Postporođajna anksioznost je stanje majki posle porođaja o kome se značajno manje govori nego o postporođajnoj depresiji. Ako se osećate preterano zabrinuto nakon porođaja, možda imate postporođajni anksiozni poremećaj.
Postporođajna depresija je poremećaj o kojem se najviše govori, tako da mnoge mame nisu sigurne šta da misle kada počnu da doživlјavaju intenzivnu zabrinutost. Posleporođajnu anksioznost nazivamo ‘skrivenim poremećajem’ jer je tako malo mama prepoznaje i ostaje nedijagnostikovana. O tome se nije mnogo razgovaralo niti proučavalo, iako je verovatno češća od postporođajne depresije.
Postporođajna anksioznost i razlike od postporođajne depresije
Doček nove bebe može izazvati različite emocije i takođe može uticati na mentalno zdravlјe majke. Postporođajna depresija (PPD) je srećom privukla veliku pažnju poslednjih godina. Ali postoji još jedno stanje mentalnog zdravlјa o kome je jednako važno govoriti: postporođajna anksioznost (PPA).
PPA se obično predstavlјa kao preterana zabrinutost, ubrzane misli i osećaj straha. Studija iz 2018. je otkrila da je oko 20% porođenih žena iskusilo kliničku anksioznost. To može uticati na mame koji su rodile, kao i na one koji su usvojile.
Briga kada se rodi novorođenče je normalna. Neke brige su prilagodlјive. Anksioznost je prirodan odgovor da se zaštiti beba, a često se to izražava hiper-budnošću i hiper-zabrinutosti. Zato većina novopečenih mama razmišlјa: Šta ako se beba uguši? Ili sklizne pod vodu tokom kupanja? Šta ako neko provali u kuću i ugrabi ih?
Za većinu mama ovo je samo mentalna buka. One nauče da to odbace, tako da misli prestaju da se pojavlјuju. S druge strane, ako Vaše brige ne prestaju da se pojavlјuju ili su iracionalne (recimo, imate intenzivan strah da će Vaša beba biti povređena ako ih ne držite), Vaša briga može biti posledica postporođajne anksioznosti. Ovi simptomi postaju problem kada utiču na svakodnevni život ili ometaju Vašu sposobnost da funkcionišete. Anksioznost je problem kada nadmašuje stvarnost. Za razliku od postporođajne depresije, koja može uzrokovati da mame nakon porođaja dožive ekstremnu tugu ili čak nezainteresovanost za svoje novorođenče, simptomi postporođajne anksioznosti uglavnom se manifestuju u obliku brige. Stalno se osećate zabrinuto i na ivici.
Važno je napomenuti da PPD i PPA često idu ruku pod ruku – oko polovine majki koje imaju postporođajnu depresiju takođe imaju anksioznost. Ako ste uznemireni i to Vam smeta u životu, možda ćete početi da se osećate depresivno zbog toga i obrnuto.
Simptomi postporođajne anksioznosti
Poput postporođajne depresije, zbog koje majke posle porođaja mogu da se osećaju umorno sve vreme, postporođajna anksioznost takođe može uklјučivati fizičke simptome. Evo nekih uobičajenih znakova postporođajne anksioznosti:
- Preterana briga
- Promene u obrascima ishrane i spavanja
- Vrtoglavica
- Osećaj straha
- Valunzi
- Nedostatak koncentracije
- Mučnina
- Ubrzane misli
- Ubrzani rad srca
Za većinu mama koje će ih doživeti, simptomi postporođajne anksioznosti se javlјaju negde između rođenja i prvog rođendana. Ali u nekim slučajevima počinju mnogo ranije. 25 do 35% slučajeva postporođajne anksioznosti počinje tokom trudnoće.
Iako će većina mama sa PPA početi da se oseća na ivici ubrzo nakon porođaja, posebno stresnog životnog događaja. Ili, čak odvikavanje od dojenja može izazvati PPA mesecima kasnije.
Uzroci anksioznosti nakon porođaja
Anksioznost nakon porođaja može biti rezultat raznih pokretača, kažu stručnjaci. Za početak, postoji ogroman hormonski pomak. Nivoi estrogena i progesterona se povećavaju 10 do 100 puta tokom trudnoće, a zatim padaju na nulu u roku od 24 sata od porođaja.
U danima koji slede, suočavate se sa nedostatkom sna, promenama u Vašoj vezi i novim rasporedima i obavezama, uklјučujući non-stop brigu o novorođenčetu. Ako se tome dodaju očekivanja društva da bi ovo trebalo da bude jedno od najsrećnijih vremena u Vašem životu, nije ni čudo što mnoge mame nakon porođaja počinju da budu nepovezane.
