Oligohidramnion u trudnoći je smanjenje količine amnionske tečnosti u drugoj polovini trudnoće – manje od 500 ml. Komplikacija je povezana sa visokim stopama perinatalnog morbiditeta i mortaliteta.
Oligohidramnion se javlјa u 0,3-5% akušerskih slučajeva, pa medicina aktivno proučava metode za dijagnostikovanje i lečenje ove patologije.
Iako se ozbilјne komplikacije tokom trudnoće dešavaju retko, buduća majka ih mora biti svesna. Znanje buduće majke je klјuč zdrave trudnoće.
Kakav je značaj amnionske tečnosti?
Voda je ugodno okruženje za intrauterini rast i razvoj bebe. Normalno, zapremina amnionske tečnosti do kraja trudnoće dostiže 1000-1500 ml. Apsorbuje se kroz kožu fetusa, proguta u količini od 20 ml/sat i izlučuje se bubrezima. Tako, njegov sastav zavisi od stanja ne samo majke, već i deteta.
Amnionska tečnost obavlјa niz vitalnih funkcija za nerođenu bebu:
- štiti od mehaničkih povreda i modrica;
- održava stabilne temperaturne uslove: beba se ne smrzava i ne pregreva, bez obzira na parametre životne sredine;
- ublažuje efekat glasnih zvukova spolјa;
- zaštita pupčane vrpce od kompresije;
- aktivno učestvuju u metabolizmu;
- zaštita bebe od infekcija iz genitalnog trakta;
- priprema respiratornog, ekskretornog i digestivnog sistema za vanmaternično postojanje;
- obezbedite glatko otvaranje grlića materice tokom porođaja usled nežnog pritiska.
Oligohidramnion u trudnoći – Uzroci
Patogeneza oligohidramniona povezana je sa tri pokretačka mehanizma, čija je suština nedovolјna sposobnost horiona da proizvodi amnionsku tečnost:
- inflamatorne promene u membranama (horioamnionitis, horioamniodeciduitis, horiodeciduitis) sa opsežnom nekrozom amnionskog epitela, glavnog proizvođača amnionske tečnosti;
- atrofične i sklerotične lezije decidua;
- povećanje broja atrofičnih resica u jednom od slojeva amnionske membrane – citotrofoblastu.
Ovi procesi se razvijaju pod uticajem negativnih faktora koji utiču na telo buduće majke i bebe.
Uzroci oligohidramniona tokom trudnoće uklјučuju
- Uteroplacentarna insuficijencija.
Razvija se sa patologijama kao što su:
- preeklampsija;
- hronična arterijska hipertenzija kod buduće majke;
- abrupcija placente;
- trombotički poremećaji.
- Uzimanje lekova:
- inhibitori enzima koji konvertuje angiotenzin;
- nesteroidni antiinflamatorni lekovi.
- Intrauterini razvojni defekti (IDM) fetusa.
Učestalost kongenitalnih malformacija sa oligohidramnionom je 4,15%.
Posebno, abnormalnosti urinarnog sistema:
- bubrežna ageneza;
- bilateralna displazija bubrega;
- hipospadija;
- ekstrofija bešike;
- stenoza uretre;
- policistična bolest bubrega;
- hidrokele membrane testisa;
Pored toga, postojala je veza sa takvim urođenim malformacijama kao što su deformiteti stopala, urođeni mišićni tortikolis, srčani defekti, pupčana kila i višestruke malformacije.
- Trudnoća posle termina.
- Ograničenje intrauterinog razvoja.
- Smrt fetusa.
- Hromozomske abnormalnosti kod nerođene bebe.
- Višestruka trudnoća.
- Preuranjena ruptura membrana.
Obratite pažnju! Izolovani (idiopatski) oligohidramnion nije praćen teškim komplikacijama u fetoplacentarnom kompleksu i karakteriše ga povolјan tok i pozitivni perinatalni ishodi.
Rizik od razvoja oligohidramniona povećavaju određene bolesti majke koje nisu povezane sa trudnoćom:
- prethodno zapalјenje ženskih genitalnih organa;
- hronične infekcije urinarnog trakta;
- poremećaj regulacije vaskularnog tonusa (neurocirkulatorna distonija, hipertenzija);
- dijabetes melitus;
- gojaznost.
Kako se dijagnostikuje oligohidramnion – Smanjena količina plodove vode
Rana dijagnoza progresivnog oligohidramnija omogućava da se blagovremeno predvidi prisustvo mogućih komplikacija iz fetoplacentarnog kompleksa i razvije kompetentan plan za kontrolisanje i lečenje trudnice.
