Krugovi bliskosti, koliko su nam važni? Ako poželimo nekoga u užem krugu prijateljstva, a tok nije spontan, postoji verovatnoća da će jedna ili obe strane biti povređene…
Krugovi bliskosti
Da li vam se nekada dogodilo da sretnete poznanicu ili poznanika, možda nekoga koga znate onako površno iz osnovne škole ili iz kantine na fakultetu, i da povedete zaista prijatan razgovor sa tom osobom? Recimo, negde na ulici ili kod nekoga na slavi sretnete drugaricu iz susednog odeljenja iz škole sa kojom se nikada niste družili. Razgovor sa njom vam bude toliko neočekivano prijatan da pomislite: „Šteta što se nas dve nikada nismo družile!“ Možda tada osetite potrebu da nastavite taj prijatni razgovor, razmenite brojeve telefona i inicirate ponovni susret kako biste nastavile druženje. Ukoliko zaista nastavite druženje, to se može razviti u lepo prijateljstvo, ali može vam se dogoditi da se razočarate i shvatite da s razlogom nikada niste postale drugarice. Zapravo, ovaj drugi scenario je izvesniji.
Postoji nekoliko nivoa bliskosti, možemo ih nazvati krugovima bliskosti
Ako zamislimo sebe kao jedan mali znak iks u centru jedne male kružnice, ta kružnica tada predstavlja naše najintimnije ljude. Oko te kružnice možemo nacrtati jednu širu, tako da znak iks bude i njoj centar, i ta kružnica predstavlja naš nešto manje blizak krug ljudi. Naposletku, nacrtajmo još jednu kružnicu, u kojoj je ona prethodna kružnica, a u kojoj je opet ona prva mala kružnica sa iksom u cetru. Ta treća, najudaljenija od nas kružnica predstavlja naše poznanike, ljude koje znamo, ali koji su nam emotivno najdalji.
U prvi krug bliskosti može stati veoma malo ljudi
To su oni ljudi sa kojima smo zaista, zaista prisni, pred kojima nemamo maske, ne plašimo se da im bilo šta kažemo, poznajemo ih kao same sebe i volimo ih beskrajno. Tu mogu da se nađu, recimo, naš muž, majka, otac, sestra, najbolja drugarica, naša deca. Ili već kako kod koga. Ne mora nužno tu biti niko iz porodice jer neko može da bude mnogo bliži sa ljudima koje je „stekao“ u životu, sa prijateljima, nego sa porodicom. Dakle, ko će se tu naći je visoko individualno. Ali pravilo je da nemamo ni emocionalnog, ni vremenskog, ni bilo kod drugog kapaciteta za premnogo ljudi u tom krugu. Procenjuje se da se tu može naći maksimalno pet do sedam, a obično su tu dva do tri čoveka.
U drugi krug bliskosti spadaju ostali veoma dragi ljudi
Tu su familija i rođaci sa kojima se često posećujemo i družimo, dobri prijatelji, kolege sa posla sa kojima smo bliski itd. Ljudi se veoma razlikuju najviše po broju ljudi upravo u ovom krugu. Dok je prvi krug bliskosti na neki način prirodno ograničen maksimalnim brojem, ovaj krug nije. Društvene osobe imaju veoma mnogo ljudi sa kojima se rado druže i posećuju, dok oni manje društveni imaju nekoliko.
Treći krug, onaj najdalji od nas, popunjen je poznanicima, ljudima koje znamo, ali nismo bliski sa njima
Tu spada poznanica sa početka priče. Tu spadaju uglavnom komšije, dalji rođaci, kolege sa fakulteta i drugari iz škole sa kojima se nikada nismo družili, kolege sa posla itd. O ovim ljudima, osim par opštih informacija, ne znamo mnogo. Možda smo jednom ili dva puta popili kafu i razgovarali sa njima, a možda ni toliko. To je koleginica sa posla kojoj ne znamo devojačko prezime, to je komšinica koju svaki dan viđamo, ali nismo sigurni ima li unučiće ili ne.
Dobro je da imamo ljude u svakom od ovih krugova bliskosti
Sva tri kruga su veoma važna. O važnosti prvog i drugog kruga ne treba posebno govoriti, a važnost trećeg kruga se sastoji u njegovoj moći da nam osveži i ulepša svakodnevicu. Upravo ti neočekivani razgovori i spontane kafe mogu da nas oraspolože. Tu se često nalaze svakakvi ljudi, od veoma duhovitih i zabavnih sa kojima je zanimljivo popričati, preko mudraca od kojih možemo čuti dobar savet, poznanika koji bi bili dobro društvo za trčanje, neko ko nas može upoznati sa nekim trećim itd. Ovde možemo imati beskrajno mnogo ljudi. Lepota ovog kruga bliskosti je u neobaveznosti. Kao neka zabavna beletristika, ljubavni vikend roman, u suštini bez neke velike uloge u našem životu koji ćemo zaboraviti čim zatvorimo korice, ali u kojem možemo naći povremeno neku rečenicu koja će nam sasvim promeniti pogled na neki problem. Ili ideju kako da uredimo stan. Ili naići na neku duhovitu repliku. Ili ćemo u tom romanu pročitati prelepo žensko ime koje ćemo kasnije dati svojoj ćerki, ili svojoj mački. Isto to se dešava i u interakcijama sa poznanicima. Nikad ne znamo kad nam neki usputni razgovor sa osobom koju jedva poznajemo može promeniti pogled na život.
Prirodni tok stvari
Naravno, prirodni je tok stvari da nam zaista bliski ljudi prvo kratko vreme budu poznanici, kada smo se tek upoznali, da bi postepeno klizili sve bliže nama (odnosno slovu iks na crtežu). Ovo pravilo ne važi samo za one odnose koje možemo opisati kao „srodne duše“, gde se odmah prepoznamo i postanemo prisni, ali ti odnosi su veoma retki, a oni postepeno ojačavani nisu nužno manje vredni od njih.
Problem nastaje onda kada verujemo da ljude koji su nam zanimljivi treba pošto poto uvući u neki od intimnijih krugova, iako smo sasvim lepo živeli dok smo se viđali jednom godišnje na nekoj kafici.
Ako taj tok nije spontan
Ako takav tok nije spontan, nego jedna strana insistira i uporno inicira češća druženja i otvorenije razgovore, poveravanje više tajni, tada postoji opasnost da će biti povređena, ili da će to biti obe strane. Ne govorim o tome da ne treba pokazati inicijativu ako sa nekim želimo intimniju relaciju, dakako da treba, ali treba imati u vidu da to ide lako i spontano ili ne ide nikako. Ne možemo nekoga na silu ugurati u uži krug. Takođe, ne treba da nas peče savest ni kada mi ne želimo da sa nekim budemo bliži, a ta druga osoba to želi. Sasvim je u redu da sa nekim samo želimo da se viđamo na proslavama mature ili jednom godišnje da se čujemo telefonom i da se tada zaista lepo ispričamo. Imamo pravo da želimo takav odnos jer nam tako prija, bez obzira na očekivanja te druge osobe. Prijateljstvo po tom pitanju nije isto kao ljubavni odnosi, pa da treba da osećamo malko krivice i pečenja savesti ako smo sa nekom osobom samo iz zabave, a ona nas zaista mnogo voli.
U partnerskim odnosima retko je prihvatljivo da imamo „krugove bliskosti“, dok je u prijateljskim odnosima to i važno i preporučljivo.
