Pažnja kod malog deteta je važna za razvoj. Kako se podržava, a kako ugrožava pažnja deteta u savremenim okolnostima? Uočava se sve veći broj dece sa problemom „kratke pažnje“.
Pažnja kod malog deteta
Malo dete ima kapacitet da uči od samog rođenja, intenzivno uči. Dete uči u svakom trenutku, u svakoj situaciji, dete stalno uči. Pažnja je značajan faktor učenja. Dete u početku ima kratku pažnju, koju vremenom produžava.
Šta privlači dečiju pažnju?
Dečju pažnju u početku privlače jaki stimulusi (draži). Detetova uočavanja o svetu oko sebe su pojedinačna, nezavisna, a vremenom ih klasifikuje i integriše.
Dete ne uviđa sve na šta baci pogled. Ponekad njegovu pažnju privlači samo detalj, naročito ako je stimulus jak.
Pažnja u najranijem detinjstvu
Novorođenčad obraćaju pažnju na lagane zvuke i umereno jake svetlosne draži. Kada ih izložimo tim dražima prestaju da rade ono što su do tada radila, telo se umiri, a otkucaji srca se uspore. Ako su promene u okolini jake ili nagle, događa se suprotno – novorođenče se uznemiri, zatvori oči, otkucaji srca se ubrzavaju. To su najraniji oblici detetove pozitivne i negativne pažnje.
Kada dete napuni 3. meseca pa do oko godinu dana starosti, pažnju dece privlače stvari koje su nove i iznenađujuće. Na primer, ako im pokažemo pravilno i iskrivljeno ljudsko lice duže će promatrati iskrivljeno.
Razvoj pažnje kod deteta
Kod male dece pažnju privlače promene u okolini, a što su deca starija, to je veća i samoregulacija pažnje. To znači da se pažnja upravlja prema ciljevima i namerama deteta.
Poboljšava se kontrola pažnje – povećava se trajanje, a smanjuje lakoća odvraćanja – na primjer događaji u kući sve manje odvraćaju pažnju kod gledanja televizije.
Povećava se prilagodljivost pažnje – mlađa deca se usredsredjuju na više nevažnih aspekata zadatka koji trebaju napraviti.
Opseg (koliko stvari možemo zahvatiti pažnjom) i zadržavanje pažnje (koliko dugo se može biti koncentrisan na neki sadržaj) se povećava sa uzrastom, pa su mlađa deca manje fokusirana od starije dece.
Sposobnost zadržavanja pažnje
Sposobnost zadržavanja pažnje na nekom cilju delom je urođena, a delom se na njen razvoj može da se utiče. Neka deca se moraju stalno naprezati da bi ostala koncentrisana, drugoj je to značajno lakše.
Deca različitog uzrasta mogu da se fokusiraju različito vremensko trajanje. Istraživanja pokazuju da većina dece može da se fokusira za broj minuta koji je jednak broju njihovih godina plus 2.
Šta može da ošteti realnu pažnju deteta?
Tako se 6-godišnjak fokusira oko 8 minuta. Zanimljivost je da se ovo ne odnosi na aktivnosti kao što je gledanje televizije ili mobilnog telefona. U ovim slučajevima pažnja deteta traje značajno duže što može biti motiv, ali i zamka za roditelje. Motiv u smislu da to roditelji biraju kao ponudu detetu da bi obezbedili što dužu dečiju pažnju, ali i sebi predah ili vreme za obavljanje obaveza. Zamka u smislu, da ako potraje duži vremenski period, ova aktivnost značajno oštećuje realnu pažnju dece, smanjuje koncentraciju i usmerenost pažnje na duge staze. Opasnost je realna i dešava se kod velikog broja dece u sadašnjem trenutku. Povezuje se i sa razvojem govora.
Šta pozitivno deluje na dobru koncentraciju kod dece?
Kada se dete bavi jednom aktivnošću u blizini deteta ne bi trebalo da bude još neki jači stimulus, nešto što bi odvlačilo detetovu pažnju, kao što je npr. uključen TV. Koncentraciju uništavaju buka, glasna muzika ili buka televizora u pozadini, ali i loši odnosi u porodici, svađe i loš emocionalni odnos prema detetu.
Zapaženo je da se koncentracija može postupno povećavati u porodici punoj ljubavi sa sigurnom vezom između deteta i roditelja. Takvi uslovi omogućavaju da deca već od ranog uzrasta mogu intenzivno i koncentrisano da se igraju.
Neka deca već i sa godinu dana mogu da se posvete 10 minuta samo jednoj stvari, dok drugoj to uspeva tek sa 4 ili 5 godina. Što su roditelji više posvećeni deci, što se više uključuju u zajedničke igre i aktivnosti, to imaju više prilike da podrže dete svojim odobravanjem kada dete nešto uspe. Da usmere dete u nešto što je bitno, da podcrtaju važna pravila koja će decu orijentisati u različitim situacijama. Da deci obezbede ritam koji je presudno važan na predškolskom uzarstu i doprinosi harmoničnom razvoju deteta, pa i razvoju pažnje.