Količina amnionske tečnosti može se pouzdano proceniti pomoću instrumentalnih dijagnostičkih metoda. Ali tokom pregleda i vaginalnog pregleda, akušer-ginekolog primećuje prva alarmna zvona.
Klinički znaci
- zaostajanje u visini fundusa materice i obima abdomena od normativnih indikatora za očekivani period trudnoće;
- vizuelno i palpaciono određivanje smanjenja količine amnionske tečnosti na osnovu deblјine vodenog „jastuka“ između trbušnog zida i fetusa;
- sa teškim oligohidramniom, tokom spolјašnjeg pregleda materica je zbijena i delovi fetusa se mogu jasno osetiti;
- vaginalni pregled otkriva ravnu amnionsku kesicu (ili njeno odsustvo).
Majke najčešće ne doživlјavaju simptome upozorenja. I samo u nekim slučajevima primećuje se smanjenje motoričke aktivnosti fetusa.
Glavni dijagnostički kriterijum za oligohidramnion je smanjenje indeksa amnionske tečnosti (AFI), koji se utvrđuje ultrazvukom. AFI se izračunava kao zbir vertikalnih dimenzija maksimalnih džepova amnionske tečnosti identifikovanih u četiri kvadranta materice. Norme indikatora variraju u zavisnosti od faze trudnoće.
Prosečne vrednosti indeksa za fiziološku jednoplodnu trudnoću su 10-14 cm otežavaju dijagnozu, posebno u prvoj polovini trudnoće, pa su brojni istraživači predložili složenije šeme za merenje amnionskih kesica, koje nisu bile široko korišćene u Srbiji.
U trećem trimestru klinički pregled dobija visoku prognostičku vrednost, jer omogućava formiranje rizičnih grupa za abnormalnosti u razvoju fetusa. Ovo, zauzvrat, postaje razlog za proširenje spektra dijagnostičkih mera.
Da bi se identifikovale abnormalnosti u razvoju fetusa, vrši se sveobuhvatan ultrazvuk ekspertske klase. Amniocenteza i kariotipizacija fetusa se takođe rade prema indikacijama. Ako se sumnja na uteroplacentarnu insuficijenciju, protok krvi u umbilikalnoj arteriji se mora proceniti pomoću dopler ultrazvuka.
Ako se potvrdi oligohidramnion, indeks amnionske tečnosti se meri tokom vremena jednom nedelјno. Stanje bebe se prati na istoj frekvenciji korišćenjem testa bez stresa ili određivanjem biofizičkog profila. Sveobuhvatni ultrazvučni pregled se ponavlјa svake 4 nedelјe, a dva puta češće u slučaju sindroma ograničenja rasta fetusa.
Zašto je oligohidramnion opasan u trudnoći
Rizik od komplikacija zavisi od zapremine amnionske tečnosti i identifikovanog uzroka oligohidramniona.
Buduće majke češće doživlјavaju sledeće posledice:
- opasnost od pobačaja;
- akutne ili egzacerbacije hroničnih infekcija;
- anemija;
- hronična insuficijencija placente;
- poremećaji u funkcionalnom stanju fetusa;
- karlična prezentacija fetusa zbog smanjene motoričke aktivnosti i smanjenog intrauterinog volumena;
- hipoksija fetusa;
- sindrom ograničenja rasta fetusa;
- kontrakture udova sa razvojem oligohidramniona u ranim fazama;
- slabost trudova;
- abnormalna lokacija placente;
- rano postpartalno krvarenje.
Produžena izloženost fetusa nedovolјnoj amnionskoj tečnosti dovodi do:
- distres sindrom;
- intrauterina infekcija;
- formiranje plućne hipoplazije;
- kompresija pupčane vrpce sa naknadnom antenatalnom smrću fetusa.
Obratite pažnju! Prema stranim studijama pacijenti sa oligohidramnionom imaju značajno veću verovatnoću da dožive intrauterinu infekciju (85,7%) nego oni bez patologije amnionske tečnosti (32,8%).
Kod blagog i umerenog oligohidramnija, učestalost komplikacija trudnoće i porođaja se ne razlikuje značajno od one kod trudnica sa normalnom količinom plodove vode.
Lečenje
Do danas ne postoje opšte prihvaćene metode za lečenje oligohidramniona.
Stoga je od posebnog značaja rana dijagnoza i praćenje stanja fetusa kako bi se odredila odgovarajuća taktika porođaja. U nekim slučajevima dovolјno je programiranje porođaja sa ranom amniotomijom. U prisustvu hronične placentne insuficijencije, prednost se daje planiranom carskom rezu u interesu fetusa.
