Febrilne konvulzije fras kod dece su konvulzivni napad koji se javlja kod dece u toku povišene temperature, obično u periodu naglog skoka temperature.
U kom uzrastu se javlja fras kod dece?
Najčešće se javljaju kod dece uzrasta 6 meseci do 5 godina, koja su do tada bila zdrava i nemaju hronično neurološko oboljenje. Učestalost nije mala, 2-4% (po nekim autorima 3-5%) dece ovog uzrasta ima bar jedan napad febrilnih konvulzija. Pretpostavlja se da nastaju kao reakcija nezrelog dečjeg mozga na nagli skok ili pojavu povišene temperature.
Da li naglo dolazi do frasa?
Febrilne konvulzije su jedan od najstresnijih i najdramatičnijih događaja za roditelje i porodicu! Nastaju kao grom iz vedra neba, kod do tada zdravog deteta, izgledaju vrlo dramatično i čini se da traju beskrajno dugo. Imajući ovo u vidu, kao i učestalost febrilnih konvulzija koja nije mala, najbolje je da se roditelji male dece unapred informišu, da bi znali kako da reaguju i pomognu, a ne naude svom detetu.
Šta nisu febrilne konvulzije?
Febrilne konvulzije nisu epilepsija. U našem jeziku ne postoji izraz za konvulzije (koriste se izrazi napad, grčevi), što kod roditelja može da stvori problem u razumevanju. Epilepsija je bolest, a febrilne konvulzije su u najvećem broju slučajeva prolazno i bezazleno stanje, iako se mogu ponoviti kod deteta, obično u narednih 6 meseci, ali najkasnije do uzrasta od 5 godina. Tipične febrilne konvulzije ne ugožavaju život deteta i najčešće ne zahtevaju nikavu terapiju. Febrilne konvulzije ne oštećuju mozak deteta, niti ostavljaju bilo kakve posledice.
Kako izgleda tipični napad frasa?
Fras je često prvi znak bolesti, obično nastaje u toku prvog, naglog skoka temperature. Dete ukoči pogled ili prevrne očne jabučice na gore ili u stranu, ukoči se i počne da trza rukicama i nogicama. Dete je bez svesti, ne reaguje na pozive. Čuje se krkljanje i dete ne diše na uobičajeni način, ali u toku tipičnog napada ne dolazi do prestanka disanja ni do gušenja. Tipičan napad traje 5-10 minita, mada to roditeljima izgleda kao večnost!
Šta treba raditi u toku napada frasa?
Najvažnije je da ostanete prisebni koliko god je moguće! Gledajte na sat koliko napad traje, jer će vam se inače činiti da je trajao mnogo duže. Za lekara će kasnije biti dragocene informacije o dužini i karakteristikama napada (da li je dete bilo bez svesti, da li su bili trzajevi jedne ili obe strane i dr).
Dete postavite na bezbedno mesto, najbolje na pod, da leži na boku sa licem okrenutim u stranu i glavom oslonjenom na donju ruku. Ovako ćete sprečiti zapadanje jezika, opstrukciju disajnih puteva pljuvačkom ili povraćenim sadržajem i udaranje glave o podlogu. Fras obično brzo prestaje, ali potom mora da se nastavi sa obaranjem povišene temperature. Ukoliko napad traje duže od 10 minuta pozovite hitnu pomoć.
Po završetku napada dete odvesti lekaru, naročito kao je u pitanju prvi napad ili je dete mlađe od 18 meseci. Lekar u Domu zdravlja će pregledati dete, pre svega da bi se isključila infekcija centralnog nervnog sistema (meningitis, encefalitis) koja može da počne na ovaj način i koja zahteva hospitalizaciju. Nakon prvih tipičnih febrilnih konvulzija detetu nije potrebna terapija; nastavlja se sa terapijom za povišenu temperaturu i drugom terapijom za infekciju, ako lekar proceni da je potrebna.
Šta ne treba raditi u toku napada frasa?
Ne paničite! Ne pokušavajte nasilno otvaranje usta. Ne šamarajte dete, ne tresite ga, ne polivajte ga vodom. Ne jurite u dežurnu bolnicu sa detetom u toku napada.
Ponavljanje napada frasa
Febrilne konvulzije se mogu ponoviti kod 30- 40% dece. Najčešće se ponovo javljaju kod dece koja su imala prvi napad u prvoj godini života, ako je bilo frasa ili epilepsije kod bliskih rođaka ili dete ima poremećaj u psihomotornom razvoju. Kod dece koja su imala fras, lekar će prepisati Diazepam rektiole za prekid napada i dati roditeljima detaljno uputstvo kako da ga primene. Nema dokaza da energično obaranje povišene temperature kod ove dece može da spreči ponovne febrilne konvulzije. Brojne studije i praćenje ove dece nisu pokazali povezanost febrilnih konvulzija sa kasnijim povećanim rizikom za pojavu epilepsije.
Nakon prve epizode febrilnih konvulzija nije potrebno vodite dete kod neurologa niti ga podvrgavati dijagnostičkim procedurama, kao što su EEG, skener ili magnet mozga, jer to samo izlaže dete (a i roditelje) nepotrebnom stresu.
Osim tipičnih, postoje i atipične febrilne konvulzije, koje se od ovih prvih razlikuju po uzrastu deteta, dužini ili tipu napada, ili dete ima poremećaj psihomotornog razvoja. Ovu decu prate i leče dečji neurolozi.
