Upala spoljašnjeg ušnog kanala se dešava najčešće u letnjim periodu, odnosno u toplim mesecima. Tada je sezona kupanja kako u morskim, u rečnim, bazenskim i drugim vodama.
Zašto je upala spoljašnjeg ušnog kanala leti mnogo češća?
Nastanku oboljevanjanja spoljnjeg slušnog kanala pogoduju toplota, vlaga, manipulacija štapićima u kanalima. Može se reči da patologija spoljnjeg slušnog kanala dominira sezonski. Odnosno, u u toku toplih, letnjih meseci, tako da se skoro dve trećine pacijenata javlja na orl pregled upravo zbog otoloških problema infektivne etilogije.
Koje je najčešće zapaljenje spoljašnjeg slušnog kanala?
Najčešće se događa zapaljenje spoljnjeg slušnog kanala (otitis externa) naročito u letnjim mesecima pri kupanju u bazenskim i stajaćim vodama, dok se ređe javljaju prilikom kupanja u morskim ili tekućim vodama. Kao predisponirajući faktor navodi se „čačkanje ušiju“, alergijske manifestacije u spoljnjem slušnom kanalu, genetska predispozicija.
Koji su simptomi zapaljenja spoljašnjeg ušnog kanala?
Proces zahvata unutrašnji deo kanala koji nema razvijeno potkožno tkivo tako da direktno infekciju prelazi na koštani zid kanala, što uzrokuje bolove. U tim slučajevima javlja se intenzivan bol, sekrecija iz uva, zaglunutost, ponekad povišena temperatura, otežano otvaranje vilice, otok ušne školjke i drugo.
Zapaljenski proces može biti ograničen i u vidu furunkula (čira) tj. lokalno ograničen zapaljenski proces (otitis externa circumscripta) ili proširen po svim zidovima kanala a nekad i na samoj bubnoj opni ( otitis externa diffusa).
U nekim slučajevima razvija dosta ozbiljna infekcija kanala odnosno uva uzrokovana bakterijom pseudomonasom aeruginosusom, koju karakteriše oštar, lacentni bol, koji je posebno intenzivan u toku noći, što je praćeno sekrecijom i nagluvošću.
Lečenje zapaljenja spoljašnjeg ušnog kanala?
Zapaljenje spoljnjeg slušnog kanala leči se po svim pravilima dermatologije odnosno ukapavanjem antibiotskih kapi u uvo, antibioticima, analgeticima, neretko i lokalnom terapijom, menjanjem trakica gaze natopljenim antibiotikom u slušni kanal. U slučaju da proces zahvata i hrskavičavi deo kanala i ušne školjke sa pratećim otokom limfnih žlezda ordiniraju se i antibiotici putem injekcija.
Da li su sva zapaljenja spoljašnjeg uva bakterijske prirode?
U nekim slučajevima zapaljenja spoljnjeg slušnog kanala mogu biti uzrokovana gljivičnim infekcijama kao što su Candida, Aspergilus itd. Inače, ova gljivična zapaljenja su uglavnom vezana za vlažnu sredinu, onosno zaostatak vode u šupljini kanala, gde je sam prostor kanala u tami. Ovo oboljenje (otomikoza) leči se lokalnom toaletom kanala kao i antimikoticima.
Šta ne treba raditi? – Šta može da napravi veliki problem?
Ono što je važno napomenuti je da se uši ne čiste oštrim ili drugim predmetima koji mogu da lediraju kožu koja tada postaje podložna infekciji (štapići, spajalice, šnalice, ključevi i drugim neprimerenim predmetima, što se u praksi sreće).
Takođe takozvana „narodna“ medicina u vidu ukapavanja soka čuvarkuće, stavljanje komada belog luka u spoljni slušni kanal, zejtin, maslinovo ulje itd. To može samo pogoršati infekciju kanala i stvoriti veće probleme.
U kojim slučajevima cerumen u spoljašnjem ušnom kanalu može praviti problem?
U koži spoljnjeg slušnog kanala u njegovom hrskavičavom delu nalaze se ceruminozne žlezde koje luče mast ili tkzv. cerumen odnosno ušnu mast. Ova mast ima ulogu da štiti zidove kanala od prodora stranih čestica kao i da svojom impregnacijom sprečava nastajanje zapaljenja zidova spoljnjeg slušnog kanala koji je pokriven tankim slojem epitela. Količina i boja cerumena je različita kod ljudi i može biti smeđ, beličast, crnkast, mrk, mek ili tvrđi.
Međutim, u nekim slučajevima može doći do prekomerniog nakupljanja cerumena u spoljnjim slušnim kanalima kada može da ga u potpunosti zatvori. Pogotovo što ušna mast ima tendenciju bubrenja pri kontaktu sa vodom. Obično cerumen spontano ispadne prilikom žvakanja ili spavanja. Međutim, u slučaju da ceruminozni čep u potpunosti zatvori spoljni slušni kanal, dolazi do nagluvosti koju prati autofonija odnosno pojačanje sopstvenog glasa u uvu, kao i osećaj punoće u uvu. To se obično dešava prlikom kupanja, tuširanja ili kupanjem u bazenima, u moru , rekama…
Kako se odstranjuje ceruminozni čep?
Lečenje se sastoji u ispiranju spoljnjeg slušnog kanala vodom ili njegovim instrumentalnim otklanjanjem, uz pažnju da uvo prethodo nije bilo bolesno, odnosno curelo. Ukoliko uvo ne može se da se ispere, u uvo se ukapavaju sredstva kao što su parafinska ulja, glicerin, 3% hidrogen, ili noviji preparati koji imaju za cilj da ceruminozne naslage omekšaju.
Šta kada se potpuno zatvori spoljašnji slušni kanal ćelijama kože?
U nekim slučajevima u spoljnjem slušnom kanalu može da se nagomila koža i da formira takozvani epidermalni čep. I tako da potpuno zatvori njegov lumen. On nastaje kao posledica deskvamacije, odnosno otpadanja kože i taloženja u lumen kanala. Uklanja se na isti način kao i ceruminozni čep.
Po prvim znacima infekcije treba prekinuti sa kupanjem i obratiti se lekaru. On će dati odgovarajuću terapiju u vidi antibiotika, analgetika, po prethodno uzetom brisu iz kanala. I preduzeti dalje praćenje stanje pacijenta.
