u krevet da pogledate ispod kreveta i uverite ga da se tamo ništa ne nalazi. Jer, dete vama veruje. Nikako se nemojte služiti metodom zastrašivanja u vaspitanju: “Ne idi tamo, tamo je babaroga“, jer će se dete uplašiti i na ovaj način negujete njegov strah. Objasnite mu zašto ne treba da ide baš tamo i nemojte ga plašiti. Možemo reći da su za nastanak i širenje ovog straha odgovorne bapske priče: “Ako nisi dobar, noću će doći veštica i ukrašće te“. Kada na ovu priču, dodate i dečiju maštu, strah je veliki. Deca nemaju dovoljno znanja i iskustva da znaju da tako nešto realno ne postoji.
Strah od lekara
Sledeći strah je strah od lekara. Deca se boje belih mantila, injekcije i odlaska kod lekara. Prethodno iskustvo je bilo bolno i neprijatno, dete ne shvata zašto ponovo mora da trpi bol i to mu stvara strah. Nemojte se služiti zastrašivanjem ni kod ovog straha: “Ako nisi dobar čika doca će ti dati bocu“. Na ovan način samo povećavate strah kod deteta.
Strah dece od vrtića
Strah koji je prisutan kod dece je i strah od vrtića. Deca plaču i ne žele da se razdvoje od roditelja, jer je ovaj strah zapravo povezan sa prvim strahom. A to je strah od napuštanja. Dete se boji da kada ga ostavite vaspitačici da se neće vratiti po njega. Strah prestaje kada dete stekne poverenje. Kada uvidi da uvek dolazite po njega, zato se trudite da ne kasnite. Budite istrajni ujutru kada ga ostavljate. Najbolji način je da pre polaska u vrtić postepeno odvajate dete od sebe, ostavljate ga da ga neko drugi pričuva. Tako će dete uvideti da i kada negde odete da se i vraćate. Nakon vretića, razgovarajte sa detetom i proverite da li postoji još nešto što ga tamo plaši. To je važno, jer dete misli da vi sve znate!
Šta je naročito važno?
- Da detetu ne prenosite svoje strahove. Naprimer, ukoliko se plašite buba, to je vaš strah, jer ga niste na vreme i adekvatno prevazišli. Ali to ne znači da i vaše dete treba da se boji toga.
- Nikako nemojte koristiti metod zastrašivanja u vaspitanju. Pokušajte da razumete strah svog deteta. Otkrijte zašto i čega se boji, pričajte sa njim o tom strahu.
- Nikako nemojte posramljivati dete: “Sram te bilo ti si veliki, a veliki se toga ne plaše“. Ništa nećete postići na ovaj način. Objasnite svom detetu zašto ne bi trebalo da se boji određene stvari. Polako i postepeno radite na prevazilaženju tog straha.
