Da li su silikoni u šamponima za kosu štetni za trudnicu ili ne? Nasuprot pogrešnom mišljenju da zatvaraju pore, silikoni se mogu vezati za površinu kože glave, ali propustljivi su za kiseonik i vodenu paru, te ne ometaju disanje kože.
Silikoni u šamponima za kosu
Silikoni su sintetska jedinjenja koja u šamponima i kondicionerima služe kao kondicionirajuća sredstva, pri čemu nemaju svi silikoni isti kondicionirajući efekat. Silikoni imaju sposobnost vezivanja za kosu i formiraju film na njenoj površini čineći je mekom, glatkom, sjajnom, nenaelektrisanom i lakom za oblikovanje.
Da li postoji više vrsta silikona za kosu?
Sposobnost vezivanja za površinu dlake i kože glave zavisi od vrste silikona – hidrofilniji (npr. siloksani, dimetikon kopolioli) se lakše vodom spiraju sa površine dlake, dok se lipofilniji (npr. dimetikoni, dimetikonol, amodimetikon) duže zadržavaju na njenoj površini (do sledeće upotrebe šampona). Ne samo da nisu štetni za kosu i kožu glave, već pored kondicionirajućeg efekta, neki od njih mogu i štiti boju farbane kose od UV zračenja, mogu smanjiti oštećenja kutikule pri trajnom kovrdžanju kose ili zaštiti kutikulu pri tretmanu ispravljanja kose.
Ako imate tanku dlaku
Problem koji može da se javi prilikom upotrebe šampona ili kondicionera sa silikonima koji se duže zadržavaju na površini kose (teže ispiraju vodom) kod osoba sa tankom kosom jeste to što bi ovi silikoni tanku kosu učinili “težom”, te bi delovala slepljeno i bez volumena. Zato osobe koje imaju tanku kosu treba da biraju proizvode sa hidrofilnim silikonima ili nekim drugim jedinjenjima sa kondicionirajućim efektom.
Da li kod upotrebe šampona može doći do nekih neželjenih reakcija?
Najčešće neželjene reakcije kod primene kozmetičkih proizvoda su po prirodi iritativne i javljaju se kod osoba sa osetljivom kožom. Međutim, pored iritacije, pojedini sastojci kozmetičkih proizvoda, pa tako i šampona, mogu izazvati i alergije (alergijski kontaktni dermatitis). Najčešći alergeni u šamponima su parfemske komponente (npr. citral, geraniol, citronelol itd.) i neki konzervansi (među njima nisu parabeni! već metilhlorotiazolinon i metilizotiazolinon).
Prema zakonskim propisima EU (Uredba EU 1223 o kozmetičkim proizvodima), kojih se pridržavaju i naši proizvođači, ukoliko kozmetički proizvod sadrži potencijalne alergene, oni moraju biti navedeni na listi sastojaka (Ingredients/Sastav) datog proizvoda, što osobama sklonim alergijskim kožnim manifestacijama dosta olakšava izbor proizvoda.
Tokom trudnoće pojačano je znojenje i lučenje sebuma, zbog čega se i kosa brže masti i prlja. Šamponi ne sadrže supstance koje bi bile štetne za bebu, niti sastojci ovih proizvoda mogu preko trudnice doći do bebe. Jedina nelagodonost koju bi trudnica koja nije sklona iritativnim i alergijskim manifestacijama na koži mogla da oseti primenom ovih proizvoda u prvom trimestru trudnoće jeste mučnina koju može izazvati miris ovih proizvoda.
U moru reklama koje prate šampone, od kojih neke glase: daje kosi sjaj i gipkost, obnavlja kosu, ojačava kosu, daje kosi volumen, daje kosi dodatnu svežinu, ne sadrži silikone, štiti boju farbane kose itd, postavlja se pitanje kako izabrati odgovarajući šampon? Osnovno je da šampon treba birati prema tipu i stanju kose (normalna, suva i oštećena, masna kosa, zatim tanka ili bujna kosa).
Alergije u trudnoći
Treba reći da se tokom trudnoće (koja se ne naziva bez razloga “drugo stanje”) može desiti da osoba koja pre trudnoće nije imala nikakve probleme prilikom upotrebe kozmetičkih proizvoda, odreaguje na neki. U tom slučaju neophodno je savet potražiti kod dermatologa.
Ukoliko se nakon upotrebe šampona sa navedenim PAM javlja osećaj peckanja, zatezanja, svraba i perutanje kože glave (što je u ovom slučaju vidljiva manifestacija preteranog odmašćivanja, te i isušivanja kože glave), šampon nije adekvatan i suviše je “jak”. U tom slučaju je neophodno promeniti šampon i uzeti proizvod sa vrlo blagim PAM, a savet oko izbora konkretnog proizvoda potražiti kod farmaceuta.
