Kako da tumačite crtež deteta? Crtež deteta nam može pomoći da bolje prepoznamo njegove potrebe, emocije, strahove … Kako da naučimo da analiziramo dečiji crtež? Crtežom dete izražava svoj unutrašnji svet, razvija svest o sebi, svom postojanju i okruženju.
Kako da tumačite crtež deteta?
Najneposredniji i najslobodniji način kojim dete komunicira sa odraslima je crtež. Kako i sama evolucija čoveka kroz prošlost govori : pre nego što je naučio da čita i piše, čovek je crtao po zidovima pećina. Tako je i likovna umetnost najraniija i osnovna delatnost u ranom detinjstvu da se izrazi prijatnost, ali i strah, nelagodnost, zatraži pomoć, opiše okolina…
Kako da naučimo da analiziramo dečiji crtež?
Važno je da naučite da analizirate radove svog deteta, jer time upoznajemo psihu deteta! Crteži su refleksija dečijeg unutrašnjeg sveta. Kroz likovni rad pratimo emocionalni, socijalni i intelektualni razvoj mališana.
Sa 15 meseci deca škrabaju olovkom i već uživaju u motoričkom izražavanju. Dete povlači olovku po hartiji, premešta je iz ruke u ruku i shvata da ostavlja trag. To je igra u kojoj uživa. Oko 20 meseci u radu se naziru oblici i dete počinje da imenuje ono što je nacrtalo. Sa dve godine deca počinju da crtaju jednostavne figure.
Deca najčešće crtaju članove porodice
Analizom tih radova uočavamo da dete najpre nacrta za njega najbitniju osobu. Ta figura je najveća i krajnje levo. Ukoliko je dete sa tom osobom blisko, sebe će nacrtati pored te figure, a zatim ostale članove porodice. Ponekad, pri crtanju porodice dete izostavi nekog člana. To nije razlog za brigu. Mališani su svesni koga imaju u porodici, ali nekada imaju otpor da nacrtaju nekog. Ukoliko je dete ljubomorno, može se desiti da izostavi mlađeg brata ili sestru. Ako nema blizak odnos sa nekim članom , ili je taj član često odsutan, može se desiti da ga dete ne nacrta (ako je jedan od roditelja na radu u inostranstvu, na čestim putovanjima…). Nacrtano nedržanje za ruke nekog od člana porodice može ukazivati na loše odnose među njima.
U trećoj godini u periodu semantičkog crtanja, kuća često simbolizuje porodicu i odnos sa majkom, a nacrtano sunce simbolizuje oca.
Ako kuću crta tako što kuća ima sve delove: krov, prozore, vrata to ukazuje da se dete oseća bezbedno i zaštićeno. Ako je sunce iza oblaka, udaljeno ili ako su nacrtani baloni koji lete ka suncu, to može simbolizovati da detetu treba više vremena sa ocem ili sa oba roditelja.
Kako tumačiti likovno stvaralaštvo u ranom detinjstvu?
Sve do šeste godine , dete ne crta ono što je ralano, već okolinu onako kako je doživljava, prikazuje svoju viziju sveta. Posmatrajte, da li dete naglašava i senči pojedine delove crteža. Previše senčenja pri crtanju može ukazivati na anksioznost. Ako sa nekom osobom teže ostvaruje kontakt, najčešće toj figuri zatamni šake ili ih i ne nacrta. Ukoliko je neka figura za dete veoma bitna, posvećuje joj veću pažnju i trud. Dete, koje sebe crta bez stopala, može izkazivati doživljaj da nigde ne pripada… Dete koje se dobro oseća u svojoj koži, crtež će smestiti u sredinu.
