Posttraumatski stresni poremećaj PTSP (ili postpartalni stresni poremećaj), nije isto što i postporođajna depresija. Kakva su iskustva iz Amerike? Trauma porođaja može izazvati posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), ali se često nedovolјno dijagnostikuje. Evo šta treba da znate o postporođajnom PTSP-u.
Posttraumatski stresni poremećaj PTSP
Istraživači procenjuju da postpartalni PTSP, često izazvan traumom porođaja, bilo gde utiče na od 4% do 17% porodilja. Trenutak pođaja može kasnije doneti višenedelјne iscrplјujuće simptome post-traumatskog stresnog poremećaja (PTSP).
Simptomi postpartalnog PTSP-a
PTSP je dobro poznat i dobro istražen među ratnim veteranima, ima uobičajene simptome uklјučujući:
- Flashbackovi ili noćne more
- Nametlјivo ponovno zamišlјanje prošlih događaja
- Napadi panike
- Osećaj odvojenosti
- Izbegavanje podsećanja na traumatično iskustvo rođenja
- Problemi sa spavanjem
- Razdražlјivost
Zašto se postpartalni PTSP često ne dijagnostikuje
Mnoge porodilje sa postpartalnim PTSP-om ostaju nedijagnostikovane.
- Siromaštvo je vodeći faktor u ugroženosti majki u SAD, prema podacima za 2021. koje je objavio Surgo Ventures. Pored fizičkog uticaja nejednakosti u zdravstvenoj zaštiti na trudnice koje rađaju, procenjuje se da su stope depresije majki 40 do 60% veće za porodilje sa niskim primanjima, prema Institutu za zdravstvenu politiku Univerziteta Džordžtaun.
Postoji zapanjujući rasni disparitet u zdravstvenoj zaštiti majki: Crnkinje, Indijke i domorodci Alјaske imaju dva do tri puta veću verovatnoću da će umreti od uzroka povezanih sa trudnoćom nego bele žene, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Kada rođeni obojeni lјudi žive u zajednicama sa niskim prihodima, nejednakost se još više povećava.
- Drugi problem je nedostatak svesti o postporođajnom PTSP-u. Ovo ostavlјa mnoge da pate u tišini.
Postpartalni PTSP naspram postporođajne depresije
Iako možete doživeti oba stanja u isto vreme, postpartalni PTSP nije isto što i postporođajna depresija. Ovo poslednje je često obeleženo simptomima uklјučujući:
- Uporna tuga ili beznađe.
- Mnogo plača.
- Osećaj praznine ili ukočenosti.
- Gubitak interesovanja za nekada prijatne aktivnosti i povlačenje.
- Promene apetita i problemi sa spavanjem.
- Suicidalne misli.
- Teško povezivanje sa bebom.
- Misli o povredi bebe.
I postpartalni PTSP i depresija su ozbilјna stanja koja treba lečiti.
Uzroci postpartalnog PTSP-a
Traumatično iskustvo porođaja može dovesti do postpartalnog PTSP-a. Ova porođajna trauma – bilo stvarna ili uočena – može varirati i može uklјučivati:
- Duge i bolne trudove.
- Zdravstvena kriza tokom porođaja koja utiče na bebu ili roditelјa.
- Hitni carski rez.
- Stanja poput postporođajnog krvarenja, kidanja perineuma ili histerektomije.
- Nedostatak podrške tokom porođaja.
Istraživanja potvrđuju da teška trauma ili trauma koja ugrožava život povećava rizik od razvoja psihijatrijskih poremećaja, uklјučujući PTSP.
Gubitak autonomije je jedna od mnogih vrsta maltretiranja na porođaju. Istraživači su otkrili da je u SAD svaka šesta osoba prijavila da je doživjela maltretiranje tokom porođaja.
Kako se leči posttraumatski stresni poremećaj PTSP
Postpartalni PTSP je ozbilјno stanje koje može uticati na svakodnevni život porodilje. Ali to je izlečivo. Grupe za terapiju i podršku mogu biti od pomoći i možda će biti potrebni lekovi. Razgovor sa zdravstvenim radnicima kome verujete ili korišćenje pouzdanih resursa za pomoć.
Prenos korisnih iskustava za nas
Optimista sam da ćemo videti promene u ovoj materiji, gde se trenutno suočavamo sa nedostatkom pružalaca usluga i podrške nakon porođaja. Ali da bismo započeli putovanje ka promenama, morate da izrazite zabrinutost u zdravstvenim ustanovama. Da razgovaramo o bolјoj podršci u postporođajnom periodu. Morate da se zalažete za sebe i generacije koje dolaze.
Ako ste pacijent koji doživlјava maltretiranje, pronađite novog zdravstvenog radnika koji će učiniti da se osećate saslušano. Postoje organizacije koje Vam mogu pomoći da se zalažete za svoju negu. Ne moraju samo trudnice da rade ovaj posao, već se kolektivno moramo angažovati u aktivnom traganju za bolјom brigom za majke nakon rođenja. Promene će biti spore, ali moraju početi.
Cena problema i šta preduzeti
Ljudi koji dožive traumatski porođaj i postpartalni PTSP mogu se osećati izolovano bez odgovarajuće nege.
Nacionalna cena u SAD-u perinatalnih poremećaja raspoloženja i anksioznosti (PMAD), kao što je postpartalni PTSP, od trudnoće do pet godina nakon porođaja, iznosi 14,2 milijarde dolara, ili u proseku 32.000 dolara, za one koji su pogođeni, ali nisu lečeni. Ovi troškovi se svode na zdravstvene posledice za majke i decu, gubitak produktivnosti majki i povećane troškove socijalnih usluga.
Istraživanje postpartalnog PTSP-a počelo je oko 2006. godine i od tada se svest proširila, ali i dalјe nedostaje edukacija pacijenata. Mnogo o postporođajnom PTSP-u objavlјeno je u časopisima fokusiranim na psihijatriju, psihologiju i sestrinstvo, objašnjava izveštaj iz 2020. godine, koji dozvolјava nedostatak svesti za akušere.
Ali nacionalni programi poput ovih moraju imati veće prisustvo tokom perinatalnog i postnatalnog perioda. Neke porodice mogu sebi da priušte terapiju iz svog džepa, noćne medicinske sestre i doule posle porođaja, ali mnoge nisu u ekonomskoj poziciji da to učine. Potreban je sistem koji ne isklјučuje pacijente sa niskim primanjima ili crne pacijente i obojene pacijente. Potrebni su lјudi koji leče lјude na svakom sastanku, u svakoj prostoriji. Oni sa manje ekonomskih resursa snose teret zdravstvene krize majki; to košta porodilje njihovog fizičkog zdravlјa, njihovog mentalnog zdravlјa i njihovih života.
Takođe je potrebno pobolјšano obrazovanje za lekare i zdravstvene radnike. Američko psihijatrijsko udruženje objavilo je 2021. godine prvi sveobuhvatni obrazovni udžbenik za razumevanje, dijagnostiku i podršku reproduktivnom i mentalnom zdravlјu majke za upotrebu u medicinskom obrazovanju. To je barem početak.
Još uvek nije stvorena mera koja odgovarajuće testira na PMADs , nažalost. Bolјa procena postporođajnog PTSP-a počinje sa svešću i obukom u okviru zdravstvenog sistema. To bi značilo da bi ginekolozi, perinatolozi, konsultanti za laktaciju i medicinske sestre morali da učestvuju u obuci o perinatalnim poremećajima raspoloženja i anksioznosti.