Faktori rizika od postporođajne anksioznosti
Iako svaka nova mama može razviti postporođajnu anksioznost, postoje neki faktori koji mogu povećati Vaš rizik. Oni uklјučuju:
- Lična ili porodična istorija anksioznosti
- Određeni simptomi PMS-a (kao što je plačljivost ili uznemirenost)
- Poremećaji u ishrani
- Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD)
- Prethodno iskustvo sa depresijom
Štaviše, svako ko je imao pobačaj ili mrtvorođenost može biti podložniji postporođajnoj anksioznosti i depresiji sa naknadnim zdravim porođajem, jer su toliko zabrinuti da bi nešto drugo moglo poći naopako. Ličnost takođe može da bude u igri. Roditelјi sa postporođajnom anksioznošću često sebe opisuju kao osetlјive ili lako zabrinute.
Koliko dugo traje postpartalna anksioznost?
Za razliku od bebi bluza , koji traje oko dve nedelјe, postporođajna anksioznost obično ne nestaje uvek sama od sebe. Klјučno je potražiti pomoć ako anksioznost ometa Vaš san ili ste stalno zaokuplјeni brigama. U umerenim do teškim nelečenim slučajevima, postpartalna anksioznost može trajati neograničeno. Perinatalni poremećaji raspoloženja ne nestaju uvek sami. U stvari, u nekim slučajevima, ako se ne leče, mogu da nateraju mame na doživotni napad mentalne bolesti.
Srećom, postoji veliki broj tretmana postporođajne anksioznosti, ali teret često pada na Vas da na to skrenete pažnju lekarima. U jednom istraživanju pregledano je 491 majka na postporođajnu anksioznost ili depresiju šest nedelјa nakon porođaja, a 17% ih je imalo jedno ili drugo – ali većini njih nije dijagnostifikovana.
Lečenje anksioznosti posle porođaja
Ako se osećate preplavlјeni brigom, recite svom lekaru ili pedijatru. U blagim slučajevima bilo kog perinatalnog poremećaja, prva stvar koju treba pokušati je kombinacija podrške i terapije. Ponekad samo to da imate nekoga sa kim ćete razgovarati ili Vam dati odmor od bebinih obaveza čini veliku razliku.
Takođe bi trebalo da zatražite od svog zdravstvenog radnika uput za terapeuta koji ima iskustva sa perinatalnim poremećajima raspoloženja ili psihologa koji je specijalizovan za kognitivno bihejvioralnu terapiju (CBT).
CBT Vam daje veštine da promenite obrasce razmišlјanja i ponašanja koji dovode do anksioznosti. Na primer, ako mislite da beba ima ozbilјnu bolest na prvi znak šmrkanja, CBT Vam može pomoći da razvijete realističniji izgled (može biti prehlada!). Ovde se ne radi o pozitivnom razmišlјanju. Radi se o racionalnosti.
Stručnjak Vas takođe može naučiti tehnikama opuštanja, kao što su meditacija, progresivna relaksacija mišića i trening svesnosti. Kada se završe pre spavanja, ove vežbe mogu da Vas postave za dobar san.
Vežbanje takođe može da ublaži anksioznost tako što će Vam pomoći da se osećate snažnije. Šest nedelјa treninga otpora ili aerobnih vežbi dovelo je do stope remisije od 60% i 40%, respektivno, među ženama starosti od 18 do 37 godina sa generalizovanim anksioznim poremećajem.
Da li su mi potrebni lekovi za postporođajnu anksioznost?
Za teže slučajeve postporođajne anksioznosti, Vaš lekar može preporučiti terapiju, podršku i lekove, čak i ako dojite. Upotrebu lekova treba odrediti od slučaja do slučaja. Vaše mentalno zdravlјe i Vaša sposobnost da brinete o svom detetu i da se povežete sa njim su toliko važni. U nekom trenutku oni imaju prednost nad niskim ili teorijskim rizikom za Vašu bebu od uzimanja antidepresiva. Uvek razgovarajte sa svojim lekarom o tome kako određeni lek može uticati na Vašu bebu.
I zapamtite: Bez obzira na to da li Vaši simptomi anksioznosti nakon porođaja spadaju u umereni ili ozbilјniji kraj spektra, bolјe je potražiti pomoć pre nego kasnije. Razmislite o tome na ovaj način: Briga o sebi znači briga o svojoj bebi.
Više o uzimanju lekova protiv anksioznosti tokom dojenja
Ako dojite i želite da uzmete lek za postporođajnu anksioznost, obavezno razgovarajte sa svojim lekarom. Lekovi se prenose bebi kroz majčino mleko, ali postoje lekovi koji se smatraju bezbednim za upotrebu tokom dojenja. SSRI (selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina), na primer, koriste se za lečenje anksioznosti i smatraju se bezbednim tokom dojenja.