Crtež drveta
Prikazuje emocionalno stanje deteta. Psiholozi veruju da svako dete ima svoj tip drveta. Razgranato drvo koje zauzima centralno mesto na papiru, govori da se dete razvija u jaku i samosvesnu ličnost. Listovi koji padaju sa drveta mogu simbolizovati samoću i želju deteta da bude više sa roditeljima. Dete je ubeđeno da zna sve o objektu svog crtanja. Često su dečiji crteži potpuno transparenti. Primer je kuća koju dete nacrta, pri čemu u kući vidimo ljude, nameštaj, predmete, kao da su zidovi providni.
Potezi i način crtanja odaju temperament deteta
nergična deca jako stiskaju olovkom na papiru, povlače ekspresivne poteze, više crtaju uglove i šiljate predmete. Kada je potez prenaglašen, da olovkom ili flomasterom gotovo buše papir, neretko je u pitanju agresivnost ili znak velike taštine. Nasuprot njih, stidljiva, introvertna deca povlače tanke, nesigurne, blede linije i crtaju radije zaobljene oblike. Plašljiva deca kriju šta crtaju . Likove koje crtaju ili radnje koje crtaju smeštaju u ugao lista i prikazuju ih vrlo malim. Zaokružuju ih, uokviruju, što je znak nesigurnosti i plašljivosti.
Obratite pažnju, ukoliko dete crta čudovišta, neobična stvorenja, to se može tumačiti kao njegov strah, teskobu, nelagodnost…
Boja u dečijem likovnom izrazu
Dok odrasli imaju tendenciju da kroz boju izražavaju svoja osećanja, deca se više vezuju za boju koja se njima dopada, boju koja im prija. Dečaci češće koriste plavu, dok se devojčice opredeljuju za crvene i roze tonove. Crna, ali i bela boja, mogu izražavati strah, žuta ljubomoru, ljubičasta potrebu za pomoć… Emotivna i impulsivna deca koriste tople boje , dok racionalna deca, koja su emotivno uravnotezena koriste plavu, zelenu…
Emocionalno egzaltirana deca koriste vise vodene boje i slikaju prstima, dok se uravnoteženija deca opredeljuju za drvene bojice. Oskudnost u bojama može da bude indikator smetnji u socijalizaciji deteta.
Dečiji crtež se uvek mora posmatrati sa nekoliko aspekata: koji je uzrast, šta crta, u kojim okolnostima crta… Ako dete blokira pred čistim papirom ili ostavlja previše praznih površina, potrebno je da mu roditelj sugeriše jasne granice dokle sme da crta i boji. Ako je površina papira iskorišćena srazmerno veličini, to ukazuje na uravnoteženost. Kada je cela površina papira previše ispunjena to može ukazivati na zavisnost od odraslih i potrebu za dokazivanjem. Male figure blizu donje ivice ili u uglu mogu ukazivati na osećanje neadekvatnosti.
Pustite da dete samostalno crta!
Nikako ne bi trebalo da roditelj stoji iznad crteža, nadgleda svaki potez i ispituje, jer će dete izgubiti poverenje u sebe i volju da crta. Najveća greška roditelja je kada brišu ono što je dete nacrtalo i traže od deteta da crta po uzoru na roditeljsku želju („ To se ne crta tako, nego…“). Još lošiji postupak roditelja je da docrtavaju i ispravljaju – uzimaju bojice u svoje ruke!
Kada vam dete poklanja crtež, pohvalite i one crteže koji vam se čine lošim, jer je to dečiji poklon. Lepo bi bilo da pravite izložbice crteža svog deteta po zidovima dnevne sobe i time ga podstaknete u sticanju samopouzdanja.
Razagovori o crtežu
Sa detetom se može razgovarati o crtežu i tako možete saznati mnogo vise o dečijem unutrašnjem svetu i odnosu sa okolinom. Ono što za dete predstavlja nacrtano, može da pruži važne informacije o značaju pojedinih aspekata nacrtanih figura.
Čuvajte crteže i stimulišite dete da se što više izražava kroz likovnu umetnist ! Ako želite da podstaknete kreativnost deteta, pustite ga da samostalno crta i u tome uživa, jer crtanje je najspontaniji i najkomunikativniji način izražavanja kod dece.
